Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svi štampaju novac, a od inflacije ni traga

Građani i privreda veruju da će cene biti stabilne pa viškom para ne kupuju robu i usluge već štede iz predostrožnosti, a bogati ulažu u imovinu
(Фото Д. Јевремовић)

Zbog ekonomske krize izazvane pandemijom najznačajnije svetske ekonomije štampaju pare ili, kako to ekonomisti kažu, „vode ekspanzivnu monetarnu politiku”. Međutim, svo to štampanje para ni u njihovom, a ni u našem slučaju nije dovelo do povećanja inflacije. A zašto u našem? Pa zato što podaci pokazuju da je i kod nas povećana novčana masa.

Prema ekonomskim pravilima, koja smo i mi naučili na teži način u doba hiperinflacije, više novca u opticaju dovodi do veće tražnje za robama i uslugama što posledično vodi povećanju cena, odnosno inflacije. Zašto sada toga nema?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da i u svetu i kod nas postoji nekoliko razloga za relativno malo ubrzanje inflacije uprkos snažnoj monetarnoj ekspanziji.

– Najvažniji razlog je snažno poverenje građana i privrede u posvećenost centralnih banaka održanju inflacije na niskom nivou. Stoga građani i privreda višak likvidnosti ne koriste kako bi kupili robe i usluge, jer veruju da će njihove cene biti stabilne. Umesto toga građani višak likvidnosti koriste za štednju iz predostrožnosti, a bogatiji za ulaganje u imovinu, kao što su nekretnine, hartije od vrednosti, zlato. Kao rezultat ovakvog ponašanja štednja građana i cene akcija i zlata u periodu krize rastu, dok cene nekretnina stagniraju ili rastu – kaže on.

Dakle, ističe Arsić, u uslovima poverenja u monetarnu politiku efekti monetarne ekspanzije se velikim delom ispoljavaju kroz rast štednje i rast cena imovine, dok je njihov uticaj na rast cena roba i usluga mali i javlja se s odloženim dejstvom.

– Makroekonomski posmatrano, monetarna i fiskalna ekspanzija ublažavaju pad tražnje građana i privrede za robama i uslugama i sprečavaju deflaciju, odnosno pad cena. Da nema fiskalne i monetarne ekspanzije, pad BDP-a bio bi znatno veći i dugotrajniji, dok bi cene roba i usluga opadale, kao što se to događalo tokom velikih recesija u prošlosti. To je bio slučaj tokom velike krize tridesetih godina prošlog veka – naglašava profesor.

Dodaje da su, kao odgovor ne ekonomsku krizu, centralne banke širom sveta primenile ekspanzivnu monetarnu politiku. Rezultat politike Evropske centralne banke je rast novčane mase u užem smislu M1 u julu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine 13,5 odsto, dok je novčana masa u širem smislu M3 povećana 10,2 odsto.

Monetarna ekspanzija u SAD je bila još snažnija, pa je novčana masa M2 u avgustu ove godine veća 23,3 odsto nego u istom mesecu prethodne godine. Ekspanzivnu monetarnu politiku su sprovodile i male zemlje, poput Srbije, pa je novčana masa M1 u Srbiji u julu ove godini povećana 42,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je najširi monetarni agregat M3 porastao 17,6 odsto.

Kod nas, pritisci na slabljenje dinara, koji su se javili krajem prvog kvartala, pojačani su od početka pandemije, usled čega je NBS do kraja avgusta prodala 1,5 milijardi evra kako bi sprečila slabljenje dinara. Neto sopstvene rezerve NBS su se kao posledica prodaje deviza privredi i građanima smanjile, ali su ukupne rezerve povećane usled kupovine deviza od države.

Emisija dinara kroz povlačenje depozita sa računa države kod NBS (država je Narodnoj banci prodala veći deo od dve milijarde evra do kojih je došla zaduživanjem u maju, a potom te dinare u narednim mesecima potrošila) bila je znatno veća od povlačenja dinara kroz prodaju deviza od strane NBS, zbog čega je došlo do značajnog rasta monetarnih agregata. Ekspanzivna fiskalna politika i rast kreditne aktivnosti banaka ključno su uticali na rekordnu nominalnu stopu rasta M2 u julu ove godine od 17,6 odsto međugodišnje, što predstavlja veliko ubrzanje u odnosu na prethodni period.

