Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Počelo prijavljivanje brucoša za drugi upisni rok

Najviše slobodnih mesta na PMF-u u Novom Sadu i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Електротехнички факултет: најтраженији смерови попуњени још у јуну (Фото Н.Марјановић)

Brucošima koji nisu uspeli da upišu željeni fakultet u junu, u prvom upisnom roku, od ove sedmice ponovo su otvorena vrata akademskih ustanova za prijem kandidata iz drugog pokušaja. Prijave za drugi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu (UB) počele su juče i okončavaju se danas, dok je prijem dokumenata na Univerzitetu u Novom Sadu (UNS) otvoren već prvog dana ovog meseca. Na mnogim fakultetima u zemlji ostalo je poprilično budžetskih mesta na koje svršeni srednjoškolci mogu da se upišu ukoliko zadovoljavajuće urade prijemne ispite koji će u glavnom gradu biti sutra i prekosutra (4. i 5. septembra), a u Novom Sadu počinju već od od danas (3. septembra).

Na UB-u je formirana lista fakulteta na kojima ima slobodnih indeksa čiji će vlasnici biti finansirani iz državnog budžeta, ali i onih mesta koja će biti plaćena iz „roditeljskog džepa”. Tu najviše verovatnoće za upliv u redovne studijske vode imaju kandidati koji u drugom krugu konkurišu na Poljoprivrednom fakultetu, gde je ostalo 410 slobodnih indeksa, od čega čak 200 budžetskih. Dobre šanse za „redovno” studiranje nudi i Filološki fakultet sa 401 upražnjenom akademskom stolicom (172 budžetske). Mesta poprilično ima i na Šumarskom 205 (72 budžetska), Rudarsko-geološkom 181 (128 budžetskih), Tehničkom fakultetu u Boru 164 (126 budžetskih), Geografskom 143 (36 budžetskih), Matematičkom 119 mesta (106 budžetskih), Pravoslavno-bogoslovskom 113 (37 budžetskih). Kvote studijskog finansiranja iz „državne kase” nisu popunjene ni na Fizičkom fakultetu, gde je ostalo 90 mesta (81 budžetsko), Učiteljskom 78 mesta (35 budžetskih), Filozofskom 62 mesta (60 budžetskih), Fakultetu za fizičku hemiju 44 mesta (29 budžetskih).

Prema rečima prof. dr Petra Bulata, prorektora za nastavu UB, ove godine u prvom upisnom krugu bilo je nekoliko stotina studentskih prijava manje nego lane, a jedan od razloga za to poslednjih upisnih sezona jeste i smanjena stopa nataliteta.

– Na nekim perspektivnim smerovima ostalo je baš mnogo nepopunjenih studijskih mesta, jer maturanti hrle ka, na prvi pogled, atraktivnim programima koji im često i ne donose sigurno zaposlenje. Mogući razlog je i u činjenici da se javnost još ne obaveštava dovoljno o profilima koji će u budućnosti Srbiji biti potrebni. Primer je Rudarsko-geološki fakultet, koji nema dovoljan broj kandidata da popuni upisne kvote, a rudarski inženjeri su i te kako traženi – kaže Bulat.

Na UNS je ubedljivo najviše mesta ostalo na Prirodno-matematičkom fakultetu – 436 ukupno, a 300 na budžetu. Tamo akademci još mogu dobiti i indeks Pravnog fakulteta, gde je ostalo 372 mesta (4 budžetska), Poljoprivrednog sa 319 mesta (169 budžetskih), Fakulteta tehničkih nauka sa 277 mesta (14 budžetskih), Filozofskog sa 240 mesta (52 budžetska), Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” sa 181 pozicijom (74 budžetske) i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja sa 157 samofinansirajućih mesta.

Zbog izmenjenih uslova studiranja koje im je u prethodnoj akademskoj godini nametnula pandemija, akademci su nedavno predali peticiju prof. dr Ivanki Popović, predsednici Konferencije univerziteta Srbije, i Mladenu Šarčeviću, ministru prosvete, tražeći umanjenje školarine za 30 odsto u predstojećoj studijskoj sezoni.

Ministar Šarčević je na to ovih dana u medijima rekao da nije realno da školarine budu svima linearno umanjene, ali da zato pregovaraju sa članovima kabineta premijerke Ane Brnabić da se donese posebna odluka o smanjenju broja bodova neophodnih za upis akademaca koji do kraja oktobarskog roka ne prikupe neophodnih 48 bodova.

Studenti iz tima „Kreni – promeni”, koji su i pokrenuli peticiju za umanjenje školarine, takođe upozoravaju da na nekim ustanovama nije održan dodatni ispitni rok koji je dogovoren sa akademcima zbog ometanja studiranja bolešću kovid 19.

– U međuvremenu se izašlo i sa predlogom o smanjenju potrebnih ESPB bodova za budžetska mesta sa 48 na 42 poena, što je donekle i razumna mera ako se ima u vidu nepoštovanje prethodnog dogovora o dodatnom roku. Međutim, deluje da se ovim zapravo pokušavaju podeliti studenti predlogom koji u suštini snižava kvalitet obrazovanja, i to zato što prethodni dogovor nije sproveden, kako bi se izbeglo smanjenje školarine za 30 odsto. Pored smanjivanja broja bodova, neophodno je smanjiti i školarinu za 30 odsto imajući u vidu da je kvalitet nastave koju su akademci dobili bio znatno niži. Očigledno je da nisu ispunjeni kriterijumi iz Zakona o visokom obrazovanju gde je jasno određeno da fond ne sme biti manji od 600 časova u toku školske godine – kaže jedan od inicijatora peticije Nikola Arsenić, redovan student Pravnog fakulteta u Beogradu.

Uz pravnu podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, ovi akademci najavljuju da bi mogli tužbama da traže povraćaj dela školarine u prošloj godini, što su, naglašava, učinile njihove kolega više zemalja u svetu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.