Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je MMF samo za ograničen rast zarada

Povećani su fiskalni rizici zbog neizvesnosti oko trajanja pandemije i njenih posledica, ali i oni koji se tiču problematičnih državnih preduzeća
(Фото А. Васиљевић)

Državni zvaničnici najavili su povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru za narednu godinu i jedino je nepoznat procenat uvećanja. To će bez sumnje biti poznato tek kada bude preciziran budžet za 2021. godinu u decembru. Iako nema sumnje da se Međunarodni monetarni  fond (MMF) tokom poslednje revizije aktuelnog aranžmana s tim saglasio oni ipak izražavaju i puno rezervi oko toga.

Razlog za „ograničenje” su povećani fiskalni rizici zbog neizvesnosti oko trajanja pandemije i njenih posledica, kao i oni koji potiču od problematičnih državnih preduzeća. Na drugom tasu je potreba da se povećaju javne investicije, jer će one podržati oporavak i podstaći potencijalni rast.

– Masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP-u treba da se smanji na održiviji nivo, nakon porasta u poslednje tri godine. Podsećanja radi, fiskalna konsolidacija pre nekoliko godina rađena je kako bi se udeo plata u javnom sektoru smanjio na devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a iz ovog njihovog argumenta jasno je da je ova granica dovedena u pitanje. Pogotovo u ovoj godini kada će bruto domaći proizvod biti manji. MMF nas je prozvao i za to što nije sprovedena reforma javnih preduzeća – upravljanja u njima, zapošljavanja i platnih razreda.

Kako ekonomisti čitaju diplomatski sročeno saopštenje MMF-a da porast plata u narednoj godini treba da bude ograničen?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da njihovu formulaciju o ograničenju rasta plata shvata kao preporuku da one treba da da budu povećane, ali što manje. Pogotovo zato što su u prethodne tri godine rasle više od rasta BDP-a.

– Mnogo je razloga zašto rast plata u javnom sektoru treba da bude ograničen. Pre svega, sporiji rast vodi smanjenju fiskalnog deficit. Sem toga, treba ostaviti prostor za javne investicije i troškove zdravstva zbog pandemije. Argument je i da treba da postoje jednaki uslovi na tržištu rada. Privatni sektor neće povećavati plate ni u ovoj ni u narednoj godini, pa ne bi ni u javnom sektoru u vreme krize zarade trebalo da rastu. I zaposleni kod države treba da dele sudbinu drugih”, smatra Arsić.

On dodaje da povećanje pomenutih plata treba da bude za rast inflacije, odnosno dva ili tri odsto. Bolja politika je da ne budu uvećane na početku godine, već kasnije ako se stvore uslovi za to da se rebalansom budžeta predvide ta sredstva.

Većina zemalja, kaže, neće povećavati plate ne zato što im nije stalo do tih ljudi, već zato što vode računa o fiskalnoj održivosti i pravičnosti. U javnom sektoru su plate i inače veće zbog veće obrazovanosti zaposlenih, ali u odnosu na privatni sektor mogu da budu veće deset do 15 odsto, ali ne više od toga, jer se u protivnom narušavaju pariteti.

Što se tiče „prozivke” da Srbija nije sprovela reforme javnih preduzeća, kao ni njihovih plata i zapošljavanja Arsić navodi da su oni to konstatovali u svakom izveštaju u prethodnih deset godina, ali da kod nas postoje otpori za rešavanje. Pošto smo postigli fiskalnu i makroekonomsku stabilnost preostaje da se pozabavimo efikasnošću države.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu ne spori da su plate u javnom sektoru povećane, a ove godine sektoru zdravstva dodatno, ali da treba precizno izračunati sadašnji udeo tih plata u BDP-u.

– Svaka od tih zamerki MMF-a počev od plata, zapošljavanja i platnih razreda u javnom sektoru je za diskusiju. Mnogo je više dokaza da je u nekim delovima javnih službi manje radnika od broja potrebnog za maksimum radnih obaveza – kaže Nikolić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.