nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 02.10.2020. u 19:16 Tanja Vujić

Nemačka ublažila pritisak Brisela na Viktora Orbana

Vlada u Berlinu je iznela kompromisan predlog u vezi sa uslovljavanjem novčane pomoći time koliko članica EU poštuje vladavinu prava
Виктор Орбан и Урсула фон дер Лајен (Фото EPA-EFE/Francois Lenoir)

Od nas više niko neće praviti budale, dosta smo pojedinim evropskim političarima bili vreća za udaranje. Tim rečima Zbignjev Rau, poljski šef diplomatije, i njegov mađarski kolega Peter Sijarto obrazložili su odluku Varšave i Budimpešte da osnuju svoj Institut za izučavanje komparativnog prava. Ova objava usledila je nakon što je Evropska komisija izašla s prvim godišnjim izveštajem o stanju vladavine prava u članicama EU. U tom dokumentu Brisel je ocrnio „situaciju” u Poljskoj i Mađarskoj, kao i u još nekoliko članica. Izveštaj 30 puta spominje Poljsku (u aneksu na 25 strana), Bugarsku 19 puta, Austriju 16, Rumuniju 15, Mađarsku 12, Slovačku i Sloveniju po osam puta, Češku sedam i Hrvatsku tri puta.

„Vladavina prava i naše zajedničke vrednosti u temelju su naših društava. I, dok imamo vrlo visoke pravne standarde u EU, imamo i razne izazove”, ocenila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK), prilikom predstavljanja izveštaja.

Najnovija briselska dijagnostika vladavine prava kod 27 članica ima delikatan tajming – uoči dvodnevnog vanrednog samita lidera EU. Jedna od ključnih tema je kako raspodeliti sredstva jedva dogovorenog sledećeg budžeta EU i novac za oporavak od posledica korone. Reč je o sumi od 1,82 biliona evra.

Nadnete nad tom vrtoglavom sumom, članice EU odranije su podeljene u dva tabora baš zbog teme „vladavine prava i poštovanja ljudskih prava”. Severozapadno krilo EU rado bi vrlo strogo uslovilo deobu zajedničkih para poštovanjem vladavine prava. Na suprotnoj strani su Poljska i Mađarska (s nekoliko stidljivijih pratilaca). Varšava i Budimpešta su od proletos u više navrata upozorile EU da će staviti veto ako Brisel pokuša da poveže raspodelu budžetskih para sa svojom ocenom o poštovanju vladavine prava.

Šta onda da radi Nemačka, predsedavajuća EU, kada Vera Jaurova, zamenik predsednika EK, oceni za „Cajt” uoči objavljivanja izveštaja o ljudskim pravima da je vlada Viktora Orbana donela Mađarskoj „bolesnu demokratiju”?

„Odrasla sam u komunističkoj Čehoslovačkoj. Znam kako je živeti u zemlji bez vladavine zakona. EU je nastala kao protivotrov takvim autoritarnim tendencijama”, dodala je Jaurova. Orban je od Brisela zatražio ostavku Jaurove i prekinuo svaki kontakt s visokom funkcionerkom EU zbog „najnovijih pogrdnih ocena o Mađarskoj”. Budimpešta i Varšava odbacile su izveštaj o vladavini prava kao „nepouzdan, netačan i apsurdan”. Sve ovo uoči ključnog jesenjeg okupljanja lidera EU.

Da tekući samit ne bude unapred torpedovan zbog otvorenog sukoba Budimpešte i Varšave s Briselom, Berlin je izašao s kompromisnim, posmatrači kažu – „razvodnjenim” predlogom buduće veze vladavine prava i para u EU. U dve ključne stavke, Berlin je bliži Varšavi i Budimpešti nego Briselu. Naime, vlada Angele Merkel predlaže da se ubuduće ocenjuju „kršenja principa vladavine prava”, a ne „generalizovani nedostaci” u sprovođenju vladavine prava. Takođe, Berlin smatra da bi države koje predlažu uskraćivanje budžetskih sredstava članicama „kršiteljima vladavine prava” trebalo da oforme kvalifikovanu većinu u EU. Dakle, ne kao što je Brisel predlagao – da kvalifikovanu većinu treba da oforme one koje su „označene” kao kršiteljke vladavine prava.

Berlin se takođe priklonio uverenju iz centralne Evrope da oni kojima prete sankcijama (zbog vladavine prava) treba da dobiju priliku za debatu u Evropskom savetu. Nemački predlog izgleda kao ustupak pred pritiscima Mađarske i Poljske, prenosi portal „Politiko” ocenu neimenovanih evropskih diplomata.

Najnovija evropska kavga ide u prilog njenim brojnim akterima. Za jedne bi blokada ratifikacije dugoročnog budžeta vetom (zbog eventualne veze vladavine prava i para) bila dokaz suverenosti. Za one druge, blokada ratifikacije znači odloženi početak trošenja 1,82 biliona evra. Gde je tu Nemačka, tek će se videti.

Komеntari7
d2a93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
EU nacije su u neprekidnom ekonomskom takmičenju jedna sa drugom. Siromašniji zaostaju u trci, i ako kojim slučajem ugroze ove ispred sebe, naći će se već način da im se uvali klin u točkove. Pa nije li to prirodno i logično (osim za naivne)??? Ova lista zemalja EU po broju pominjanja negativnom kontekstu približno odražava i koliko je koja od ovih nacija "pognuta". Hrvatska je u klečećem položaju najviše, dok se Poljska i Madjarska najviše opiru gubitku svega što cene i vole.
Марко Јанковић
Зна се ко је газда (поново).
Шоп
Градација добија сасвим нови вид у следећој расподели: Саурон, Саруман, Јаурова. Ко је сад господар прстенова ђемократије ?
nikola andric
Ni seoska udruzenja ne zaboravljaju da pored uslova clanstva formulisu i kaznena pravia kojima se neposlusni clanovi ostranjuju iz udruzenja. E. Zajednica je zaboravila da uvede takva (nuzna?) pravila. Ishod se moze predvideti sto znaci da ce vecina clanova slediti primer Madjarske i Poljske. Jedino ''oruzje'' kojim EZ raspolaze su evropski fonodvi kojim moze da se preti, ali, kako vidimo, evropska komisija ne odlucuje nego evropski savet po konsenzusu. I neposlusni clanovi imaju pravo veta.
Radoslav Jovanović
Priča je predugačka da bi se sakrio glavni razlog svih budućih problema; štampanje novca bez pokrića. Počelo je sa 700 milijardi a sada vidim pominje se 1820 milijardi. Da li zapadni svet dokazuje da nas istorija uči kako se sve ponavlja?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja