Uskoro presuda Momčilu Perišiću za špijunažu

Špijunska afera iz 2002. godine čiji je glavni akter, prema navodima optužnice beogradskog Višeg tužilaštva, nekadašnji načelnik Generalštaba Momčilo Perišić i potpredsednik Vlade Srbije, uskoro bi trebalo da dobije svoj sudski epilog. Dokazni postupak koji prestonički Viši sud vodi protiv Perišića, zbog optužbi da je američkom diplomati Džonu Nejboru predao poverljiva dokumenta, i još dvojice okrivljenih, pukovnika Miodraga Sekulića i bivšeg pripadnika vojske inženjera Vladana Vlajkovića, koji su tadašnjem načelniku GŠ predali pomenute spise, prema rečima Perišićevog advokata Novaka Lukića, nalazi se u samoj završnici. Iz tog razloga može se očekivati da će uskoro biti izrečena presuda.

Sem nepotpunih delova optužnice protiv okrivljenih, sve drugo iz ovog postupka za javnost je – tajna. Naime, na samom početku ponovnog postupka u februaru 2016. godine postupajući sudija Nataša Albijanić donela je odluku da postupak zatvori za javnost. Predsednica sudskog veća tada je pročitala dopise Generalštaba i Ministarstva odbrane u kojima se navodi da je njihov stav da sa određenih spisa ne treba skinuti oznaku tajnosti i da njihov sadržaj ne treba otkrivati javnosti.

Odluka da se postupak zatvori za javnost, prema rečima Perišićevog advokata, začudila je obranu, naročito zbog velikog protoka vremena od predmetnog događaja i prvog suđenja.

– Nakon što smo dublje ušli u postupak, shvatio sam da nekim strukturama, naročito vojnim, nije u interesu da ovo suđenje bude javno. Obavezao sam se da neću iznositi podatke iz postupka u javnost. Jedino što mogu da kažem jeste da je održano mnogo glavnih pretresa. Odloženo je, zaista, malo pretresa i to je uvek bilo iz objektivnih razloga. Nikome nije u cilju da ovaj postupak odugovlači – kazao je Lukić.

Slučaj Perišić „otvoren” je njegovim hapšenjem 14. marta 2002. godine. Tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije uhapsili su pripadnici Vojne kontraobaveštajne službe u jednom motelu na periferiji Beograda, pod sumnjom da je „odavao poverljive informacije američkom diplomati Džonu Nejboru”.

Perišić je u više navrata negirao krivicu u slučaju odavanja poverljivih informacija.

– Šta je Nejbor imao u torbi – ne znam. Njega sam upoznao kao potpredsednik vlade i često smo razgovarali o vojnoj saradnji i ulasku naše zemlje u Partnerstvo za mir. Nije tačno da smo bili na večeri, nego sam u motel „Šarić” svratio na piće posle trčanja. A, čak i da sam dao nešto Nejboru, a nisam, to nije ništa u odnosu na ono što je sadašnja vlast predala Hagu – rekao je Perišić nakon hapšenja.

Slučaj Perišić u to vreme otvorio je novi sukob između tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i premijera Zorana Đinđića. Nakon hapšenja Perišića, premijer Srbije je od predsednika Jugoslavije tražio da, zbog nezakonitog praćenja i hapšenja člana Vlade Srbije smeni Acu Tomića, tadašnjeg načelnika Uprave bezbednosti, odnosno šefa vojne tajne službe, tadašnje VBA.

Predstavnici Vlade Srbije smatrali su nedopustivim da jedan državni funkcioner bude praćen, a da to ne znaju civilni organi, organi Vlade Srbije i Savezne vlade.

U to vreme Vojislav Koštunica je tvrdio da je samo ovlaš obavešten o celom slučaju, a Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ od 2000. do 2002, da je za hapšenje saznao tek kada su Perišić i Nejbor već bili privedeni.

Zaprećena kazna od tri do 15 godina zatvora

Postupak za špijunsku aferu protiv Perišića pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe još marta 2002. godine, a suđenje pred tadašnjim vojnim sudom počelo je 2004. godine. Već naredne godine suđenje je prekinuto zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine. S obzirom na to je tribunal doneo oslobađajuću presudu 2013. godine Perišić se vratio u Beograd, a postupak za špijunažu ponovo je aktiviran 2014. godine. Za krivično delo koje se Perišiću stavlja na teret predviđena je kazna od tri do 15 godina zatvora.