petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 25.10.2020. u 22:00

Francuska i Srbija – vekovi prijateljstva

U dvojezičnoj luksuznoj knjizi Aleksisa Truda analiziraju se odnosi dveju zemalja od srednjeg veka do vremena De Gola i Miterana
Алексис Труд (Фото Рајко Каришић)

U Jugoslovenskoj kinoteci predstavljena je dvojezična luksuzna knjiga „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva” dr Aleksisa Truda sa Univerziteta u Versaju, vodećeg stručnjaka za istorijat međudržavnih i kulturnih odnosa Francuske i Srbije.

U galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je istoimenoj izložba, i traje do kraja decembra, gde posetioci mogu da vide bogat materijal iz arhive Kinoteke i prateći tekst o prvim kontaktima dva naroda u srednjem veku, diplomatskoj prepisci i savezništvu u Prvom svetskom ratu, sve do nasleđa spomenika koje povezuju ove kulture.

Vuk Vukićević, direktor zavoda, naglasio je da Trudova knjiga pokazuje vrednosti za koje su se dve zemlje zajedno borile, dodajući da bi tim odnosima trebalo da se ponosi ceo svet.

– Knjiga bogata ilustracijama ima pet celina: „Odnosi Srba i Francuza u srednjem veku”, „Od Napoleona do Petra Prvog: oslobođenje Srbije i srpsko-francuske veze”, „Prvi svetski rat: vrhunac prijateljstva dveju zemalja”, „Jugoslovenska monarhija pod Karađorđevićima”, „Odnosi Francuza i Srba od De Gola do Miterana”, uz dva dodatka: „Srpsko nasleđe u Francuskoj i francusko nasleđe u Srbiji” i „Poznati Srbi u Francuskoj i Francuzi u Srbiji” – rekao je Vukićević. 

Manuel Buar je naveo da je uloga Francuskog instituta u Srbiji, čiji je direktor, da prati dijalog Srbije i Francuske i neguje razmenu i usavršavanje mladih ljudi.

– Postoji jedna poznata izreka: „Potrebni su i koren i krila”. Što bi moglo da se prevede i tako da mladi ljudi iz ove dve zemlje moraju da poznaju istoriju, da bi se na zdravim osnovama gradila budućnost – rekao je Buar.

Recenzenti su dr Mile Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije i dr Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije. Bjelajac je podsetio da je balkanska kriza 90-ih godina ostavila traga i u Francuskoj što je uticalo na pojavu preispitivanja tradicionalnog prijateljstva dva naroda.

– Da li se kategorija „tradicionalno prijateljstvo” ograničava na istorijske aktere ili se prenosi s kolena na koleno? Kakvu ulogu u tome imaju partije, elite, centri kulture, verske zajednice, politička i ekonomska migracija. Tradicionalno prijateljstvo jeste realna kategorija ako se neguje kao duh koji prihvataju nove generacije – istakao je Bjelajac, podsetivši i na Miteranovu naklonost prema Srbima.

Pomenuo je detalj iz prepiske književnika Milovana Danojlića i Danila Kiša. Danojlić je naslovio pismo „Kišu, srpskom piscu”. Kada je Francuskinja, kućepaziteljka, to videla, umesila je tortu i s pismom odnela piscu. Pošto mu nije bio rođendan, Kiš se iznenadio, na šta je ona rekla:

– Saznala sam da ste Srbin. Setila sam se dedinog amaneta, koji se borio na Solunskom frontu: „Ako kada u životu sretneš Srbina učini mu neku pažnju, plezir. Oni su to zaslužili.”

Pošto je bila jednostavna žena, umesila je tortu i tako iskazala svoju pažnju.

Aleksandra Kolaković je rekla da Trud pokazuje koliko je kulturni transfer moćan činilac između dve sredine. Autor pokazuje, dodala je, poštovanje prema zajedničkoj prošlosti i otvara do sada zanemarena pitanja o periodu Drugog svetskog rata, odnosu Tito ‒ De Gol ‒ Draža Mihailović, razdoblju posle 1945. godine.

Aleksis Trud je naglasio da ga je začudilo što ovakva knjiga već ne postoji imajući u vidu koliko su naši odnosi duboki i dugotrajni. Pomenuo je revizionizam u Francuskoj i dodao da je poslednjih godina bilo velikih napada na istoričare povodom pitanja Jasenovca i Drugog svetskog rata.

– Sada postoji vrlo jak revizionizam veza Srbije i Francuske. To je drugi razlog za nastanak ove knjige. Treći razlog su kulturno-istorijske veze – dodao je i podsetio da se na Trgu Aleksandra Prvog u Parizu nalazi spomenik kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću, u Parizu postoji avenija kralja Petra Prvog, srpsko groblje na vojnom groblju u Tjeu...

Urednik knjige dr Vladimir Kolarić istakao je da u složenom dijalogu kultura upoznajemo druge, ali i osvetljavamo sami sebe.

Prevod knjige na francuski uradio je Bojan Savić Ostojić, a objavljivanje je omogućilo Ministarstvo kulture Srbije.

Komеntari37
63863
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladislav marjanovic
Kad god neka knjiga koja pretenduje na istorijsku analizu, izlazi u dvojezicnom izdanju u luksuznom formatu i govori o "prijateljstvu" dva naroda kroz vekove, onda je jasno da se radi o propagandi. Ali cijoj? Autor (Trudo) radi u jednom institutu koji se zove "multipolarni". Osnivao ga je Emerik Soprad iz Nacionanog fronta 2014. posle povratka iz Moskve. Ko se zalaze za multipolarnost u medjunarodnim odnosima? Rusija. Ko pomaze FN? Opet Rusija, a da bi razbila pro-sorosovsko jezgro EU. Jasno?
Перивоје Поповић
A ИМАЈУ ЛИ,ОНДА, СРБИ ИКАКВОГ ПРИЈАТЕЉА НА ЗАПАДУ?
Dr Slobodan Devic
Kako da ne; zemlja je okrugla, pa kad krenete na zapad, onda idete dok ne naidjete na prijatelja ...
софи
Не заносимо се. Никада они нама нису били пријатељи, а и што би. Ми смо за њих ,,некакви примитивци са Балкана", како би рекао Тулуз Лотрек увређен што је Краљ Милан куповао слике у Паризу. Од њих смо само могли да купујемо по папреној цени. Фаму о пријатељству смо ми наметнули и то без икаквог рационалног разлога. Митерану свака част јер је почетком деведесетих (!), када се већ планирало бомбардовање, био изричито против удара по мостовима и светињама.
vladislav marjanovic
Famu o prijateljstvu nismo nametnuli "mi" vec Francuska pogotovu za vreme Prvog svetskog rata i u medjuratnom periodu. Kralj Aleksandar I ju je prihvatao skrgucuci zubima jer mu je saveznistvo Francuske trebalo kao protivteza Italiji, a Francuskoj je trebala Jugoslavija kao protivteza nemackom revansizmu. Cak je i podizanje spomenika zahvalnosti Francuskoj poteklo iz Francuske, a preko poslanika Emila Dara.! Pa i sada insistiranje na "prijateljstvu" dolazi iz Francuske, Istorija se ponavlja.
Olga
Winston Churchill : Mi nemamo trajne prijatelje ni trajne neprijatelje. Samo trajne interese
предраг
Покојни предсједник Француске Г. Франсоа Митеран је био ПРИЈАТЕЉ и људина .Ови послије њега нити су прво а тек не ни ово друго

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja