Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Elementi ranohrišćanske sahrane pronađeni u Viminacijumu

Археолошки парк Виминацијум (Фото Археолошки институт)

Poslednje u nizu značajnih otkrića na zaštitnim iskopavanjima južne viminacijumske nekropole, donelo je dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima, a reč je o grobu i sahrani odraslog muškarca, o čijoj će se dobi više znati nakon fizičko-antropološke analize, kazao je za Tanjug Miomir Korać direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum.

Korać kaže da je vreme sahrane procenjeno na prvu polovinu III veka, što je implicirano otkrićem novca od bronze položenog uz preminulog, a koji je iskovan za vreme vladavine imperatora Karakale (211-217. g. n. e.).

„Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55 metara. Orijentisan je u pravcu zapad-istok. Dužina skeleta iznosi 1,73 metra, dužina desne butine je 47,5 centimetara. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi obraz. Kosti su dobro očuvane sa izuzetkom kosti u predelu grudnog koša gde nedostaju pojedini pršljenovi i rebra. Slobodno ukopan pokojnik u arheološkom žargonu znači da nije bio sahranjen unutar drvenog sanduka ili konstrukcije od opeke i kamena”, kaže Korać.

Prema njegovim rečima, sam vid sahrane ni po čemu nije izdvajao ovaj grob od desetina sličnih koji se na nedeljnom nivou istraže u Viminacijumu, ali predmeti položeni uz pokojnika govore potpuno drugačiju priču.

„Pre svega se ovde misli na prsten otkriven na ruci pokojnika, koji je jedan od retkih predmeta iz pomenutog perioda, a da prikazuje nedvosmisleno ranohrišćanske simbole. U predelu pojasa otkrivena je pojasna kopča od bronze, a pored stopala šestar od bronze, kalem zlatne žice i predmet od gvožđa nepoznate namene budući da je jako korodirao”, kaže Korać.

On je dodao da je masivni prsten sa gemom izrađen od srebra, a na glavi se nalazi ležište sa umetnutom gemom.

„Gema je dragi kamen tamnoplave boje i najverovatnije je ahat. Kamen je ukrašen urezivanjem, i na njemu je predstavljeno sidro sa po jednom ribom sa obe strane”, kaže Korać.

Iako bi danas malo kome prva asocijacija na lenger bila hrišćanstvo, u antici je on bio jedan od simbola opšteprihvaćenih u proganjanoj, ilegalnoj i zatvorenoj zajednici najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Bliskog istoka.

U takvim okolnostima, kako kaže Korać, spektar korišćenih simbola bio je pozajmljen iz rimske svakodnevice i profane umetnosti, i bio je poznat samo posvećenicima rane crkve.

„Tek nakon legalizacije hrišćanstva od strane Konstantina i Licinija, u upotrebu ulaze i danas prepoznatljivi simboli, kao npr. krst. Rani hrišćani su sidro prihvatili kao simbol nade u spasenje, jer je on generalno u antici smatran za znak sigurnosti. Vernici su polagali beskrajnu nadu i veru u Isusa Hrista, a sidro je metaforično to izražavalo, što je na više mesta u Novom Zavetu i navedeno”, kaže Korać.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.