sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.10.2020. u 15:22

Hrvatima korona produbila finansijske probleme, slabo veruju vladi i EU

(Фото ЕПА-ЕФЕ/ANTONIO BAT)

Hrvatskim građanima pandemija koronavirusa je znatno produbila finansijske i egzistencijalne probleme, tzv. krpljenje kraja sa krajem je gotovo najviše na nivou EU, vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situiacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU, pokazalo je istraživanje Evrofonda koje prenosi Institut za javne finansije (IJF).

IJF je objavio novi Aktuelni osvrt „Uticaj koronavirusa na život i rad građana u Evropskoj uniji” u kojem Predrag Bejaković analizira Izveštaj Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova iz Dablina – Evrofond, koje se temelji na e-anketiranju sprovedenom u aprilu i julu 2020. godine.

Od aprila do jula 2020. godine, uprkos blagom poboljšanju situacije u pogledu radnog vremena i sigurnosti posla, došlo je i do vrlo nepovoljnog kumulativnog socijalnog i ekonomskog uticaja pandemije koronavirusa na živote građana, naročito žena i mladih, pokazalo je istraživanje.  

Na nivou cele EU najvažniji zaključak je da su zbog vrlo negativnog uticaja koronavirusa snažno povećane međugeneracijske i rodne nejednakosti, ističe Bejaković.

„Prema izveštaju Evrofonda građani Hrvatske navode znatne finansijske i egzistencijalne probleme (tzv. krpljenje kraja sa krajem koje je gotovo najviše na nivou EU), vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU”, naglašava Bejaković.

U istraživanju Evrofonda, koje je sprovedeno u dva kruga – prvi u aprilu, kada je većina država članica EU bila u karantinu, i drugi u julu kada su se društva i ekonomije počela polako da se otvaraju, ukupno je učestvovali 87.477 ispitanika iz cele EU i ono je omogućilo saznanja o trendovima tokom krize.

„Izveštaj je između ostalog pokazao da je na tržištu rada zbog nezaposlenosti pogoršan položaj mladih u dobi od 18 do 34 godine. Dalje, tokom pandemije od aprila do juna žene su češće od muškaraca ostajale bez posla, a kod onih koje su ostale zaposlene dodatno je narušena usklađenost poslovnog i privatnog života. Koronavirus je najnepovoljnije uticao na žene u dobi od 18 do 34 godine jer su upravo one najčešće gubile posao. Sa druge strane, najmanju verovatnoću da će izgubiti posao imali su muškarci u dobi od 35 do 49 godina”, pokazalo je istraživanje.

Strah od gubitka posla bio je najizraženiji u Bugarskoj i Grčkoj, a najmanji u Danskoj, Austriji i Mađarskoj.

„U Hrvatskoj je osam odsto ispitanika u tom razdoblju izgubilo posao, što je prosek EU. Verovatnoća da će u sledeća tri meseca izgubiti posao bila je 19 odsto u aprilu i 11 u julu, odnosno u oba meseca bila je nešto iznad proseka EU (15 odsto u aprilu i 10 odsto u julu), ali ipak znatno niža nego u Bugarskoj, Malti, Grčkoj i Portugaliji”, prenosi IJF.

Što se tiče procene vlastite finansijske situacije u sledeća tri meseca, istraživanje je pokazalo da je u aprilu pogoršanje očekivalo gotovo 40 odsto, a u julu četvrtina ispitanika. Najmanji strah od pogoršanja zabeležen je u Danskoj i Luksemburgu, a najveći u Hrvatskoj i Grčkoj.

U aprilu je 47 odsto ispitanika na nivou EU izjavilo kako je njihovo domaćinstvo imalo finansijskih poteškoća u sastavljanju kraja sa krajem, a u julu 44 odsto. U julu je, pak, Hrvatska bila zemlja EU u kojoj se najčešće izveštavalo o velikim poteškoćama pri sastavljanju kraja sa krajem (23 odsto) i samo je 9 odsto ispitanika u Hrvatskoj, očekivalo da će se njihova finansijska situacija u sledeća tri meseca poboljšati, prenosi IJF.

„Hrvatski građani su imali najniži nivo optimizma u pogledu svoje finansijske budućnosti”, ističe Bejaković iz IJF-a i podseća kako politikolozi veruju kako poverenje u nacionalnu vladu u značajnoj meri određuje do koje mere društva mogu uspešno odgovoriti na koronakrizu.

„Ispitanici iz Hrvatske, uz one iz Poljske, imaju najmanje poverenja u nacionalnu vladu. Najniži nivo poverenja u EU opet imaju ispitanici u Hrvatskoj (zatim u Grčkoj), naglašava Bejaković.

Građani, ne samo u Hrvatskoj, često nisu dovoljno dobro upoznati sa svime što se ostvaruje na nacionalnom i evropskom nivou, pa je važno usvojiti jasnu komunikacijsku strategiju, ali i nadalje podsticati evropsku solidarnost. Time bi se verovatno i u Hrvatskoj moglo povećati poverenje u vladu na nacionalnom i nivou EU, koje je zasad vrlo nisko, zaključuje Bejaković.

Komеntari3
74488
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Да се вратимо на сам почетак епидемије и на сукоб Кине и САД и на то ко је кога заразио са циљем економског уништења.Изазивач епидемије је знао да ће цео свет бити економски уништен али је калкулисао да ће се он брзо опоравитиа остали неће.Дакле ,још нисмо дошли у фазу економског уништења а опоравак је тек друга фаза.
Душан
Зашто се бавимо њима?
Vladimir
Zato što uđemo li u EU i nas to čeka na prvoj krivini. EU tretira Balkan kao mesto gde izvozi svoju robu, a crpi jeftinu radnu snagu. Prvom prilikom kada zaškripi EU će teret krize prebaciti na slabe članice.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja