Francuska i Srbija – vekovi prijateljstva

U Jugoslovenskoj kinoteci predstavljena je dvojezična luksuzna knjiga „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva” dr Aleksisa Truda sa Univerziteta u Versaju, vodećeg stručnjaka za istorijat međudržavnih i kulturnih odnosa Francuske i Srbije.

U galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je istoimenoj izložba, i traje do kraja decembra, gde posetioci mogu da vide bogat materijal iz arhive Kinoteke i prateći tekst o prvim kontaktima dva naroda u srednjem veku, diplomatskoj prepisci i savezništvu u Prvom svetskom ratu, sve do nasleđa spomenika koje povezuju ove kulture.

Vuk Vukićević, direktor zavoda, naglasio je da Trudova knjiga pokazuje vrednosti za koje su se dve zemlje zajedno borile, dodajući da bi tim odnosima trebalo da se ponosi ceo svet.

– Knjiga bogata ilustracijama ima pet celina: „Odnosi Srba i Francuza u srednjem veku”, „Od Napoleona do Petra Prvog: oslobođenje Srbije i srpsko-francuske veze”, „Prvi svetski rat: vrhunac prijateljstva dveju zemalja”, „Jugoslovenska monarhija pod Karađorđevićima”, „Odnosi Francuza i Srba od De Gola do Miterana”, uz dva dodatka: „Srpsko nasleđe u Francuskoj i francusko nasleđe u Srbiji” i „Poznati Srbi u Francuskoj i Francuzi u Srbiji” – rekao je Vukićević. 

Manuel Buar je naveo da je uloga Francuskog instituta u Srbiji, čiji je direktor, da prati dijalog Srbije i Francuske i neguje razmenu i usavršavanje mladih ljudi.

– Postoji jedna poznata izreka: „Potrebni su i koren i krila”. Što bi moglo da se prevede i tako da mladi ljudi iz ove dve zemlje moraju da poznaju istoriju, da bi se na zdravim osnovama gradila budućnost – rekao je Buar.

Recenzenti su dr Mile Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije i dr Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije. Bjelajac je podsetio da je balkanska kriza 90-ih godina ostavila traga i u Francuskoj što je uticalo na pojavu preispitivanja tradicionalnog prijateljstva dva naroda.

– Da li se kategorija „tradicionalno prijateljstvo” ograničava na istorijske aktere ili se prenosi s kolena na koleno? Kakvu ulogu u tome imaju partije, elite, centri kulture, verske zajednice, politička i ekonomska migracija. Tradicionalno prijateljstvo jeste realna kategorija ako se neguje kao duh koji prihvataju nove generacije – istakao je Bjelajac, podsetivši i na Miteranovu naklonost prema Srbima.

Pomenuo je detalj iz prepiske književnika Milovana Danojlića i Danila Kiša. Danojlić je naslovio pismo „Kišu, srpskom piscu”. Kada je Francuskinja, kućepaziteljka, to videla, umesila je tortu i s pismom odnela piscu. Pošto mu nije bio rođendan, Kiš se iznenadio, na šta je ona rekla:

– Saznala sam da ste Srbin. Setila sam se dedinog amaneta, koji se borio na Solunskom frontu: „Ako kada u životu sretneš Srbina učini mu neku pažnju, plezir. Oni su to zaslužili.”

Pošto je bila jednostavna žena, umesila je tortu i tako iskazala svoju pažnju.

Aleksandra Kolaković je rekla da Trud pokazuje koliko je kulturni transfer moćan činilac između dve sredine. Autor pokazuje, dodala je, poštovanje prema zajedničkoj prošlosti i otvara do sada zanemarena pitanja o periodu Drugog svetskog rata, odnosu Tito ‒ De Gol ‒ Draža Mihailović, razdoblju posle 1945. godine.

Aleksis Trud je naglasio da ga je začudilo što ovakva knjiga već ne postoji imajući u vidu koliko su naši odnosi duboki i dugotrajni. Pomenuo je revizionizam u Francuskoj i dodao da je poslednjih godina bilo velikih napada na istoričare povodom pitanja Jasenovca i Drugog svetskog rata.

– Sada postoji vrlo jak revizionizam veza Srbije i Francuske. To je drugi razlog za nastanak ove knjige. Treći razlog su kulturno-istorijske veze – dodao je i podsetio da se na Trgu Aleksandra Prvog u Parizu nalazi spomenik kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću, u Parizu postoji avenija kralja Petra Prvog, srpsko groblje na vojnom groblju u Tjeu...

Urednik knjige dr Vladimir Kolarić istakao je da u složenom dijalogu kultura upoznajemo druge, ali i osvetljavamo sami sebe.

Prevod knjige na francuski uradio je Bojan Savić Ostojić, a objavljivanje je omogućilo Ministarstvo kulture Srbije.