Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dronovi kamikaze nad Nagorno-Karabahom

Azerbejdžan optužuje Jermeniju da je raketirala naftovod na njegovoj teritoriji
„Јерменски животи су важни” – протест дијаспоре из те земље у Бриселу (Фото EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Prema izveštajima agencija

BAKU, JEREVAN, MOSKVA  – Dronovi kamikaze, prema jermenskim optužbama, napali su civilne objekte u Stepanakertu, glavnom gradu Nagorno-Karabaha, dok se azerbejdžanska vojska pripremala za ofanzivu na samoproglašenu republiku, gomilajući snage na iranskoj granici kako Jermeni ne bi mogli na njih da otvore vatru. S druge strane, Azerbejdžan je optužio Jermene da su raketirali naftovod Baku–Tbilisi–Čejhan na njegovoj teritoriji, što su vlasti iz Jerevana demantovale.

To su samo najupečatljivija mesta iz jučerašnjih saopštenja strana zaraćenih oko Nagorno-Karabaha, oblasti odmetnute od Azerbejdžana i većinski nastanjene Jermenima. Oko Nagorno-Karabaha se već deset dana vode sukobi, u najžešćoj eskalaciji još od kraja rata oko tog kavkaskog regiona 1994. godine. Šta se zaista zbiva na frontu, i dalje je nemoguće razabrati iz protivrečnih navoda Jermena i Azerbejdžanaca, u kojima se smenjuju ofanzive i kontraofanzive, osvojena i oslobođena mesta, licitiranje brojem mrtvih druge strane i uništenih ratnih mašina.

Jermenija tako tvrdi da su njene artiljerijske jedinice presekle neprijatelja kad je pokušao da se utvrdi kod Džebraila, da su preostali pripadnici tri njihove superteške brigade pobegli sa bojnog polja, ostavivši na njemu još 60 mrtvih, kao i 22 jedinice pogođene i nekoliko desetina jedinica ispravne tehnike, preneo je „Sputnjik”. Azerbejdžanska vojska, pak, saopštila je da je od početka sukoba 27. septembra eliminisala oko 250 jermenskih tenkova i drugih oklopnih vozila, do 270 komada artiljerijskog oruđa, raketne sisteme i minobacače sa više lansirnih raketa, do 60 komada oružja za PVO, 11 komandnih i komandno-osmatračkih mesta, osam skladišta municije, do 150 motornih vozila, kao i lansirnu rampu sistema S-300.

Osim toga, Azerbejdžanci su juče demantovali jermenske navode da koriste zabranjene kasetne bombe u napadima na Nagorno-Karabah. Na tvrdnje o pribiranju vojnih snaga na teritoriji Irana odgovor još nije stigao, mada će verovatno i on glasiti da je to netačno, kao što Azerbejdžan pobija optužbe da mu je drugi tradicionalni saveznik, Turska, poslala pomoć u vidu plaćenih boraca iz Sirije i vojnih aviona. Iranski predsednik Hasan Rohani juče je, kako prenose Rojters i Tanjug, upozorio na opasnost da bi sukob Azerbejdžana i Jermenije mogao da preraste u regionalni rat – nije spomenuo Rusiju, ali analitičari se toga najviše plaše: šta bi se desilo u slučaju sukoba ruskih i turskih trupa.

„Moramo da pazimo da rat između Jermenije i Azerbejdžana ne postane regionalni rat. Mir je osnova našeg rada. Nadamo se da će se stabilnost u regionu povratiti na miran način”, rekao je Rohani, dodajući da Iran neće dozvoliti drugim državama da pod raznim izgovorima „šalju teroriste” na njegove granice.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe se juče oglasio podsećanjem na to da je Jermenija, kao i njegova zemlja, u odbrambenom savezu ODKB. Članice tog saveza imaju obavezu da štite jedna drugu ako ih neko napadne.

„Što se tiče ispunjavanja obaveza Rusije u okviru ovog sporazuma, mi smo ih uvek ispunjavali, ispunjavamo ih i ispunjavaćemo ih”, naveo je šef Kremlja, dok je njegov portparol Dmitrij Peskov kasnije dodao da se obaveze iz ODKB-a odnose na Jermeniju, odnosno napad na njenu teritoriju, a ne na formalno samostalni Nagorno-Karabah, čiju državnost ni vlast u Jerevanu zvanično ne priznaje.

Putin se juče prvi put od obnove sukoba u Nagorno-Karabahu čuo s predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom. S jermenskim kolegom je telefonom razgovarao već triput, iako Rusija održava dobre odnose s obe zaraćene države. Jučerašnji razgovor je obavljen na zahtev Alijeva, kako je navedeno u saopštenju njegove službe za odnose s medijima. Detalji razgovora nisu otkriveni, osim toga da je azerbejdžanski lider čestitao Putinu rođendan.

Alijev je kasnije za rusku državnu televiziju izjavio da je njegova zemlja spremna za pregovore, ali tek kada se završi „akutna” faza vojnog sukoba i da bi u dijalogu trebalo da posreduje Turska. Jermenski premijer Nikol Pašinjan, koji je prethodnog dana bio na teritoriji Nagorno-Karabaha, uzvratio je u izjavi za časopis „Tajm” da je primirje moguće jedino ako Turska prestane da se meša u konflikt. On je pre toga za Skaj njuz ocenio da akcije Turske i Azerbejdžana liče na „teroristički napad” na Nagorno-Karabah i da je to nastavak genocida nad Jermenima i politika ponovnog uspostavljanja turskog carstva.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Миљуш
Ниједан народ не би требао бити под турцимиа нити један дан (Андрић)
Milo Minderbinder
Jadan nador, gadno kad postaneš sredstvo za potkusurivanje velikima.
Дрић
Перфектна ситуација да Ердоган и наш цењени Владимир В. Путин добију поене на интернационалној сцени за заустављања крвопролића.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.