Prošli ste bolje od drugih – rizici ostaju

Srpske vlasti su izrazile interesovanje za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Rekli su i da im nije potrebno finansiranje MMF-a, pa bi novi program mogao biti naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike (PCI). Novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema i istovremeno signalizira posvećenost reformama. Pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biće potreban ambiciozan program strukturnih reformi koji bi mogao da odobri MMF, kaže u razgovoru za „Politiku” Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Aktuelni program Srbije i MMF-a privodi se kraju. Koliko ga je Srbija uspešno sprovela s obzirom na pogoršanje ekonomskih prilika zbog pandemije?

Instrument za koordinaciju politike bio je na dobrom putu pre nego što je što je kovid 19 pogodio srpsku ekonomiju.

Naglo pogoršanje spoljnih i domaćih ekonomskih uslova izazvano pandemijom zahtevalo je prilagođavanje ciljeva za ostatak programa, koji ističe u januaru 2021. Dakle, fokus programa prebacio se na podršku ekonomiji u krizi uz očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa. Da bi ublažile ekonomski i socijalni uticaj pandemije, srpske vlasti su primenile brz i dobro osmišljen odgovor politike. Fiskalni paket, uključujući povećane troškove za zdravstvo, odlaganje poreza, subvencije zarada, univerzalne novčane transfere i šemu državnih garancija za bankarske zajmove malim i srednjim preduzećima, bio je među najvećima u Evropi. Narodna banka Srbije (NBS) doprinela je odgovoru smanjivanjem ključne kamate i ubrizgavanjem likvidnosti u bankarski sistem, istovremeno uvodeći moratorijum na otplate bankarskih zajmova i dalje mere za očuvanje finansijske stabilnosti. Ovaj snažni odgovor odigrao je važnu ulogu u podršci ekonomiji tokom krize. Pandemija kovida 19 takođe je uticala na napredak na planu strukturnih reformi koji podržava PCI. Sprovođenje reformi u nekim važnim oblastima značajno kasni.

Koliki će biti pad BDP-a ove godine, a kakve su projekcije za narednu?

Nakon naglog smanjenja u drugom kvartalu 2020. godine usled šoka izazvanog kovidom 19, ekonomska aktivnost je povećana – delimično zbog velikog fiskalnog paketa koji je podržan monetarnim i finansijskim merama primenjenim kao odgovor na krizu. Naše najnovije projekcije predviđaju realno smanjenje BDP-a od 1,5 odsto u 2020. godini i ponovni skok u 2021. godini, uz predviđeni rast od pet procenata. Menjali smo projekcije tokom cele godine, a rizici naviše i naniže ostaju visoki zbog nepredvidivog toka epidemije i povezani su s poremećajima u Srbiji i njenim trgovinskim partnerima.

Tema nedavnih onlajn razgovora bili su budžet za 2021. i rebalans za ovu godinu. Šta je u tom pogledu dogovoreno?

Ukupni fiskalni deficit u 2020. godini dostići će skoro devet procenata BDP-a, u poređenju sa 0,5 odsto BDP-a u početnom budžetu, što je posledica troškova fiskalnih mera primenjenih kao odgovor na krizu i pada prihoda usled niže ekonomske aktivnosti. Očekuje se da će se javni dug, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. godine na skoro 60 procenata BDP-a. Misija MMF-a se sa vlastima dogovorila oko ključnih parametara budžeta za 2021. godinu. Ovaj budžet mora da uspostavi ravnotežu između ekonomskog oporavka i fiskalne odgovornosti. S obzirom na očekivani ekonomski oporavak, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita na tri procenta BDP-a bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi jasan put opadanja, nakon privremenog povećanja u 2020. godini.

Međunarodni monetarni fond je više puta u ovoj godini ponovio da rast plata i penzija u 2021. treba ograničiti. Da li ste ostali pri tom stavu i tokom prethodnih razgovora? Podsećam da naši zvaničnici najavljuju povećanje i jednih i drugih.