– U zavisnosti od razvoja epidemiološke situacije do kraja godine očekujem da ostanu pritisci na slabljenje dinara, a oni se mogu potencijalno pojačati u slučaju pojave drugog talasa epidemije u regionu i prolongiranja postojećih mera predostrožnosti za kretanje ljudi, a time i odlaganje jednog broja investicija – smatra Arsić.

U javnosti se postavljaju pitanja da li će monetarna ekspanzija uticati na ubrzanje inflacije u budućnosti, kako će uticati na kretanje kurseva i da li će se kamatne stope povećati. Slična pitanja u vezi s posledicama monetarne ekspanzije postavljana su tokom i nakon velike ekonomske krize iz 2008/09. godine.

Arsić smatra da se određeno ubrzanje inflacije u EU i SAD može očekivati u naredne dve-tri godine, ali ono verovatno neće biti značajno, što znači da će se inflacija povećati sa sadašnjeg nivoa od oko 0,5 odsto na oko dva-tri odsto godišnje.

– Rast kamatnih stopa na svetskom tržištu, kao odgovor na povećanje inflacije mogao bi se očekivati kroz dve-tri godine. Osim toga, može se očekivati i slabljenje valuta zemalja koje su imala snažniju monetarnu ekspanzije u odnosu na druge zemlje, kao što je to ove godine bio slučaj sa slabljenjem dolara i rublje u odnosu na evro. Iznadprosečna monetarna i fiskalna ekspanzija u Srbiji u odnosu na druge zemlje, formiraće pritisak ka slabljenju dinara, ali će NBS prodajom deviza verovatno neutralisati te efekte, a inflacija će ostati niska sve dok NBS drži kurs na fiksnom nivou – smatra Arsić.

Dodaje da su naše devizne rezerve velike, ali nisu neograničene, pa bi trebalo biti vrlo oprezan s ekspanzivnom monetarnom i fiskalnom politikom u uslovima politike de fakto fiksnog kursa dinara i visokog spoljnotrgovinskog deficita.

U prošlosti su mnoge zemlje u svetu doživele krah s takvom politikom, uključujući i bivšu Jugoslaviju, koja je nekoliko puta prošla kroz takvu situaciju, naglašava Arsić.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола
Незапосленост се повећала па нема ко да купи робу, док они који имају посао режу све могуће трошкове и спремају се за цунами који долази. Све остало су празне приче.
Иван Грозни
Ако мислимо на инфлацију која се мери променом индекса потрошачких цена (Consumer Price Index - CPI), онда је инфлација ниска. Међутим, када се узму у обзир цене некретнина и злата, инфлација итекако постоји. Зашто је ниска инфлација када се мери индекс потрошачких цена? Зато што новац не стиже до привреде и становништва, већ углавном остаје у банкама.
Nikk
Економија, монете, кредити, вредност новца, цене и све остало, све су то виртуелне категорије, које се заснивају на договору и нагодби потомака оних који су пре много, много векова смислили ''трансфер новца'' помоћу ''вредносних папира'', читај потврда о вредности, уз одговарајућу надокнаду. То је за то време, а и за данашње, била и остала генијална идеја која је обичан народ завила у црно, трајно. Све цене и одређивање вредности било које робе су предмет договора произвођача тј. власника фирми.
Zoran Ninic
Stampanje novca, samo po sebi, ne dovodi nuzno do inflacije. Primer je 2008. godina. Po kvantitativnoj jednacini novca, pored povecanja novcane mase treba sagledati i brzinu opticaja novca. Aspekat koji bi posebno trebalo razmotriti je nacin na koji se novac ubrizgava u privredu i trenutni ekonomski ambijent, agregatnu traznju i racionalna ocekivanja potrosaca. Inace trenutna brzina opticaja M1 mase se umanjila na nivo '60tih godina u USA i 80% je manja za M2, sto direktno kompenzuje povecanje.
nikola andric
Opste sredstvo placanja u Srbiji nije ópste sredstvo placanja u svetu. Opsta sredstva placanja u svetu su devize odnosno opste prihvaceni nacini placanja. Americki dugovi glase na dolare koje Ameri stampaju. Isto vazi za Evro grupu i Japan. Za druge zemlje vaze druga pravila. One moraju prvo da zarade devize kojim ce placati svoje (strane) dugove. Sta ''monetarna politika moze'' zavisi od doticne drzave i njenog monetarnog ''mesta'' u svetu. Stampanje novca se odrazava u kúrsnim razlikama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.