Ko je „trovao” Navaljnog

Ko leči Alekseja Navaljnog, lekari ili mediji? I ko je zadužen za to da znatiželjnoj publici objasni da li je ruski opozicionar otrovan ili nije? Možda je nekome sve jasno ali, po svemu sudeći, isuviše je nepoznanica u toj „jasnoći”. Jedino što je nesumnjivo jeste da je Navaljnom pozlilo tokom leta iz Sibira u Moskvu, nakon čega je hitno prebačen u bolnicu u Omsku.

Tu i nastaje zaplet. Zbog ničim potkrepljenih sumnji u spremnost tamošnjih lekara da pomognu pacijentu zatraženo je njegovo prebacivanje na jednu od klinika u Nemačkoj, što je i obavljeno. I, dok su lekari u Omsku bili nedvosmisleni u tvrdnji da u krvi i urinu pacijenta nisu pronađeni tragovi otrova i da mu je verovatno pozlilo zbog pada šećera, njihove nemačke kolege kažu da preliminarni nalaz pokazuje da Navaljni jeste otrovan, ali se još ne izjašnjavaju o tome kojom tačno supstancom.

Uzbuna u ruskoj i svetskoj javnosti svela se tako na rekla-kazala. Od „slobodnog” tumačenja saopštenja ruskih lekara, pa preko povezivanja svega sa dešavanjima u Belorusiji (?), do tvrdnji da je trovanje izvršeno direktno po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina, i to otrovom „novičok”, kakvim je svojevremeno u britanskom gradiću Solsberiju pokušan atentat na bivšeg potpukovnika ruske Državne službe bezbednosti Sergeja Skripalja i njegovu kćerku.

„Dramatični snimci iz aviona” kojim je putovao Navaljni, a kojima je trebalo da bude potkrepljena cela drama, ne pokazuju praktično ništa. Ipak, preko noći su osvanuli na društvenim mrežama kao krunski dokaz trovanja. Ko ih je pustio i zašto – kao da nikoga ne interesuje. Uostalom, kao ni stvarna sudbina „otrovanog”.

Navaljni slovi za jednog od najistaknutijih Putinovih protivnika. Ipak, da li bi zaista mogao da ugrozi poziciju aktuelnog šefa ruske države imajući u vidu da se ruski živalj pre nekoliko nedelja sa preko 72 odsto izjasnio za mogućnost produženja predsednikovog mandata do 2036. Takođe, pomenuti opozicionar je u više navrata dobijao finansijsku pomoć (iz zemlje i iz inostranstva), čime mu je imidž „nezavisnog” poprilično uzdrman. Jer, dugovi, pre ili kasnije, dolaze na naplatu.

Da li je trovanje Navaljnog samo pokušaj da se pažnja javnosti sa dnevnih događaja preusmeri na drugu stranu ili je dotični nekome zaista zasmetao? Vlastima ili ostatku opozicije, svejedno. U nedostatku valjane informacije koja bi zadovoljila sumnjičave, polje za najrazličitija tumačenja događaja iz Omska i „rat propagandista” više je nego široko.

Na primer: pre no što je stiglo bilo kakvo lekarsko saopštenje iz bolnice „Čeriti” u Berlinu, gde je opozicionar smešten, ili bilo kakva naznaka o mogućem uzroku njegovih zdravstvenih problema, kroz javnost se pronela tvrdnja da su ruski lekari – lagali. Štaviše, ukoliko bi njihove nemačke kolege i potvrdile da Navaljni nije otrovan, niko u to više ne bi verovao. Odmah bi počele da kolaju priče o nemačko-ruskoj podvali, međusobnim interesima, „Severnom toku 2”, antiamerikanizmu…

Tako i dolazimo do osnovnog pitanja: zašto u neke stvari verujemo po automatizmu, ili prema sopstvenom ideološkom opredeljenju, a druge, koje dolaze sa suprotne strane spektra, ne želimo da prihvatimo, ili barem saslušamo. Nije nam važna istina, kakva god bila, spremniji smo da bezuslovno kao tačne prihvatamo čak i informacije iz izvora za koje smo se bezbroj puta ranije uverili da su – nepouzdani. Da li više verujemo medijskim spekulacijama ili lekarima koji su lečili i leče Navaljnog? Jednako ruskim i nemačkim.

I Vladimir Ugljejev, jedan od tvoraca „novičoka”, tvrdi da Navaljni iz dva razloga sigurno nije bio žrtva ovog otrova. Prvo, njegovo dejstvo je munjevito i glavni zadatak mu je da neprijateljskog vojnika izbaci iz stroja u roku od deset minuta. Čak i ako je u telo žrtve dospeo kroz kožu. Drugo, upotreba otrova bez prave opreme u životnu opasnost bi dovela i onoga ko ga primenjuje. Očekivano, i pomenuta tvrdnja Ugljejeva je dovedena u sumnju.

U ovaj korpus informacija, koje jedni primaju kao nesumnjivu istinu dok ih drugi dovode u ozbiljnu sumnju, svakako treba uvrstiti i nedavnu odluku SAD da uvedu sankcije pojedinim naučnoistraživačkim institutima Ministarstva odbrane RF zbog rada na pronalaženju vakcine protiv kovida 19. I to je sasvim jasna poruka onima koji pokušavaju da na tržištu preteknu buduće američke proizvođače ovog važnog leka.