Ko je načinio veliku grešku na Balkanu

Na pitanje da li će Srbija biti treća zemlja koja će preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, predsednik Vučić je preksinoć poručio kratko – „videćemo” i doveo to u vezu s eventualnim priznanjem Kosova od strane Izraela. Na izraelskoj strani, od dana potpisivanja dogovora Vučića i Avdulaha Hotija s Donaldom Trampom u Beloj kući, 4. septembra, delovalo je da su sve ove stvari izvesne i usaglašene. Izraelski ambasador u Tirani Noa Gal Gendler, juče je izjavio da se očekuje da njegova država zvanično prizna nezavisnost Kosova u narednim nedeljama i dodao da će Izrael otvoriti ambasadu u Prištini, ali ne pre priznanja, zbog procedure. Rekao je da smatra važnim obećanje Kosova da će otvoriti predstavništvo u Jerusalimu, ali i Srbije da će premestiti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. To je objavila prištinska „Gazeta ekspres” pozivajući se na albansku televiziju Vizion plus, ali nije objavio nijedan albanski medij, prenosi Tanjug.

Izvesno je da će Srbija do kraja meseca u Jerusalimu, u Margalit startap sitiju, otvoriti zajedničku kancelariju vlade i Privredne komore, koja će se baviti razvojem ekonomske saradnje s Izraelom. Predsednik PKS Marko Čadež, koji ovih dana boravi u Izraelu radi poslednjih priprema, rekao je u intervjuu za televizijski kanal I24njuz, na pitanja o primeni sporazuma iz Vašingtona, da on kao neko ko predstavlja poslovnu zajednicu, vidi da postoje političke poteškoće.

Ukazao je, međutim, da nije mala stvar činjenica da je Srbija spremna da, kao prva evropska država, prebaci svoju ambasadu u Jerusalim i otvori kancelariju, koja neće biti samo privredna, trgovinska, već zajednička kancelarija vlade i Privredne komore pod pokroviteljstvom premijerke, koja se u vladi lično bavi razvojem digitalizacije. Smatra da će Izrael, njegov narod i političari koji odlučuju, znati najbolje šta da urade kad je reč o odnosima sa KiM.

O izraelskoj poziciji pisao je u uglednom „Džeruzalem postu” redovni kolumnista Majkl Frojnd, predsednik Društva izraelsko-srpskog prijateljstva iz Jerusalima, američki Jevrejin, nekoliko godina zamenik direktora za komunikacije prvog kabineta premijera Benjamina Netanijahua. U tekstu pod naslovom „Greška Izraela na Balkanu”, kojim se čitaocima ovog lista predočava kompleksnost aktuelne situacije, iz ugla ne samo dobrog poznavaoca izraelsko-palestinskog problema, nego i odnosa na Balkanu, Frojnd izvodi analizu kao da je Izrael popustio pod američkim pritiskom i već priznao Kosovo i podseća da su mediji s uzbuđenjem i čak radošću to objavili. Upozorio je, međutim, da se „ne bi trebalo zavaravati da je to mudra odluka”.

„Sigurno nije. Priznavanjem Kosova, Izrael je počinio veliku balkansku grešku, koja nije samo uvreda istorije, pravde i zdravog razuma, već podriva i sopstvene nacionalne interese jevrejske države i koja će verovatno biti bumerang protiv nas”, ocenio je Frojnd i naveo da je Kosovo sastavni deo Srbije, i zakonski i ustavno. Podržati njegovo otcepljenje, dodaje, znači mešati se u unutrašnje stvari druge države, „što je retko razborit korak”. Podsetio je da je duže od 12 godina Izrael odbijao da podrži nezavisno Kosovo iz principa i sa dobrim razlogom.

Da bi čitaoci razumeli osetljivost tog pitanja, to jest koliko je Kosovo važno za Beograd, s kojim Izrael poslednjih godina razvija „sve toplije odnose”, Frojnd je naveo da je „Kosovo za Srbe ono što su Jerusalim, Judeja i Samarija (Zapadna obala) za Jevreje – kolevka nacije, mesto gde je sve počelo”.

Ističe i da je Srbija, iako se u Beloj kući obavezala da će pojačati ekonomsku saradnju sa Kosovom, odlučno odbila da pristupi njegovoj državnosti. „Izraelsko priznanje Kosova predstavlja uvredu za Srbiju i preti da baci senku na poboljšane odnose dve zemlje. Takođe postavlja opasan presedan, koji se lako može okrenuti i koristiti protiv jevrejske države. Uostalom, ako Kosovari mogu jednostrano da razdvoje Srbiju da bi stvorili svoju zemlju, zašto to ne bi mogli učiniti Palestinci u Judeji ili izraelski Arapi u Galileji”, pita on.

Tokom godina, suprotstavljajući se kosovskoj nezavisnosti kao principu, Izrael je mogao s razlogom da tvrdi da zastupa dosledan stav koji zastupa nepovredivost suverenih granica, ali nakon priznavanja Kosova, ta doslednost je sada prošlost, naveo je Frojnd. Nastavlja da je „priznavanjem Kosova, Izrael zadao udarac svojim odnosima sa Srbijom, potkopao sopstveni stav o palestinskom samoopredeljenju i umešao se u spor tamo gde mu nije mesto”. I zaključuje da je, nažalost, zbog izbora u SAD za manje od dva meseca i potrebe Vašingtona da zabeleži spoljnopolitičke uspehe, politika ponovo trijumfovala nad principom.