Srbija će imati novi aranžman s MMF-om

Aktuelni savetodavni aranžman koji Srbija ima s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), popularno nazvan „čuvarkuća”, ističe u januaru naredne godine i više nema dileme da li će biti obnovljena saradnja s ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Nepoznanicu je razrešio predsednik Srbije izjavom da ćemo imati novi aranžman jer je to pitanje sigurnosti i dobre pozicije na svetskom finansijskom tržištu.

I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je Srbija zainteresovana za nastavak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i nakon isteka aktuelnog aranžmana, naglašavajući da takva saradnja najbolje promoviše Srbiju kao ekonomski stabilnu državu i poželjno tržište za ulaganje. Ona je putem video-linka razgovarala sa šefom delegacije MMF-a Janom Kesom Martejnom o aktuelnom petom aranžmanu „Instrument za upravljanje politikama” i o daljim mogućnostima saradnje. Šef delegacije MMF-a istakao je činjenicu da Srbiji nije neophodna finansijska podrška i rekao je da bi i naredni aranžmani mogli biti savetodavnog karaktera.

Među ekonomistima ima i onih koji su za novi aranžman i protiv njega. Tako Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da nam aranžman s MMF-om i ne treba toliko. Srbija je blizu investicionog rejtinga, a aranžman „ne ide” s investicionim rejtingom, to jest ukoliko želimo da se nađemo u toj kategoriji.

„To što neka zemlja ima aranžman s MMF-om, makar i savetodavni, predznak je da joj ne ide najbolje i asocira da joj treba bar neka tehnička pomoć. Ne znam nijednu zemlju s investicionim rejtingom koja ima aranžman s MMF-om. To mi ne ide jedno s drugim”, kaže Nikolić.

Dodaje da mi imamo lepo iskustvo s ovom međunarodnom finansijskom institucijom, oni takođe imaju dobro iskustvo sa nama i navode Srbiju kao primer uspešnosti sprovedenih aranžmana. Nikolić smatra da smo izašli iz problema – jeste da nam se produbljuje minus u državnoj kasi i da raste javni dug, ali poreklo toga sada je sasvim drugačije nego ranije.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da je za nas dobro da dogovorimo novi aranžman i da treba stalno da ga imamo. Od MMF-a stižu dobri saveti i preporuke kojima se poboljšavaju naše ekonomske politike, njihov pristup je profesionalan i stručan. Sem toga, naša reputacija je za nijansu bolja kada imamo aranžman, jer investitori  imaju poverenje u MMF.

„Međunarodni monetarni fond je dobar da sprečava nestašluk vrha vlasti, koji teži povećanju plata u javnom sektoru i penzija. Apsurdno je i nerazumljivo da u godini privrednog pada od minus 1,5 odsto, čak i da bude samo stagnacija, dođe do pomenutog povećanja. To što ćemo biti jedina zemlja u Evropi koja će da poveća plate i penzije nije pozitivan izuzetak, već negativan”, kaže Madžar.

Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da bi nam novi aranžman bio koristan iz više razloga.

„Prvo, ne znamo koliko će kriza da traje i kakve će joj biti posledice. Međunarodni monetarni fond nam može pomoći da stabilizujemo javne finansije i da donosimo dobre odluke u tom domenu. Ne smemo da ponovimo ono što je učinjeno posle krize iz 2008. godine, kada su nam porasli i deficit u državnoj kasi i javni dug. Međunarodni monetarni fond nam treba kao kontrolor da se ne zanesemo previše”, smatra Urošević.

Dodaje da naši zvaničnici lako daju podršku povećanju plata u javnom sektoru i penzija, ali da to mora da se radi na održiv način.

„To nisu lake odluke. S jedne strane, imamo pad broja stanovnika i starenje stanovništva, a s druge potrebu da penzije budu pristojne i da od njih može da se živi. Isto važi i za plate. Povećanje i jednih i drugih mora biti održivo, a ne plod velikog zaduživanja”, smatra Urošević.

Njegov kolega s Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da je za nas još uvek dobro da imamo aranžman sa MMF-om i da je savetodavni aranžman, kakav je aktuelni koji se u januaru završava, sasvim dovoljan.

„Za zemlje sa našim karakteristikama aranžman je potreban zbog investitora, jer je tada njihovo poverenje veće. Investitori više veruju MMF-u nego vladi. Aranžman nam je potreban i zbog našeg pogoršanog rejtinga po jednom od kriterijuma Svetske banke, a to je kvalitet upravljanja od strane države. Blago je pogoršanje u smislu efikasnosti države, kontrole korupcije, vladavine prava”, kaže Arsić.