U okviru budžetskog plana koji predviđa deficit od najviše tri procenta BDP-a, složili smo se o potrebi jačanja javnih investicija, uključujući zelene investicije, koje će podržati oporavak i podstaći potencijalni rast. Da bismo stvorili prostor za povećanje investicija i s obzirom na povećane fiskalne rizike, uključujući i problematična državna preduzeća, rekli smo da bi povećanje plata u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno 2021. godine. To će osigurati da se masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP-u smanji na održiviji nivo, nakon porasta u poslednje tri godine. Penzije bi trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije, zasnovanom na takozvanoj švajcarskoj formuli, a da se izbegavaju dodatna ad hok povećanja ili isplate. Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet.

Postoje li mogućnosti u budžetu za sledeću godinu za novu pomoć privredi?

Kao što je ranije pomenuto, verujemo da bi budžet za 2021. godinu trebalo da uspostavi ravnotežu između podrške tekućem oporavku i povratku održivijem fiskalnom deficitu. Budžet mora dati prioritet javnim ulaganjima da bi podržao oporavak. Na monetarnom frontu, sa inflacijom u donjoj polovini cilja, preporučili smo kontinuirano prilagođavanje, kao i podršku likvidnosti bankama i finansijskim tržištima po potrebi. Treba napomenuti da je u Srbiji u 2020. godini predviđen pad BDP-a od 1,5 odsto, manje nego u većini evropskih zemalja, a prema osnovnom scenariju, predviđamo relativno snažan oporavak 2021. godine. Međutim, ukoliko se pandemija produži ili njen uticaj bude jači od očekivanog, možda će biti potrebne dodatne mere podrške. U tom slučaju, bilo koji dalji podsticaj treba usmeriti na preduzeća i domaćinstva kojima je najpotrebnija.

Kako ocenjujete predviđeni nivo investicija u budžetu za 2021?

Očekujemo da će se javne investicije povećati na više od 5,5 procenata BDP-a 2021. godine. Ovo povećanje, u velikoj meri u infrastrukturnim projektima, pomoći će u otvaranju radnih mesta, podržaće oporavak i podstaći potencijalni rast Srbije. Naravno, obezbeđivanje dobrog kvaliteta investicionih projekata i dalje je neophodno. To zahteva dalje napore na poboljšanju okvira za upravljanje javnim investicijama u Srbiji, osiguravajući pravilno određivanje prioriteta, procenu, sprovođenje i praćenje projekata kapitalne potrošnje. Najnoviji fiskalni monitor MMF-a, objavljen u oktobru 2020, tvrdi da su javne investicije zaista moćno sredstvo za ograničavanje ekonomskih posledica pandemije i postavljanje temelja za otporniju ekonomiju ulaganjem u radno bogate, visoko produktivne i zelene aktivnosti.

Koliko ste zadovoljni sprovedenim reformama u javnim preduzećima, poreskoj administraciji i drugim oblastima koje nadgledate?

Napredak u sprovođenju strukturnih reformi bio je mešovit. Napredak je postignut u modernizaciji poreske administracije, jačanju okvira za javne investicije i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima, ali i dalje su potrebni napori. Pozdravljamo privatizaciju Komercijalne banke, za koju se očekuje da će biti završena do kraja 2020. Istovremeno, došlo je do kašnjenja u sprovođenju reformi u određenim oblastima, posebno tokom pandemije. Na primer, reforme na jačanju upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišta kapitala suočene su sa značajnim kašnjenjima, dok su reforme zapošljavanja u javnom sektoru i sistemu zarada takođe u javnom sektoru napredovale vrlo sporo.

Zbog pogoršane ekonomske situacije, mnoge države, uključujući i Srbiju, dodatno se zadužuju i povećavaju svoj javni dug. Koliko je to rizično za nas?

S obzirom na nepovoljan ekonomski uticaj pandemije, MMF je savetovao zemljama širom sveta da primene snažne fiskalne i monetarne podsticaje. Zahvaljujući fiskalnoj disciplini u poslednjih nekoliko godina, Srbija je imala dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera. Sprovođenjem ovih mera fiskalni deficit u 2020. godini podiže se na skoro devet procenata BDP-a, dok će se i javni dug takođe značajno povećati. Međutim, očekuje se da će javni dug ostati ispod 60 procenata BDP-a. S obzirom na predviđeni ekonomski oporavak 2021. godine i privremenu prirodu fiskalnih mera, fiskalni deficit bi se trebalo smanjiti na oko tri procenta BDP-a sledeće godine. To podrazumeva da bi javni dug u procentima BDP-a trebalo da nastavi sa jasnim trendom opadanja 2021. godine.