Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK ŽILIJET GREKO

Sloboda je bila njena dragocenost

Kad se ispred vas nađe neko ko je pomalo fašista, i kad osetite da reči više nisu dovoljne, dobijete želju da udarite. A ja sam to radila i tako me je Kokto zapazio, govorila je čuvena šansonjerka i glumica
(Фото: EPA-EFE/Jean-Christophe Bott)

Žilijet Greko (1927‒2020), francuska šansonjerka i glumica, preminula je 23. septembra, u poznoj 94. godini, na francuskoj rivijeri, u blizini Sen Tropea. Živela je slobodno i pevala u tom stilu, zato je bilo neizbežno da joj se putevi ukrste sa filozofom Žan-Polom Sartrom, koji je u svojim delima razmataro problem čovekove slobode. Upravo je Sartr za nju napisao pesmu „La Rue des Blancs-Manteaux”, tvrdeći da Žilijet Greko njegove reči pretvara u dragulje. Za uzvrat njoj je ova numera donela prvi uspeh i nagovestila veliku umetničku karijeru u kojoj se dokazala ne samo kao pevačica već i kao glumica.

‒ Rođena sam slobodna i skandalozna. Nisam sujetna, ja sam ponosna, i da, ja imam pravo da posedujem telo ‒ imala je običaj da kaže Žilijet Greko.

Pamtićemo je po posebenom stilu, svedenoj crnoj ravnoj kosi, bledom tenu, ajlajneru koji je uokvirivao njene pronicljive oči, koje su svedočile o grčkim korenima, po hrapavom glasu, ogrubelom od cigareta. Iako je doživela pozne godine, nekim čudom nije starila u svom pogledu na svet. Jedino je takva osoba kakva je ona bila, pre nekoliko godina, u svojoj 88. mogla da krene na oproštajnu turneju pod sloganom „Hvala”, koja je trebalo da traje godinu dana, ali je moždani udar koji je doživela odlučio o datumu oproštaja od publike. Posle toga živela je sećajući se svoje bogate karijere duge gotovo sedam decenija, a iza nje ostaju muzički klasici „Pod pariskim nebom” i „Mrzim nedelje”.

Žilijet Greko je rođena u Monpeljeu, imala je teško detinjstvo. Otac Žerar, rodom sa Korzike je rano napustio majku, koja je uz pomoć bake i deke odgajala Žilijet i njenu sestru. Za vreme Drugog svetskog rata, s obzirom na to da su se priključile Pokretu otpora, Gestapo ih je uhapsio. Majka i sestra su odvedene u logor, a Žilijet je kao šesnaestogodišnjakinja provela nekoliko meseci u zatvoru. Bile su to godine koje je pamtila po hladnoći i gladi. Po izlasku iz zatvora imala je samo jednu tanku haljinu, a njeni muški prijatelji su joj pozajmili svoju garderobu. Savila je rukave i nogavice nekoliko puta da bi ih prilagodila svojoj veličini i tako je nastao njen poseban stil odevanja, koji su posle drugi kopirali.

Počela je karijeru kao glumica 1946. i taj period je provela boemski sa francuskim intelektualcima u gradu svetlosti. Pored Sartra sa kojim se odlično razumela, upoznala je mnoge pisce i umetnike poput Albera Kamija, Žaka Prevera, Žana Koktoa i Borisa Vijana, a od tada datira i njen čuveni nadimak „muza egzistencijalizma”. Pevala je pesme Bertolda Brehta i Fransoaz Sagan. Presudan u njenom profesionalnom životu bio je susret sa Seržom Genzburom pedesetih godina prošlog veka koji je za nju napisao nezaboravne pesme.

Džez-trubač Majls Dejvis bio je njena velika ljubav, ali brak nije dolazio u obzir, jer je on isticao da bi tako Žilijet doživela velika poniženja od konzervativnog okruženja. Imala je posle nekoliko brakova, sa glumcem Filipom Lemerom, s kojim ima kćerku, zatim sa glumcem Mišelom Pikolijem i na kraju sa Žerarom Žuaneom, sa kojim je od 1988. do njegove smrti 2018. ostala zajedno. Među njenim najpoznatijim šansonama su i „Parlez-moi d’amour”, „Paris Canaille”, „Accordeon” i „Je suis comme je suis”. Glumila je u filmovima „Orfej” (1950) Žana Koktoa i „Dobar dan, tugo” (1958) Ota Premingera.

Kada je 2014. objavila novi album u svojoj 86. godini posetili su je novinari u njenoj primorskoj kući na Azurnoj obali. Tvrdili su da je delovala zapanjujuće mladoliko.

‒ Nisam bila Marija Kalas, to je sigurno, ali sam imala izuzetnu karijeru, obišla sam svet i pevala sve te divne pesme ‒ rekla je svojevremeno.

Trvdilo se da su je privlačili ne samo muškarci već i žene. U nju je bio zaljubljen Moris Merlo-Ponti filozof koji je pripadao fenomenološkom pravcu, a Simon de Bovoar je upoznala sa Vilijamom Foknerom. Družila se sa Orsonom Velsom i Fransoaz Sagan u Sen Tropeu. Holivud je uočio njen glamur, a uloga predvodnice bande u Koktoovom „Orfeju”, možda je njena najupečatljivija rola. Kokto je zasnovao taj lik na ličnosti same Greko, koja je imala prezir prema establišmentu i sklonost da često upotrebi pesnicu. „Bila sam teška i nasilna mlada osoba. Tukla sam se. Kad se ispred vas nađe neko ko je pomalo fašista, i kad osetite da reči više nisu dovoljne, dobijete želju da udarite. A ja sam to radila i tako me je Kokto zapazio”, rekla je jednom prilikom.

Pevajući, obeležila je jednu epohu i tako postala ikona francuske kulture.

‒ Biti slobodan najveća je dragocenost u životu ‒ govorila je Žilijet Greko i to je potvrdila čitavim svojim postojanjem od 1927. sve do 2020. kada je stalo njeno srce.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Draskone
Juliette Greco. Jedne večeri sam u Olimpiji sa rođakom koji je odveo klinca na koncert. Izašla je jepa žena kao sopstvena senka ispuštala je divne tihe i umirujuće tonove pomalo grube za ženu, ali kakvu? Divna crna haljina crna kosa tipićna francuska faca i poliusmeh. Divno odnegovani zubi i šarm šarm šarm mizike i dame koje su zajedno sanjalački opčinile publiku. Kasnije sam nabavio sve njene ploče. Mirelle Matieu je morala da siđe na drugo mesto. Njena šansona je bila uzvišena i neprolazna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.