Rana najava poplava – prvi korak u spasavanju

Posle katastrofalne poplave koja je 2014. godine pogodila Obrenovac, a potom nekoliko bujičnih poplava koje su 2018. velike probleme nanele Grockoj, Barajevu, Rakovici, Resniku, Lazarevcu... bilo je jasno da je potrebno da se razvije sistem rane najave ove vrste nepogoda.

Projekat koji bi trebalo da omogući da se ubuduće na vreme upozori stanovništvo, ali i da se preventivno i brzo deluje na terenu i tako smanje posledice razornog uticaja vodene stihije, predstavljen je juče u Starom dvoru.

„Uspostavljanje sistema rane najave za poplave na vodama drugog reda na teritoriji grada Beograda”, u okviru projekta „Jačanje otpornosti i spremnosti grada Beograda za odgovor na elementarne nepogode i krize” juče je u Starom dvoru predstavio Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnika, prenosi Beoinfo. Posle prezentacije, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, i Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, potpisali su sporazum o saradnji grada i RHMZ-a.
– Projekat je važan jer je reč o pitanju koncepta odbrane od poplava i sistema rane najave. Smatrali smo da je posle poplava 2014. godine, te još nekoliko talasa poplava koji su zadesili naš grad, važno uspostaviti operativni sistem rane najave. Sekretarijat za privredu i Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, zajedno sa kabinetom gradonačelnika i uz moju koordinaciju, nameravali smo da stvorimo okvir koji će omogućiti preventivno i brzo delovanje u okolnostima elementarnih nepogoda i rizika koje smo predvideli aktima donetim poslednjih godina – rekao je Mladenović.
On je istakao da postoje tri vodna područja, 19 vodotokova prvog reda i 192 vodotoka drugog reda. Za prvi red su nadležni republika i JVP „Srbijavode”, a za drugi grad Beograd.

– Beograd je grad koji ima veliki broj malih potoka i reka, koje u vreme jakih i obimnih padavina postaju bujice. Projekat je zamišljen tako da bude izveden u nekoliko faza. Prvom fazom obuhvatili smo osam slivova, što je trećina vodotokova drugog reda, odnosno oko 735 kvadratnih kilometara teritorije grada. U te slivove spada Barička reka, deo Topčiderke, Dubočaj, Barajevska reka, Gročanka, Turija do Junkovca, Ralja i Lukavica... Predviđena su dva nivoa realizacije. Prvi se odnosi na hidrološke stanice koje mere brzinu vodotokova drugog reda, a drugi na kišomerne stanice koje mere nivo padavina. RHMZ ima dosta hidroloških stanica u Srbiji i u Beogradu. Kišomerne stanice raspoređene su na mestima gde ne mogu da budu ugrožene delovanjem spoljnih uticaja – objasnio je Mladenović. On je naglasio da je za uspeh ovog projekta važna dobra saradnja sa pravnim i fizičkim licima, ali i institucijama, jer su oni ti koji treba da dopuste postavljanje kišomernih stanica na mestima koja se nalaze u  privatnom vlasništvu.
Postavljanjem i instalacijom 37 kišomernih stanica i 20 hidroloških dobijaće se podaci sa terena.
– Struka iz RHMZ treba da obradi te podatke, a oni će se potom slati Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, preduzeću „Srbijavode” i Štabu za vanredne situacije. Na osnovu tih podataka, sa drugim institucijama donosimo odluku o izdavanju upozorenja ili preduzimanju određenih mera koje su važne da bi se evakuisali ljudi i materijalna dobra. Uz pomoć ovih uređaja nećemo zaustaviti poplavu, ali ćemo na vreme moći da upozorimo stanovništvo i da preduzmemo mere kako bi posledice bile manje. U budućnosti ćemo ove podatke moći da šaljemo i u situacioni centar, za koji već imamo projekat. Ovaj sistem će zajedno sa sistemom sirena za obaveštavanje doprineti bezbednijem životu građana, što nam je i bio cilj – zaključio je Mladenović.