Zoran Milivojević za „Politiku”: Neverstvo i društvene mreže

Ljudi se odlučuju na neverstvo iz raznoraznih razloga. Nekada varaju oni koji su zadovoljni svojim brakom ili vezom, ali koji ne žele da „propuste priliku” i koji veruju da ono što partner ne zna, ne može da ga zaboli. U daleko većem broju su oni koji varaju zato što su nezadovoljni svojom emotivnom vezom ili brakom. To je kategorija onih koje bismo mogli nazvati polurazočarani.

Za njih je tipično da su stupili u vezu ili brak zato što su bili zaljubljeni, i da su posle nekog vremena shvatili da „to nije to”. Oni često opisuju svoju vezu ili brak rečima: nije dovoljno loše da odem, ali nije ni dovoljno dobro da ostanem. Zbog toga su polurazočarani zapravo „gladni ljubavi” što ih čini „otvorenima” za neku novu, bolju priliku. Oni borave u braku ili vezi, ali zbog svoje gladi jednim okom posmatraju ljude oko sebe u nadi da bi mogao da se pojavi neko s kojim bi mogli da ostvare ljubav o kojoj maštaju. Tako gledaju i na osobe koje „sreću” na društvenim mrežama.

Erotska glad

Ovo hronično nezadovoljstvo vlastitim emotivnim životom, erotska glad jeste tlo u kojem se razvija klica sklonosti ka prevari.

Svet društvenih mreža je svet privida, što ga čini veoma podesnim za zaljubljivanje. Njihovo pravo ime je „virtuelne društvene mreže”, pri čemu se često zaboravlja ono „virtuelno” koje zapravo znači: ono što ne postoji u fizičkom svetu, već samo izgleda kao da postoji zahvaljujući kompjuterskom programu. Ne samo da su same mreže privid, nego su i lični profili na njima takođe privid. Ljudi oblikuju svoje profile kako bi se predstavili virtuelnoj javnosti na onaj način na koji žele da budu viđeni.

Iz tog razloga mnogi ljudi na društvenim mrežama pokušavaju da predstave sebe i svoj život kao idealne. Fotografije koje se stavljaju pažljivo su odabrane, često poboljšanje raznim filterima i programima. Obavezne su fotografije s različitih putovanja, provoda, druženja s poznatima i slično. Drugim rečima, ovi ljudi pokušavaju da se predstave kao idealni, a ovaj proces nazivamo samoidealizacija.

Do virtuelne, a zatim i do stvarne prevare partnera uglavnom dolazi kada na društvenoj mreži dve „gladne” osobe uspostave kontakt. Nekada su to osobe koje se ne poznaju odranije, a ponekad su to osobe koje su nekada imale neki stvarni kontakt, na primer jedna je bila zaljubljena u drugu u srednjoj školi. Obično je osoba koja započinje kontakt, koja je inicijator, ona koja je „više gladna”. Tipični razvoj događaja jeste da, nakon uspostavljanja kontakta ili virtuelnog prijateljstva, krene lagano dopisivanje, koje postaje sve intenzivnije. Sadržaji su uvek takvi da se izražava razumevanje, saosećanje, naglašavaju sličnosti i prihvatanje druge osobe. Samim tim što prihvata dopisivanje s inicijatorom, druga osoba mu otkriva da i kod nje postoji „glad”. Nakon mesec ili dva, nakon razmene više stotina poruka, osobe počinju da se dopisuju svakog dana, postajući jedna drugoj veoma važne.

Iako je odnos virtuelan, opisani trenutak je tačka u kojoj se pojavljuje stvarno osećanje zaljubljenosti. Kao što je poznato, osećanje zaljubljenosti je, za razliku od ljubavi, zasnovano na psihičkom mehanizmu idealizacije. Virtuelni susreti olakšavaju zaljubljivanje na dva načina. Prvi je što se ljudi koji žele da budu prihvaćeni prikazuju u onom svetlu za koje veruju da će se najviše dopasti osobi za koju su zainteresovani. Drugi je što distanca, to jest nemogućnost kontakta s drugom osobom u stvarnom svetu i sagledanje skrivenih aspekata njene ličnosti podstiče projektovanje idealizovane predstave na tu osobu.

Emotivna drama

A kada se osoba koja je poluzadovoljna vezom ili brakom u kojem se nalazi zaljubi u nekog drugog, tada nastaje emotivna drama, jer doživljava da mora da se odluči ili da ostane u vezi ili braku ili da započne nešto novo. A da bi mogla da se odluči, ona želi da ono što je nastalo kao virtuelno doživi i proveri u stvarnom životu. I tako se virtuelno neverstvo pretvori u stvarnu preljubu.

Kako prođu oni koji se odluče za raskid ili razvod kako bi ostvarili vezu s virtuelnim partnerom? Na osnovu nekoliko desetina sličnih slučajeva koje sam „ispratio” u ulozi partnerskog ili individualnog psihoterapeuta u poslednjih petnaestak godina, samo u dva slučaja su nastale i opstale nove, kvalitetne veze i brakovi. U ostalima je virtuelnu opčinjenost zamenilo stvarno razočaranje.