Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve scenske bajke pozorišta „Boško Buha”

Ove komplikovane 2020. ova kuća obeležava sedam decenija postojanja, i dalje van svoje matične scene na Trgu republike
Из представе „Капетан Џон Пиплфокс”, 1962. (Фото документација позоришта „Бошко Буха”)

Pozorište „Boško Buha” ove komplikovane 2020. godine obeležava sedam decenija postojanja. Ovakvi datumi po tradiciji dobar su povod da se pripremi monografija koja će kada je u pitanju „Buha” biti predstavljena danas u podne na sceni „Aleksandar Popović” beogradskog Teatra Vuk čije su urednice Milena Depolo i Ana Janković. Večernji  termin (20 sati) rezervisan je za premijeru predstave „Snežana i sedam patuljaka” Ljubivoja Ršumovića u režiji SnežaneTrišić.

Za postojanje pozorišta „Boško Buha” koje je osnovano, na današnji dan, 13. oktobra 1950, zaslužan je srpski komediograf Branislav Nušić. Lično je, zajedno sa učiteljem Mihailom Sretenovićem, 1904. godine osnovao prvi takav teatar „Malo pozorište”. Nušić je za njega pisao komade, ali je bio i dramski pedagog, reditelj, scenograf, kostimograf, rekviziter, sufler...

I upravo u ovom pozorištu, beleže teatrolozi, njegova ćerka Margita, kasnije poznata kao Gita Predić Nušić zarazila se scenom. Tako je 1937. osnovala sa suprugom Milivojem i bračnim parom Sofijom i Živojinom Vukadinović pozorište „Roda”, koje je 1950. preraslo u pozorište „Boško Buha“.

U prvoj deceniji postojanja pozorište „Boško Buha” imalo je dečje sekcije: dramsku, baletsku i muzičku, čiji su najtalentovaniji članovi igrali u predstavama, rame uz rame sa profesionalnim glumcima, i to takvim kao što su bili Mića Tatić, Dragutin Dobričanin, Kapitalina Erić, Miodrag Petrović Čkalja... Postojao je i stalno zaposleni pedagogi, Vera Tobdžić Vučelić, koja je pored rada sa decom, održavala komunikaciju sa publikom, pokretala preko škola različite programe i ankete.

Ovo pozorište imalo je, od 1952. do 1962, uporedo sa dramskom scenom i scenu lutaka, koja je pripojena Beogradskom mariontskom pozorištu, pa je spajanjem te dve scene nastalo Beogradsko pozorište lutaka. Na sceni lutaka izvođene su, pogotovo za to vreme, vrlo inovativne forme: opera za decu „Deda i repa” M. Jordanskog, kao i lutkarski balet „Kopelija” Lea Deliba, koreografkinje Danice Živanović. Najigranija predstava „Buhe” bila je „Ukradeni princ i izgubljena princeza” Dena Totera u režiji Srboljuba Luleta Stankovića – odigrana je 548 puta. Iza nje je, sa 470 izvođenja, „Bajka o caru i pastiru” Boška Trifunovića, u režiji Miroslava Belovića. Autor komada, Boško Trifunović, vodio je sa kompanijom „Dizni” pregovore o prodaji prava da napravi filmsku verziju ovog komada, što je, prema sopstvenom priznanju, „ludoglavo odbio”.

Dramski pisac Aleksandar Popović za „Buhu” je, po porudžbini upravnice Đurđinke Marković i umetničkog direktora Srboljuba Luleta Stankovića, napisao svoje tri poznate dramske bajke: „Pepeljugu”, „Crvenkapu” i „Snežanu i sedam patuljaka”. Inspicijent u penziji, Mihailo Todorović Kepa, svedok je i učesnik rada pozorišta „Boško Buha” od prvog dana, prvo kao član dečje dramske sekcije, a zatim kao inspicijent. Kepa je svoju prvu ulogu kao dete-glumac, patuljka Duru, odigrao u predstavi „Snežana” 1951. godine, a danas nastupa kao ministar Sima Popović u Nušićevoj „Gospođi ministarki”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Scena iz „Snežane i sedam patuljaka” Ljubivoja Ršumovića, u režiji Snežane Trišić

Među rediteljima koji su najviše režirali u „Buhi”, rekorder je Milan Karadžić koji je do sada u svojoj matičnoj kući režirao 41 predstavu. Kada su glumci u pitanju, najviše predstava su odigrali Slobodan Kolaković, Zorica Jovanović i Dragoljub Denda.

Pozorište „Boško Buha” je čak dva puta učestvovalo na Bijenalu u Veneciji. Prvi put 1963, sa predstavom „Kapetan Džon Piplfoks” Duška Radovića u adaptaciji i režiji Miroslava Belovića, a drugi 1969, sa predstavom „Pepeljuga” Aleksandra Popovića, takođe u režiji Miroslava Belovića. „Buha” je bilo i prvo jugoslovensko pozorište koje je nastupalo na sceni Moskovskog hudožestvenog akademičeskog teatra. Bilo je to 1976. godine, kada su na ovoj čuvenoj sceni izvedene predstave „Poletarac” Slobodana Stojanovića u režiji Minje Dedića i „Vilingora puna razgovora” Božidara Timotijevića u režiji Miodraga Gajića.

Čuvena domaća pozorišna „afera” vezana za predstavu „Golubnjača” započeta je u „Buhi”, kada je od Jovana Radulovića 1981. naručena dramatizacija ovog njegovog romana za ponovno otvaranje večernje scene. Članovi spoljašnjeg Programskog saveta su naknadno utvrdili da ovaj komad ipak nije podoban, posebno za jedno pozorište za decu i mlade.

Kraj prošlog veka i upravnički mandat Ljubivoja Ršumovića, obeležila je borba za renoviranje zgrade pozorišta sa jedne, i značajni umetnički rezultati sa druge strane. Dok se veliki deo ovog perioda „Buha” svim snagama bori da uopšte zadrži svoju matičnu zgradu, ređaju se uspesi na Sterijinom pozorju. „Vasilisa Prekrasna” i „Carev zatočnik” Miograda Stanisavljevića i „Mačor u čizmama” Igora Bojovića, sve tri u režiji Milana Karadžića, osvajaju brojne nagrade.

Smrt upravnika Milorada Mandića Mande na sceni tokom premijere obnove predstave „Petar Pan” jedan je od najpotresnijih događaja koji zaposleni u pozorištu pamte. Iako je igrao Kapetana Kuku, Manda u sećanjima ostaje Petar Pan, koji je mnogo sanjao i neprestano leteo, u želji da naša publika i naš ansambl dobiju kuću kakvu zaslužuju.

Pozorište „Boško Buha” i ovaj rođendan obeležava van svoje matične scene na Trgu republike. Posle 70 godina postojanja, kao da se zatvorio neki krug: ni u prvim godinama rada ansambl ove kuće nije imao matičnu scenu. Međutim, nadamo se, poručuju iz „Buhe” da je sve ono što se dogodilo između, sve te scenske bajke, sav posvećeni rad i značajni umetnički uspesi ipak nešto znače, i da će ovoj kući sa velikom i značajnom tradicijom vrlo brzo biti omogućeno da se vrati na svoju matičnu scenu na Trgu republike.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.