Da li nam preti brzi povratak u niži razred evropskog fudbala

Kada smo posle trijumfa u Oslu bar na trenutak pomislili da se naša fudbalska reprezentacija nalazi na pobedničkom koloseku, da su igrači i selektor, nakon nekoliko razočaravajućih izdanja napokon čvrsto rešeni da podignu glavu iz peska, da pokažu i dokažu naciji da dolazi neko bolje fudbalsko vreme, kad ono po starom dobrom običaju krećemo sve iz početka. Srbija je protiv Mađarske pokazala neviđene slabosti, na koje smo, doduše već odavno navikli. Ovim porazom u Beogradu od severnih suseda, koji su preksinoć delovali kao kompaktna ekipa, „orlovi” su ugrozili solidnu poziciju u ovom takmičenju. Lako može da se dogoditi, da već u novembru, kada se završava ovogodišnji ciklus Lige nacija, kada nas očekuju i najteži ispiti (gostovanje Mađarskoj a Rusi nam dolaze) da se ponovo vratimo tamo odakle smo i došli – u C grupu.

Kada je pre dvanaest godina Sabolč Palađi, današnji direktor TSC-a, koji je uživo gledao meč u Beogradu, iz tadašnjeg AIK-a (danas TSC), put mađarskog MTK-a odveo dečaka koji je igrao u četvrtoj srpskoj ligi, malo ko je pomislio da će Norbert Kenjveši, rođeni Senćanin, postati jedan od glavnih napadača mađarskog nacionalnog tima. Ali, na našu žalost a radovanje naših severnih suseda on nije jedini fudbaler koji je potražio fudbalsku sreću u Budimpešti. Tom društvu u Honvedu priključili su se i Nemanja Nikolić, Filip Holender, rođeni Kragujevčanin i a od prošle godine i supertalentovani Adrian Seke (1998) iz Ade, za koga tvrde da je veliki potencijal, a brani boje holandskog Hereklesa.

I dok su Mađari uporno radili na novom fudbalskom imidžu, koji je podrazumevao i sagledavanje svih dobrih i loših strana, naš fudbal je polako počeo da tavori. Lutali su naši fudbalski skauti po belom svetu, želeći da opravdaju bogate devizne dnevnice i svoje neznanje. A rezultat svega toga je da smo danas iza Mađara...

Želeo je Ljubiša Tumbaković da opravda ovaj najnoviji neuspeh činjenicom da smo „svu energiju i znanje” usmerili na najvažniji duel u oktobru, misleći na meč sa Norveškom. Ali, zar se fudbal svodi samo na jedan ispit? To bi izgledalo kao da je student položio samo jedan predmet a da očekuje da ga neko tapše po ramenu i dozvoli mu da upiše sledeću godinu studija. Ne, selektore, za Srbiju je svaka utakmica podjednako važna, jer ovaj poraz od Mađarske može ozbiljno da poremeti koncepciju i raspoloženje imajući u vidu da nas u novembru čekaju Škoti, koji polako podižu formu. A već sutra očekuje nas novi ispit sa Turskom u gostima.

Ako kojim slučajem ne prođemo dobro u sredu onda nam sledi povratak u C diviziju, odakle smo krenuli u ozbiljno fudbalsko društvo sa puno ambicija. Sabirajući utiske sa preksinoćnjeg meča ne možemo a da ne primetimo da smo odigrali veoma loše, možda i najslabije u poslednjih godinu dana. Definitivno Strahinja Pavlović je još „zelen” za A tim. Stefan Mitrović čas igra dobro, čas loše, dok je jedino Nikola Milenković, koji je juče napunio dvadeset i tri godine, položio ispit.

Darko Lazović je nezamenljiv po desnoj strani, debitant Mihajlo Ristić je u ovom trenutku bolji od Filipa Mladenovića, pa sa te strane nije trebalo menjati igrače u odbrani, jer njima je sada najpotrebnije uigravanje. Srednji red je bio bezidejan, kao da Gudelj i posebno slabašni Milivojević nisu bili spremni ili željni da odgovore zadatim obavezama. Kapiten Kristal Palasa odavno je van forme pa uostalom zato i dobija sve manju minutažu u klubu, a ovaj pokušaj da ga Tumbaković ponovo „oživi” bio je više nego neuspešan. Kapiten Tadić se trudio, dok je potpuno podbacio Adem Ljajić, jedno od najvećih razočaranja protiv Mađara. Rame uz igrača Bešiktaša svakako je bio i Realov napadač Luka Jović. Ipak, svetla tačka trećeg kola Lige nacija bio je mladi Dušan Vlahović koji je pokazao želju, volju i hrabrost a i znanje, pa sada selektoru ostaje da dobro razmisli sa kojim napadačem će krenuti na Tursku.

U skladu sa uverenjem da od naših najboljih fudbalera možemo da očekujemo čas dobro čas loše izdanje, nadamo se da će iz duela sa Mađarima izvući nove pouke. Jer, bliži se finale u Beogradu, gde treba izvaditi kartu za Evropu. Činjenica je da mnoge stvari u i oko glavnog tima još ne štimaju kako bi trebalo. Za naš fudbal važno je kako ćemo proći u novembru.