Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izbori duži od večitog leta

Nagledali smo se holivudskih sudskih trilera, naučili da za isti zločin u jednoj državi dobijete 25 godina iza rešetaka, a u drugoj injekciju sa smrtonosnim otrovom, shvatili da američki sudovi uvažavaju i nama najapsurdnije tužbe i da jedan čovek može pravnim sredstvima ukopati državnu mašineriju u mestu. Ali, ništa nas nije pripremilo za haos u koji su zapali predsednički izbori u SAD.

Pošto nam Holivud ne pomaže, moramo posegnuti za najgorim načinom razumevanja: analogijom prekookeanske prve svetske sile i domaćim prilikama. Kad je u Srbiji izborna noć, prvo obično stižu rezultati iz manjih sredina s juga, po kojima, na primer, SPS ima dvadesetak odsto, dok neka minorna opoziciona stranka, jaka na lokalu, odskoči i do deset procenata. Niko od njih se ne baca odmah na slavljeničku gozbu jer se zna da će već oko 21.30, čim stignu rezultati iz Niša, Kragujevca i drugih većih gradova i kako se listići budu prebrojavali dalje ka severu, svi biti svedeni na svoje istinske razmere.

Amerika je sve to pomnoženo sa 50, koliko ona ima saveznih država, od kojih su neke neuporedivo veće od Srbije, s još krupnijim razlikama u socijalnom statusu i političkim gledištima između ruralnih i gradskih sredina. Dodajte tu i različite propise u pojedinačnim državama, čak i na nivou njihovih okruga, tako da glasove poslate poštom negde broje još od oktobra, drugde od izborne noći, dok na trećem mestu to još nisu ni počeli da rade. Mesecima se znalo da će ispasti ovako kako jeste, govorio je o tome i Donald Tramp, ali se i on gradi zatečenim u ovom galimatijasu u kojem je samo s iskustvom života u Srbiji nemoguće do kraja se razabrati.

Kad Osmanlije krenu na Pensilvaniju: Mnogi ovde su ipak spremni da Trampu, premda ne nudi dokaze, poveruju na reč da je pokraden, onako kako je na svoju reč da Iran gazi sporazum o nuklearnom oružju, što nijedno međunarodno telo nije potvrdilo, opet zaveo sankcije toj zemlji. Tramp se, znajući da su istraživanja javnog mnjenja protiv njega, unapred žalio da ga potkradaju i 2016. godine i zaboravio na to kad je pobedio. Sada je, izgleda, izgubio i insistira na optužbama, lansiranim čim su ankete pre nekoliko meseci prvi put pokazale da zaostaje. U državama u kojima vodi ili je trijumfovao, ne smetaju mu ni manje-više ista pravila po kojima kaska za rivalom na drugim mestima, i to tamo gde su na vlasti njegovi republikanci. No, ne bi mu bilo prvi put ni da sopstvene ljude okrivi da rade za neprijatelje u opštoj zaveri protiv njega.

U ovako podeljenoj Americi, te tvrdnje ostaće urezane u mnoge glave. Kad smo već krenuli s uvek sumnjivim i teško održivim analogijama, ni desni intelektualac iz nekog salonskog stana ni navijač s Radovog stadiona ne veruju da se boj na Kosovu zaista odigrao kao u epskim pesmama ili Šotrinom filmu. Ali, to ne umanjuje snagu mita koju takav prikaz oblikuje niti privrženost moralnoj pouci kosovskog zaveta prema kojem se, kako se to ističe, svi Srbi imaju ravnati. „Mit” Trampovih poklonika je da su demokrate satanistički pedofili, što se, prevedeno s „pesničke” hiperbole, poklapa s uverenjem naoko umerenijih američkih konzervativaca: da ta stranka nije dovoljno hrišćanska, zapravo tradicionalistička, i da kvari decu. Sad će u mit biti uneto i to da je Džo Bajden pokrao izbore, to jest, u prevodu – da demokrate ne mogu legitimno vladati jer su otuđene od naroda, pa okupiraju zemlju koja odbija da bude njihova.

Da se vratimo još jednom i Holivudu, zaoštravaju se podele iz kojih su iznikle one nekad rado gledane komedije u kojima gradski snobovi zalutaju u nedođiju ili seljačići upadaju u nevolje u velikom gradu. Jaz između raznih Amerika koje se preklapaju na istom tlu, kako su pokazali i demografski izveštaji s ovih izbora, produbljuje se sve do pakla. Otud i taj presedan da američki trgovci širom zemlje pred dan izbora zamandale i blindiraju radnje kako ne bi stradale u nemirima, što su dosad valjda radili samo oni s juga SAD kad očekuju da im lep život u toplini suptropskih krajeva periodično dođe na naplatu u vidu uragana. Strah od postizbornih nereda zasad se pokazao preuveličanim, ali i večito američko leto, endemska politička klima u kojoj se živelo lagodno dok su oluje harale ostatkom sveta, dolazi po svoje. Dokrajčili su ga ovi izbori duži od večnosti.

Svetac lopov i lažni gerilci: Istini za volju, američki konzervativci imaju i taj mit da je niko drugi do „mučenički svetac” demokrata Džon Kenedi pokrao izbore od Ričarda Niksona. Bilo je, premda još u 19. veku, sumnjivih izbora tokom kojih se pribojavalo od izbijanja građanskog rata. Pre 20 godina, demokrate su pričale da je greškom mašina prebacila Džordžu Bušu mlađem i više glasova Ala Gora nego što je iznosila presudna razlika između njih. I, opet, izbori 2000. su prežaljeni, Kenedi je jedan od omiljenih predsednika SAD i američko poverenje u demokratiju i institucije dosad je opstalo. Ali, nepoverenje tvrđih desničara čak i prema sopstvenoj državi, ubeđenje da njome i svetom vladaju tajne sile, ima dugu istoriju u Americi i, sudeći po trendovima u poslednjih već desetak godina, samo jača.

Od pomoći tu nije ni odluka nekoliko najvećih TV mreža da prekinu živi prenos konferencije za novinare na kojoj je Tramp tvrdio da je pokraden i da je pobednik. Nije na novinarima da drže mikrofon onome ko priča šta god da mu padne na pamet, naročito u trenucima kad to može huškati na nasilje. No, jeste delovalo „komesarski” i otkrilo je manjak samopouzdanja među novinarima da snagom činjenica koje bi izneli nakon prenosa mogu zaglušiti Trampovu galamu. Oni nemaju poverenja u razumnost građana koliko ga ni ovi nemaju u objektivnost novinara, koji su takođe javna institucija.

Šta će dalje biti s Amerikom, pa time i sa svetom, ne znaju ni akteri ovih izbora. Republikanci se hvale kako su dobili mrvicu više glasova manjina, kao da njihovi pripadnici i ranije nisu umeli glasati za rasiste, ali svejedno ostaju stranka ogorčenih belaca, i to starijih, dok mladi u ubedljivom broju glasaju protiv njih. Demokrate se ponovo međusobno glože oko toga treba li da skrenu nalevo ili da se drže centra, s rezultatima predsedničkih i kongresnih izbora iz kojih se mogu iščitati argumenti za oboje. Dileme desnice, liberala i levice na globalnom nivou nisu razrešene padom Trampa. A i on će ostati politički faktor. Pristalice vole da ga prikazuju kao Ramba, pa je prikladno da i Tramp postane isti takav lažni gerilac, tobož usamljeni borac, s moćnim krugovima koji mu čuvaju leđa.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.