Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Raspad SSSR-a još traje

Бишкек (Киргизија): Ванредно стање уведено је 10. октобра (Фото EPA-EFE/Igor Kovalenko)

„Narandžasta revolucija” u Ukrajini, „Revolucija ruža” u Gruziji, „Revolucija lala” u Kirgiziji, pobuna u Belorusiji, rat Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, konflikt Moldavije sa samoproglašenom Pridnjestrovskom republikom... Dilema se nameće sama po sebi: da li je raspad Sovjetskog Saveza 1991. za pomenute zemlje bio korak napred, ili korak nazad?

Kao da je preko noći stečena samostalnost mnoge – zbunila. Oslonac koji im je, hteli to da priznaju ili ne, decenijama pružala centralna vlast, obrušio se. Trebalo je na svoja pleća preuzeti odgovornost. Ne samo za sopstvene sudbine, već i za sudbine onih s kojima su doskora živeli, a koji su i dalje ostali tu, u susednom dvorištu, ali sada pod nekom drugom, to jest svojom vlašću.

Stara izreka kaže: „Zavadi pa vladaj”. A u bivšim sovjetskim zemljama imalo se oko čega zavaditi. Bilo da su smeštene uz samu granicu Evropske unije, ili neke druge velike zajednice, pa i države, bilo na prostorima koji su vekovima u svojim dubinama čuvali najrazličitija blaga, pogotovo energente, koji su postali nasušna potreba. Tradicionalne nesuglasice oko vere i nacije bačene su u drugi plan. Neki su se u tim novim okolnostima snašli, većina nije. Nezadovoljnici danas ili dižu bune sami protiv sebe, ili ratuju protiv dojučerašnjih komšija.

Sve navedeno nameće pitanje: Zašto se prva zemlja socijalizma, koja je brojala 15 republika i čiji su se narodi sporazumevali na čak 14 zvaničnih jezika, tako dugo rastače? I koje su to nevidljive veze što i dalje stoje na putu „novooslobođenih” naroda ka potpunoj samostalnosti?

SSSR je iznikao iz carske Rusije, čije je unutrašnje uređenje bilo takvo da su zakoni koji su važili u Moskvi podjednako važili na celoj teritoriji evroazijske imperije. Car je bio poglavar svima, a crkva je, kao produžena ruka, brinula o dušama njegovih podanika.

Onog dana kad je sovjetska država prestala da postoji mnoge veze su i dalje ostale neprekinute. Ljudi su nastavili da žive jedni pored drugih, da idu na isti posao, u istu školu, da se nedeljom i praznikom okupljaju... Granice između država jesu uspostavljene na terenu, ali da bi se ušančile i u glavama, moralo je da se desi mnogo više. To „više” neki su pokušali da nađu u već obojenim i drugim revolucijama i međusobnim ratovima.

U međuvremenu, svako je pokušao da se dokaže. Ne toliko dojučerašnjim komšijama, poznanicima, nekome u dalekom svetu, koliko samom sebi.

Ukratko, sve ukazuje na to da se Sovjetski Savez još nije raspao u onoj meri u kojoj su to želeli oni koju su mu skrojili takvu sudbinu. Naprotiv, duh prve zemlje socijalizma kao da i dalje živi. Ponešto konfuzan, neprilagođen novim okolnostima, ali nesumnjivo prisutan. Oni koji su mu predvideli kraj shvataju da još ima previše toga što je moguće izgubiti. A to kod mnogih izaziva nemalu dozu nervoze. Ne iz straha da bi negde mogao da iznikne neki novi SSSR, već stoga što su oni koji su ga gurali u ponor svesni da nisu ponudili valjanu alternativu.

Sudbina sovjetske države u velikoj meri oslikava sudbinu sveta 20. veka. Bio on demokratski ili autokratski. Sve što se dešava u državama pomenutim na početku teksta dešava se i tamo gde sovjetski duh nikad nije kročio. I tamo vlada zbunjenost izazvana buđenjem doskora zamrznutih težnji ljudi da žive u najmanju ruku – normalno.

„Obojeni protesti” u Americi najdrastičniji su oblik novih pobuna. Ovde zaklinjanje u demokratiju, ili ono što bi neki pod tim voleli da vide, ne može mnogo da pomogne. Čak su i ratovanja po ko zna kojim stranama sveta pala u senku svakodnevnih okršaja na ulicama američkih gradova. Recept za miran život još nije pronađen.

