Izgledi za oporavak svetske ekonomije se povećavaju pa je tako Svetska banka poboljšala prognozu pada privrede na zapadnom Balkanu u 2020. godini sa ranijih 6,5 odsto na 4,8 procenata. Što se tiče Srbije ova međunarodna finansijska institucija zadržala je ocenu izrečenu početkom oktobra. A to je da će pad privrede Srbije iznositi tri odsto umesto 3,5 odsto koliko je pokazivao njihov izveštaj iz aprila. Oni za nas naredne godine očekuje rast od 2,9 odsto.
Svetska banka navodi da će pad BDP-a Srbije biti manji nego u ostatku regiona. Smatra se da će oporavak početi u 2021. i da će se rast vratiti na prethodnu putanju u srednjem roku.
Njihova očekivanja se razlikuju od onih domaćih zvaničnika koji tvrde da će pad privredne aktivnosti ove godine biti u rasponu od minus 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do nule, što znači stagnaciju privrede. Što se tiče prognoze za narednu godinu naši zvaničnici govore o rastu BDP-a od šest odsto. Podsećanja radi, pre krize uslovljene virusom, Svetska banka nam je u srednjem roku predviđala rast između četiri i 4,5 odsto.
Ivana Nikolića sa Ekonomskog instituta u Beogradu ne čudi to što je Svetska banka popravila izglede za zapadni Balkan, jer su rezultati bolji, najviše zbog Srbije.
– Mi smo tome kumovali kao najjača ekonomija, popravljamo prosek zapadnog Balkana, jer kao najjača ekonomija činimo dve petine regiona. Prognoze se menjaju, zavisiće od zdravstvene situacije, od ekonomija evrozone i regiona i sve će to uticati na brži oporavak. Dodatno i ukoliko država nastavi da insistira na kapitalnim projektima – kaže Nikolić.
On pojašnjava da eventualna stopa rasta od šest odsto dogodine sadrži prenošenje, kompenzovanje sa ovogodišnjeg nižeg nivoa. Naš dugoročni trend visokog rasta započeo je 2017. i cilj je da održimo stopu rasta četiri, pet odsto godišnje. Takav rast nas dovodi do prosečne zarade od 900 evra u 2025. godini.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja smatra da je projekcije teško praviti, a glavni uzrok promena na tom planu su neizvesnosti oko pandemije i njenih posledica.
– Mi ćemo zbog strukture privrede imati nešto manji privredni pad, a to treba dogodine nadoknaditi. Zato pažljivo treba praviti budžet za 2021. Mnoge privredne aktivnosti će i dalje imati ograničenja, mali biznis, usluge, turizam, saobraćaj. Puno je neizvesnosti, mora da se vodi računa da ne bude velikog budžetskog deficita i povećanja javnog duga. Brine me najavljeno podizanje plata u javnom sektoru, a njihove plate su i inače veće nego u privatnom sektoru. Povećanje treba da bude toliko tek da se sačuva kupovna moć. S druge strane imamo privatni sektor koji se suočava s velikim teškoćama. I oni koji su dobili državnu pomoć mogu da otpuste deset odsto zaposlenih – kaže Kovačević.
Iz Svetske banke navode da je, uprkos usporavanju ekonomije, stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2020. bila na istorijskom minimumu od 7,3 odsto, zahvaljujući državnom programu fiskalnih podsticaja.
Ipak, kako naglašavaju iz SB, pomoć srpskoj ekonomiji da prebrodi pandemiju imala je cenu: fiskalne podsticajne mere sada čine skoro 13 odsto BDP-a, što će dovesti do projektovanog fiskalnog deficita od 7,6 odsto.
Ova godina počela je dobro, BDP je porastao za 5,1 odsto u prvom kvartalu, ali je rast skliznuo u negativnu teritoriju sa primenom državnih mera za kontrolu širenja pandemije kovida 19. Preliminarne procene ukazuju na to da je u drugom kvartalu BDP pao za 6,4 odsto, mada je ovaj rezultat bolji nego u susednim zemljama, gde je pad BDP-a u proseku iznosio 11,5 odsto.
– Dugotrajna kriza izazvana virusom korona tokom leta, izbori, usporavanje zakonodavne aktivnosti i ekonomska kretanja širom sveta uticaće na rast u ovoj godini. Još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. jeste visoka osnovica za poređenje iz druge polovine 2019. godine.
Takođe, u drugom kvartalu 2020. u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, a među njima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je nezaposlenost pala na rekordno nizak nivo od 7,3 odsto.
Državni paket mera pomoći privredi doveo je do visokog deficita od 4,8 odsto godišnjeg BDP-a u drugom kvartalu, uz rast javnog duga od 6,1 procentnih poena od decembra 2019. na 59 odsto BDP-a na kraju juna 2020.
Uticaj mera podrške na privredu bio je pozitivan, ali iz Svetske banke sugerišu da bi i manje izdašan, ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, kao i da su najteže pogođena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.
Deficit bi, smatraju predstavnici Svetske banke, mogao još da poraste, ako se realizuju pojedine potencijalne obaveze, što bi, posledično, povećalo javni dug. Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća, „Telekoma Srbija”, „Er Srbija”, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su „Železnice” i „Srbijagas”, smatraju u Svetskoj banci.
