U Zimbabveu haos

Scenario je već viđen. Predsednik države postaje brutalni diktator. Službe bezbednosti terorišu protivnike reformi. Izbeglice u inostranstvu vape za pomoć. Međunarodna zajednica okleva. Posle preglasavanja UN izdaje oštro upozorenje, a zatim eskaliraju glad i nasilje. Na kraju neko predloži vojnu akciju za uklanjanje mrskog tiranina koji ugrožava zemlju i prosperitet regiona. A zatim počinje međunarodna potraga za izvršiocima „humanitarnog napada ”.

Posle Iraka, Srbije, Komorskih Ostrva... Zimbabve je danas – uoči druge runde predsedničkih izbora zakazane za 27. jun, u žiži jednog sličnog scenarija, sa nepredvidivim posledicama za Podsaharu.

„Ministarstvo odbrane Velike Britanije raspolaže sa dva odvojena vanredna plana vojne akcije u Zimbabveu. Prvi plan je u formi raspoređivanja trupa radi rešavanja humanitarne krize, a drugi, predstavlja armijsku podršku za eventualnu evakuaciju britanskih državljana iz Zimbabvea”, objavio je juče londonski „Tajms”.

Ugledni dnevnik istovremeno objavljuje da zvanični London, iako razrađuje dva plana moguće vojne akcije u Zimbabveu, smatra da intervencija nije „prihvatljivi kurs”.

Osmišljene planove Londona za moguću vojnu akciju na terenu bivše kolonije Zimbabvea trebalo bi, ipak, da izvede neko drugi, smatra lord Karington, britanski diplomata koji je posredovao primopredaju vlasti nekadašnje Rodezije oslobodilačkom pokretu Roberta Mugabea.

„Bilo kakva vojna intervencija Velike Britanije bi bila protumačena ne samo u Zimbabveu, već i u okolnim afričkim državama kao povratak kolonizacije. Pravo rešenje je kod Afrikanaca, tamo već ima naznaka da susedne države postaju zabrinute”, ocenio je lord Karington. Vojni operativci na Ostrvu imaju nešto drugačiji pristup.

„Čak i da bez dozvole preletimo recimo vazdušni prostor Mozambika, šta bi bio cilj misije: ubistvo Mugabea ili njegovo zatvaranje? I šta da se radi sa silnim generalima koji ga podržavaju... sva ta pitanja bi morala da dobiju odgovor u Vrhovnoj komandi u slučaju da premijer Gordon Braun naloži slanje trupa u Zimbabve”, opisuje londonskom „Tajmsu” general-major Džulijen Tomson, nekadašnji komandant operacije kraljevskih marinaca na Foklandima 1982. godine.

Dramatična objava planova za moguću vojnu akciju na terenu Zimbabveau vezi je sa eskalacijom nasilja u toj zemlji.

„Glavni politički rival Roberta Mugabea pobegao je prošlog vikenda u zgradu holandske ambasade u Harareu pošto je pred njegovu kuću stigla vojna patrola”, tvrdi Abdulah Vade, predsednik Senegala.

Izveštaji o brutalnom predizbornom nasilju u Zimbabveu stigli su u međuvremenu i na Ist River.

Savet bezbednosti UN je,naime, u ponedeljak uveče, jednoglasnom odlukom usvojio rezoluciju kojom upozorava da je održavanje fer izbora u Zimbabveu u atmosferi tamošnjeg nasilja „sada nemoguće” i zatražio od zvaničnog Hararea da odloži zakazanu izbornu rundu. Predlog rezolucije sročile su SAD – predsedavajući Saveta bezbednosti ovog meseca, i Velika Britanija dok su Rusija, Južnoafrička Republika i Kina prvi put glasale za dokument UN koji oštro kritikuje politiku Roberta Mugabea. Anglosaksonski pokušaj da se u rezoluciju unese „elemenat pretnje” sprečili su ambasador JAR u Savetu bezbednosti Dumisani Kumalo i predsedavajući Afričke unije Žan Ping, zahtevajući da se „međunarodna zajednica uzdrži od akcije protiv Mugabea”, prenosi agencija Blumberg.

Zvanični Harare u međuvremenu ne sedi skrštenih ruku. Visoki predstavnici vojske Angole i Namibije prošle sedmice su posetili Harare. Tokom četvorodnevne posete Zimbabveu, šef namibijske vojske general-pukovnik Martin Šalil vodio je „tajne razgovore” sa komandantom zimbabveanske vojske Konstantinom Čivešeom. „Podsahara će pomoći Zimbabveu da prebrodi probleme”, naglasio je general Šalil i podsetio na saradnju tri države i DR Konga, tokom kongoanskog rata 1988-2002. godine.

„SAD i Velika Britanija lažu da u Zimbabveu vlada nasilje. Ovo je miroljubiva zemlja. Njima samo treba izgovor za intervenciju”, poručio je Robert Mugabe prošlog vikenda na mitingu u Čipingeu na jugoistoku Zimbabvea.