To je u velikoj meri i razlog za dug raspad Sovjetskog Saveza. Primeri predočeni onima koji su onako zdušno slavili novostečenu slobodu jednostavno nisu bili prihvatljivi. Nijedna od „obojenih revolucija”, čiji su pokretači prenebregli najvažniju stvar – da se novo društvo može stvarati samo sa novim ljudima – nije ni mogla da uspe. Istorijske promene ostvaruju se s onima koji nemaju za čim da žale, šta da izgube. I koji se neće mnogo premišljati kada dođu u situaciju da odlučuju na koju stranu da se upute. Kao u sovjetsko doba.

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Угурсуз зановетни
Па, ако ћемо поштено, ни хладан рат није завршен, односно видимо да траје. Успешни есперимент кога су применили американци на распад СССР-а, сада показује лепе резултате и у самој САД, које се се претвориле у нефункционалну земљу трећег света на ивици грађанског рата. Можда и САД као и СССРу треба отрежњење од умишљене ирационалне "моћи".
Milan Tomić
Odličan tekst autora Samardžije, priznatog poznavaoca prilika na postsovjetskom prostranstvu. Praktično, isto se odigralo i sa Jugoslavbijom. Nije bilo kontrolisanog i smišljenog raspada, s obzirom da nisu bili rešene neki sporni momenti još iz SSSR i to po nacionalnih pitanjima i administrativnim granicama. Sukobi koje je pomenuo Samardžija govore u prilog tezi koju ovde iznosim. Problem 30 miliona Rusa koji su raspadom ostali van granica svoje republike još više ukazuju na suštinu
malne kula od karata
Autor pominje "obojene" proteste ovog leta u SAD (a ima ih redovno slicnih unazad 100 godina i cak jos vecih npr 1992 plus "broj iim se nezna" protesti "neobojenih"). Treba se pitati koliko bi SSSR potrajao da je bilo slicnih protesta (kao u SAD) tokom istorije te kvazi drzave. Ovako "prva komunisticka drzava" i Varsavski pakt se raspadose ocim se popese par stotina ljudi sa cekicima na Berlinski zid da bi zatim usledili lancani ali mirni protesti i SSSR se urusi malne brze od kule od karata.
Nikola Nesic
Trenutni nemiri na granicama Rusije su posledica Putinove politike i pokušaja da reinstalira u nekim segmentima SSSR, ili da da značaj Rusiji ka globalnom igraču. Očigledno da ne ide. Bar ne sa autokratskim sistemom. Zapad ima svoje izazove, kao i burnih 60', ali pravi i ustupke, preispituje se i menja. Rusija i susedi to nisu u stanju, dok se ne slome iznutra. Do sloma komunizma i SSSR-a na obe strane je bilo povuci potegni ko će prevagnuti, ali unutrašnja organizacija Zapada je pobedila.
dejan
@Nikola Nesic.Sigurno znas da su tvorci komunizma Marks i Engels i da su oni sa Zapada iz kapitalistickog sveta.Taj komunizam je ubacen u sve Slovenske zemlje da bi ih unazadio.Sve su to tvoji Zapadnjaci zamesili i dan danas sirom sveta a ne samo oko Rusije mesetare,izmisljaju,postavljaju svoje pione a gde nisu da ih postave rusili su ratovima suverene drzave.To je prava slika.
mao
Ne znam sta ovde nije jasno? Geopolitika zapada je da slovenske zemlje razbija na delove kako bi ih lakse savladao i kontrolisao (SSSR, Rusija, Srbija, Ceho-Slovacka....), sa druge strane na zapadu se to na svaki nacin sprecava (Texas, Belgija, Katalonija, Baskija, Skotska, Vels, Korzika, Padanija...)
Muradin Rebronja
Verske podele i ratovi su stariji od nacionalnih podela i ratova. Vekovima nametali jedni drugima svoje religije, milom ili silom, po sistemu "čija zemlja njegova i religija". Nema druge nego da se svakom građaninu omoguci da veruje u šta god hoce i sva druga prava, na život, čast, pravdu, imovinu... To sve piše i u Povelji UN-a, i zavisi od države do države i njihovih vođa. Sudeci po tome što bi skoro svi narodi želeli da žive u EU, Americi, Kanadi, Australiji.. tamo su najdalje stigli u tome.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.