Traži se umetnik da napravi spomenik nevinim žrtvama i ponekom zločincu

Novi Sad – Grad traži akademskog vajara koji će napraviti osporavani spomenik „svim nevinim žrtvama”, stradalim u Novom Sadu posle oslobođenja 1944. i 1945. godine. Ko će se prihvatiti posla, procenjenog na oko milion i po dinara, trebalo bi da bude poznato na dan kada grad obeležava svoje oslobođenje, 23. oktobra.

Rok za javnu nabavku umetničke usluge, koju je krajem septembra raspisala gradska uprava nadležna za investicije, najpre je bio 12. oktobar, ali su u međuvremenu objavljene ispravke i on je produžen.

Skulptura treba da bude postavljena na Limanu 4, na uglu ulica 1.300 kaplara i Ive Andrića. Propisano je da bude od belog mermera „u praobliku ptice” na postamentu sa tekstom na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku: u spomen svim nevinim žrtvama / minden ártatlan áldozat emlékérein / erinnerung an alle unschuldigen opfer / 1944/45.

Međutim, od gradske vlasti ponovo se zahteva da odustane od spomenika. Poslednji je momenat, kaže novosadski radikal Đurađ Jakšić, da se spreči skandal. Još pre dve godine, kada je odluka o podizanju spomenika donošena na inicijativu SVM-a, obelodanili su da na spisku „nevinih žrtava” ima i imena ratnih zločinaca.

„Nismo mi kopali po arhivama, pa da smo došli do saznanja ko je bio pripadnik ustaškog pokreta, ko je osuđeni zlikovac, nego link (iz) inicijative SVM-a nas je uputio na memorijale tih ljudi”, kaže.

Odbornik SVM-a Đula Kiš, s druge strane, pozvao se na sajt komisije za tajne grobnice i međuakademske komisije Srbije i Mađarske.

Jakšić ne sumnja da je nakon oslobođenja bilo nevinih žrtava kojima je suđeno najpre zbog ideologije i kao pripadnicima krupnog kapitala. Međutim, drži da je prekrajanje istorije kada se saradnici okupatora, niži i viši oficiri, oni koji su obavljali likvidacije za vreme okupacije, svrstavaju u nevine žrtve. Prema njegovom, odluka je suprotna zakonu o ratnim memorijalima, i provokacija koju poredi sa spomen-obeležjem Aćif Efendiji u Novom Pazaru i spomenikom Jovanu Damjaniću u Adi.

Uzgred, Damjanić je bio mađarski general u 19. veku, kome se pripisuje rečenica da bi istrebio Race, pa su naprednjaci posle otkrivanja spomen-reljefa 2011. tražili da se on ukloni i bili su spremni, kako je naš list tada izvestio iz Ade, za proteste sa hiljadama učesnika.

U novosadskom slučaju, na spisku „nevinih žrtava” ’44-45, prema podacima Jakšića, nalaze se i imena: Janoš Arkai (pripadnik mađarske okupacione vojske), Jožef Balaž (narednik policije, osuđen kao ratni zločinac), Đula Balog (osuđen kao ratni zločinac na smrt streljanjem), Jovan Bauer (osuđen na smrt kao ratni zločinac).

Ističe i ime Janoša Tota koji je sa „još trojicom mađarskih honveda brutalno likvidirao petoricu braće Jovandić” u Novosadskoj raciji.

Na isto ime ukazao je ranije ove godine, uoči obeležavanja januarske Racije, pokrajinski odbor DS-a: „Prema pravosnažnoj sudskoj presudi iz 1945, Tot je bio u grupi četvorice honveda koji su tokom zloglasne Racije upali u kuću udovice Jelene Jovandić, izveli petoricu njenih sinova u životnoj dobi između 15 i 28 godina i sve ih pobili.”

I vladika bački Irinej pomenuo je ovaj zločin u prošlogodišnjoj besedi na obeležavanju Racije. Naveo je da su naočigled majke sinovi redom ubijani, a njoj je naređeno da ne plače. Međutim, kako je kazao episkop, kada je od nje u posleratno vreme traženo da ukaže na ubice svoje dece, imala je duhovne snage i dostojanstva da kaže da ne želi slepu odmazdu, da ne zna ko su bili ljudi koji su pobili njenu decu.

Po braći Jovandić nazvana je jedna ulica u Novom Sadu, koja i danas postoji.