Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Pucanj u prazno Svetlane Tihanovske

При­ста­ли­це опо­зи­ци­је на про­те­сту у Мин­ску (Фо­то EPA-EFE/STR)

Gromoglasno najavljivana opšta obustava rada u Belorusiji nije se desila. Pretnje Svetlane Tihanovske, lidera opozicije u bivšoj sovjetskoj državi, otišle su u prazno. Njen ultimatum predsedniku Aleksandru Lukašenku, u kojem se navodi da će zaposleni u preduzećima obustaviti proizvodnju i stupiti u štrajk ukoliko policija ne prestane sa upotrebom sile protiv demonstranata, nije naišao na očekivani odziv radnika. Na ulicama Minska i drugih gradova okupili su se tek oni koji to čine svakodnevno. Bilo je povremenih okršaja s čuvarima reda, upotrebe suzavca, hapšenja... ali, ne u meri u kojoj je to Tihanovska obećavala.

Ispostavilo se da ni pretnje evropskih zemalja da će potpuno izolovati beloruskog predsednika nisu naišle na unisono klimanje glavama ostatka sveta. O tome svedoči i njegov telefonski razgovor s američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, neposredno uoči najavljenog štrajka.

Da li je na ovakav razvoj događaja uticao nedavni četvorosatni razgovor Lukašenka s pohapšenim liderima opozicionih stranaka, upriličen unutar zatvorskih zidina, ostaje da se spekuliše. Kao i da li je šef države tako postupio po savetu ruskog kolege Vladimira Putina. Ipak, činjenica da su s njim razgovarali opozicionari koji su ostali u zemlji, pa makar i silom, a ne Tihanovska, koja je utočište našla u inostranstvu, nesumnjivo je uticala na to da beloruski trudbenici s manje žara prihvate njen poziv na pobunu.

Jasno je da će Lukašenko morati da pristupi povlačenju nekih konkretnijih poteza. A to ne biva bez dogovora s Putinom. Jer beloruska „tehnologija” suprotstavljanja političkim oponentima u pitanje je dovela i planove Moskve o spajanju dve zemlje u novu federalnu zajednicu. Teško je verovati da bi u sadašnjim okolnostima nešto takvo moglo da se sprovede jednostavnim aktom dvojice lidera. Aktuelna zbivanja u Belorusiji samo bi dobila na zamahu i, možda, poprimila i elemente oružane pobune. Ne zato što se ovdašnji narod odlučno protivi ujedinjenju, već stoga što je običnim Belorusima već svega dosta. S druge strane, organizovanje referenduma o ovako važnom pitanju, pa čak ni pristanak većine na spajanje s Rusijom, ne bi prošli bez haosa.

Takođe, jasno je da Belorusija bez bliske saradnje s Rusijom nema mnogo izgleda da zadrži kakvu-takvu nezavisnost. Primer ostalih država bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i nekadašnjeg istočnog bloka, na to nedvosmisleno ukazuje. Pozitivan momenat po vladajuću garnituru u Minsku svakako je to što ni na zapadnom delu kontinenta nemaju rešenje koje bi moglo da bude manje eksplozivno od onog koje nudi Moskva.

Izlaz treba tražiti u kompromisu. Ne na spoljnom planu, ili u dogovoru između Rusije i Zapada, već tu – na domaćem terenu. Pojedini opozicionari su već iskazali spremnost za razgovore. Neki su pušteni iz istražnog zatvora. Ipak, Tihanovska ne odustaje od svojih zahteva i ultimatuma. Pitanje je i koliko bi joj sadašnji sponzori za to uopšte pružili šansu. Malo je verovatno i da bi pregovori uopšte bili prihvaćeni od strane protestujućih ako bi za stolom nasuprot njima sedeo Lukašenko lično. Traži se neko umereniji.

Prema rečima Jurija Mihailoviča Solozobova, direktora međunarodnih programa Instituta za nacionalnu strategiju Ruske Federacije, očekivanja od svenarodne obustave rada bila su preterana i zato je rezultat izostao. „Ne može se uspešnim protestima nadati sedeći u inostranstvu. Za to je potreban rad na terenu. Onima koji su pozivali na pobunu cilj je, verovatno, bio da dodatno destabilizuju sadašnje stanje i pokušaju Lukašenka da navedu na upotrebu još žešćih represalija. Nisu uspeli. Ovo, naravno, ne znači jačanje pozicije Lukašenka. Jer beloruski predsednik je potrošio glavninu kredita koje su mu dali rusko rukovodstvo i ruska javnost”, zaključuje Solozobov.

Mada na Zapadu to neće da priznaju, vidljivo je da se čeka reakcija Putina. Od njega se očekuje ne samo da smiri Lukašenka, već i da ga na neki način natera da sebi izabere naslednika koji bi bio jednako prihvatljiv za većinu žitelja države koju vodi, Evropu, kao i za samu Rusiju.

Najveće šanse u tom smislu daju se Viktoru Dmitrijeviču Babariku, jednom od rukovodilaca Belgazprom banke, društvenom delatniku i političaru, kandidatu na nedavnim predsedničkim izborima na kojima je Lukašenko zvanično osvojio 80 odsto glasova. Uhapšen je još 18. juna, a predizbornu kampanju vodio je iz zatvorske ćelije.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Belorusija ima tu "nesrecu" da je previse jaka pa je (jos) nisu bombardovali i drzali pod sankcijama 10 godina. Zbog toga jos mnogi tamo oklevaju jer pravoslavni narodi su nauceni da se ponasaju kao trpeljiva marva. Pomere se tek kad im pozar vec uhvati kucu. Lukasenko jeste diktator i to cak i ne krije. Mnogo voli da licno vitla oruzjem i preti narodu koji trazi bolji zivot i vise pravde. Mi smo svoju zlatnu priliku od 5. oktobra upropastili. Vise pameti zelim Belorusima
Nikola Nesic
Neće se nezadovoljstvo lošim sistemom rešiti šaputanjem Putina, niti guranjem novih, starih ljudi. Problem će tinjati, kao što tinja svuda na Istoku, a moćni krugovi samo žongliraju, sa slobodama. Puštaju i zatvaraju slavinu. Sistemi vladanja, upravljanja silom, ekonomijom, slobodama se moraju promeniti, dok se to ne desi biće ovakvih slučajeva, gde će se otpor stvoriti, i on će gušiti i odlagati za neka druga vremena ili će prevagnuti kao u Istočnoj Evropi.
sloba car
Nisam baš siguran da su totalitarni sistemi samo tamo gde nema totalnog nadzora (kamere, IT nadzor lokacija, poruka, mišljenja, itd..). Na zapadu je isto to samo veštije prikriveno jer zapad ima veoma dugu tradiciju marketinga i manipulisanja. I sada u Nemačkoj rumunski radnici spavaju po 20 u jednoj sobi i zato su i bili jedno od žarišta korone. Narodi Istočne evrope se polako oslaobađaju zabluda i prevara i zapad će ih sve teže kontrolisati zastarelim načinima mišljenja. Ali smisliće nešto.
Београђанин
Свет се променио од 05.10.2000. године.
Коста
Тихановскина претња је пуцањ у празно јер је белоруски нарoд не сматра вођом. Реакција је пропорционална њеном губитку на избирма, а можа још погубнија, јер садсви знау да ради прoтив свoје земље за туђе паре и интересе.
Milorad
pucanj u koljeno..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.