Frilenseri traže različite stope oporezivanja

Zašto bi neki frilenser koji radi za platu od 800 evra kod poslodavca u inostranstvu bio oslobođen poreza, a ja kao preduzetnik koji zapošljavam dvoje ili troje ljudi i isto toliku plaćam radnike bio oporezovan – postavlja pitanje Marko Mudrinić, osnivač i direktor sajta „Netokracija”, poslovno-tehnološkog medija koji se bavi digitalnom ekonomijom i prvima radnika na internetu.

– Krajnje je vreme da ljudi, koji najčešće rade preko interneta, odnosno radnici u digitalnoj ekonomiji, shvate da ne mogu samo da sede u Srbiji i obavljaju posao za nekakve strane firme, već da su oni obveznici Srbije i ovde moraju da plate porez. U većini slučajeva frilenseri za poreze i doprinose treba da daju oko 44 odsto zarade. To jeste visok porez i ako budu morali da plate za proteklih pet godina, verovatno će većina odustati od tog načina rada jer će shvatiti da im se to ne isplati – smatra Mudrinić.

Upitan da li bi bolje prošli ako bi registrovali privredne subjekte, on kaže da ne zagovara to da slobodnjaci treba da otvaraju firme, ali objašnjava da ako registruju preduzeće 2020., u prve tri godine imaju umanjenje poreza i doprinosa najpre za 70 odsto, pa 65 i najzad za 60 procenata. Njihova obaveza u tom slučaju je i plaćanje poreza na dobit.

– Svuda u svetu je status frilensera malo bolje regulisan nego kod nas zato što danas tržište rada i digitalna ekonomija daju više modela poslovanja i angažovanja nego što je bilo pre 30 godina kada je isključivo moglo da se radi za nekog poslodavca u Srbiji. Zakon o radu neće se sam promeniti ako nemamo udruženje građana koji će se baviti time. Zameram frilenserima što je većina njih opuštena kada je reč o tome da su oni građani Srbije koji imaju nekakva prva i obaveze ovde – navodi naš sagovornik.

On naglašava da Poreska uprava tek odnedavno ima savetodavnu ulogu. Do sada je bila samo u kontrolor. Ali svako ko radi preko interneta trebalo je da se informiše kod poreskog savetnika ili knjigovođe šta mu sleduje od poreza ako posluje po tom modalitetu.

Mudrinić naglašava da status frilensera mora da se reši i da se njihov rad uvede u legalne tokove gde bi imali različite stope oporezivanja pa da neko ko zarađuje 200 evra mesečno bude oslobođen poreza. Potom, da se neki viši iznosi oporezuju drugom, a još veći trećom stopom. Reč je o progresivnom oporezivanju. To iziskuje promenu čitavog niza zakona.

Pretpostavlja se da oko 100.000 ljudi u Srbiji zarađuje novac na ovaj način. Precizan broj ne postoji, jer nema udruženja koje bi ih okupilo i borilo se za njihova prava.

–Neki su mesečno zarađivali više od 2.500 evra, bez dinara plaćenog poreza. To zaista nije u redu. Ako su radili pa u međuvremenu osnovali firmu, to je svakako pokazatelj da žele da uvedu svoj posao u legalne tokove, a to je na kraju cilj Poreske uprave. Ali ako i dalje tako posluju u ozbiljnom su krivičnom prekršaju. Tehnički gledano neko ko prodaje švercovanu robu na pijaci i neko ko sedi kući i radi na internetu za državu i Poresku upravu imaju isti status i posluju u sivoj zoni – kaže Mudrinić.

Đerđ Pap, poreski stručnjak, navodi da je progresivno oporezivanje priča za budućnost i to je stvar poreske politike jedne države. Mi nemao progresivne stope osim kod poreza na godišnji dohodak građana.

– Možda ima logike uvesti proporcionalne stope, ali nije sada trenutak pričati da treba obezbediti drugu vrstu poreske politike kada država traži da se porez plati za nešto što se desilo u proteklih pet godina. Da možda treba uvesti progresivne stope, ali to ih ne abolira da primene propis koji postoji. Ima tu i dobrih predloga ljudi koji su se našli u nekoj vrsti nevolje. Jedan od prihvatljivih predloga je da se ne plaća porez na minimalni iznos od 100 do 200 evra, što je dobra ideja. Ali to je priča za budućnost. I mi ne možemo sada da pričamo o tome kada postoje prihodi i propis koji reguliše šta treba platiti na taj prihod – objašnjava Pap.

Upitan kako je sada, naš sagovornik odgovara da u Zakonu o porezu na dohodak građana postoje dva člana koja regulišu ovu materiju.

– Jedan je porez od autorskih prava, a drugi je porez na ostale prihode. I jedno i drugo se oporezuju na isti način u smislu da je primalac prihoda iz inostranstva dužan da sam prijavi i obračuna porez. Stope su iste, ali je različit odbitak. Država priznaje paušalni odbitak koji se kreće od 20 do 50 odsto. Ako neko ostvari hiljadu evra prihoda i ako je to zaradio od neke vrste autorskih prava, na primer za vajarsko delo, odbitak će biti 50 odsto, a ako je ostvareno od izrade baze podataka što se takođe može smatrati prihodom sličnim kao od autorskog dela onda je taj odbitak 34 odsto, a ako je zarađen po ugovoru o delu tada je odbitak 20 odsto – kaže on.

– Druga stvar od koje zavisi da li ćete plaćati manji ili veći porez jeste da li ste u radnom odnosu kada ostvarujete prihod. Ako jeste tada ne plaćate zdravstveno osiguranje, a ako niste, plaćate i to. Suma sumarum ako posmatrate na neto prihod onda je taj porez od 30 do maksimalnih 80 odsto (ako ste dobili iz inostranstva po ugovoru o delu i nezaposleni ste) – dodaje Pap.

Upitan da li je slobodnjacima alternativa registracija privrednih subjekata, on kaže da mogu da registruju različite vrste privrednih subjekata i da legalizuju tu svoju delatnost.

– Ovo rade kao fizička lica i poreska politika je takva, a kada registruju delatnost onda zavisno od vrste delatnosti plaćaju druge poreze kao firma. Pitanje je zašto mnogi nisu registrovali preduzeća nego na ovaj način ostvaruju prihode. Verovatno ih država nije mnogo kontrolisala i to se malo razmahalo. Jednostavno država je videla da se dosta novca ostvaruje na taj način i želi da to obuhvati poreski – kaže Pap.

Zakonom regulisati status slobodnjaka

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti juče je saopštilo da će posle najave o naplati poreza frilensera, koja podrazumeva da će nekima biti uzeto i do 80 odsto prihoda, tražiti da se zakonski reguliše njihov status, a onda i odredi poreski model koji će omogućavati i stimulisati poslovanje ljudi iz ovog sektora.

– Niko ne misli da ne treba plaćati porez. Ali porez mora biti realno utemeljen. Vrlo je bitno da prepoznamo specifičnosti ove zajednice i shvatimo da je reč o poslovima i novcu koji lako mogu da odu iz Srbije, a sa njima verovatno i ljudi koji se bave ovim poslovima – navodi se u saopštenju.