Donald Tramp kao ruski TV voditelj

Prvi čovek SAD i predsednički kandidat na jesenjim izborima Donald Tramp ne mora da brine za budućnost. Njegov kolega Vladimir Putin ponudio mu je posao voditelja na uglednom ruskom TV kanalu Rusija danas (RT) – pod uslovom da Amerikanci odluče da ih u budućnost obogaćenu pandemijom virusa korona povede demokratski kandidat Džo Bajden. Prihvatajući ponudu s velikim zadovoljstvom, Tramp je izjavio da se oduvek radovao životu u Moskvi i plati u rubljama, i da se uzdao u pomoć prijatelja Putina. Kao što se, uostalom, uzda u Rusiju i tokom predizborne kampanje.

Tako barem pričaju njegovi politički konkurenti.

Šalu na stranu, ali traženje novog posla za aktuelnog šefa američke države, za sada, nije opcija. Upitan u prošlu sredu šta će biti ako posle brojanja glasova Bajden zatraži ključeve Bele kuće, jednostavno odgovara: „To ćemo tek da vidimo.” Posebno je sumnjičav prema glasovima koji će stići poštom: „Vi znate da ja nikada nisam bio sklon takvom vidu izjašnjavanja”, istakao je zaključivši: „Da budemo načisto, predaja vlasti neće se desiti”.

Da li nas to čeka američka varijanta slučaja „Lukašenko”? S tom razlikom što beloruskog predsednika, inaugurisanog u sredu u Minsku, ima ko da kontroliše. Pa, ako treba, i da ga pošalje u penziju. Tramp još nije u toj meri istrošen, ali i on pažljivo prati signale koji stižu iz Moskve. Nije tajna da njegova naklonost prema Putinu u Americi deluje kao svetogrđe, ali s time se valja nositi.

Sve navedeno podstaklo je medije sa zapadne strane Atlantika da optuže Rusiju da se meša u tamošnji izborni proces. Dokazi i „dokazi” za to množe se svakodnevno. Spoljna ugroženost postaje jedan od jakih faktora u predizbornim nadmetanjima. U Bajdenovom taboru u svemu nalaze „ruske prste” i to obznanjuju na sva zvona.

Ali, da stvari nazovemo pravim imenima: Rusija je velika i moćna država. Ima svoje interese, i unutrašnje i spoljne, ima viziju sopstvene budućnosti i zna na šta i na koga može da se osloni kako bi tu budućnost ostvarila. Jednako kao i Amerika, Kina, Nemačka, Iran, Turska… Držati se po strani i nemo pratiti tako veliki događaj kao što su izbori kod glavnog konkurenta bilo bi, u najmanju ruku, neodgovorno. Jasno je da će Moskva sarađivati s bilo kim ko odnese izbornu pobedu, ali je jasno i da će pomoći onome ko joj je bliži. Kao i svi pobrojani… Naravno, sve u prihvatljivim okvirima.

Problem je u tome što su ti okviri danas izuzetno rastegljiv pojam. Tome nas uče primeri većine malih evropskih država, bivših članica tzv. istočnog bloka. Sve što se dešavalo u tim zemljama nakon pada Berlinskog zida teško da je moguće odvojiti od direktnog uticaja Amerike. Uče nas tome i države na Bliskom istoku, koje su razorene upravo zato što se nisu uklapale u standarde poslušnosti nametane sa zapadne strane Atlantika.

Uostalom, zašto bacati pare na kojekakve obaveštajne i kontraobaveštajne službe, razvijati propagandu, osnivati razne lobističke firme, optuživati druge za ono što i sam radiš… Nekada su se istorijski prevrati obezbeđivali atentatima na krunisane glave, danas su u upotrebi suptilnije metode. Nemešanje u procese i dešavanja izvan granica sopstvene zemlje isto je kao prihvatanje mešanja izvana na sopstvenoj teritoriji. Čovečanstvo, jednostavno, još nije toliko zrelo da bi moglo da opstaje bez zavisti, želje za tuđim…

A i zašto bi Tramp posao našao baš u Rusiji? Zašto ne u Engleskoj, Kanadi, Japanu, Australiji… među svojima? Takva najava, međutim, ne bi imala efekta. Pogotovo ne u predizbornoj uzavrelosti karakterističnoj za SAD, i u atmosferi rasnih nemira i svakodnevnog haosa po ulicama tamošnjih gradova. Možda upiranje prstom na „spoljni faktor” (čitaj: Rusiju) za cilj ima skretanje pažnje sa mračnih slika svakodnevice koje se smenjuju na ekranima televizora.

Upravo na domaćem terenu uticaji na glasače postaju sve bezobzirniji. Otvorena kupovina glasova pretvorila se u manir kojeg se nijedna strana u izbornoj igri ne odriče. Naprotiv. Tako su dvojica dobrostojećih Amerikanaca odlučili da sopstvenim parama obezbede pobedu Bajdena. Biznismen Majkl Blumberg i košarkaška zvezda Lebron Džejms sakupili su 16 miliona dolara kojim bi trebalo da kupe glasove sirotinjskog dela crnačke i Latino populacije na Floridi.

Spoljni uticaj na volju Amerikanaca ostaje tako na nivou – folklora.