četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 08.11.2020. u 19:50 Marijana Avakumović

Obustavljeno objavljivanje Duing biznis liste

Na poslednjoj listi, Srbija je rangirana na 44. mestu i svrstana u prvih devet na svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola
Седиште Светске банке у Вашингтону (Фото Википедија)

Vest da je Svetska banka obustavila objavljivanje globalnog indeksa lakoće poslovanja, popularne Dunig biznis liste, prošla je čini se neopaženo kod nas, iako je objavljivanje liste svakog oktobra pratila medijska pompa i isticanje napretka Srbije. Naša zemlja je na poslednjoj objavljenoj Duing biznis listi 2020. zabeležila napredak ‒ rangirana je na 44. mesto po lakoći poslovanja i svrstana u prvih devet na svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola.

Svetska banka je suspendovala Duing biznis listu, priznajući da postoje nepravilnosti u podacima koje bi mogle da utiču na rangiranje tržišta u razvoju. To ipak ne znači kraj indeksa koji je od 2003. svake godine objavljivala Međunarodna finansijska korporacija (IFC), deo Svetske banke fokusiran na privatni sektor u zemljama u razvoju već da će sve biti pomno analizirano, a nepravlinosti ispravljene.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica zajedničke grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznis, kaže da očekuju odgovor Svetske banke u vezi sa novonastalom situacijom

‒ Srbija je u prethodnom periodu kontinuirano napredovala na ovoj listi zahvaljujući odlučnoj politici vlade da se poboljša poslovno okruženje koje će biti atraktivno za domaće i strane investicije i doprineti boljim uslovima života svih građana. Reforme koje smo sprovodili dale su rezultate u vidu boljeg poslovnog okruženja, smanjenja nezaposlenosti, otvaranja radnih mesta, a predvidivost i stabilnost poslovanja doprinelo je i većem interesovanju stranih kompanija da posluju u Srbiji. O tome govori i podatak da je na listi „Fajnenšl tajmsa”, Srbija u 2019. bila na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih invevesticija u odnosu na veličinu svoje ekonomije ‒kaže Mihalovićeva za „Politiku”.

Kako navodi, u sprovođenju reformi, vodilo se računa o svim značajnim rang listima i njihovoj metodologiji, uključujući i listu Duing biznis, kao i uspešnim primerima u drugim zemljama, koji mogu da pomognu u sprovođenju reformi koje će poboljšati uslove poslovanja i napraviti još bolji ambijent za investicije u Srbiji.

‒ U tom smislu, svaka reforma koja je bila pozitivno ocenjena i na Duing biznis listi za nas je bilo dodatno priznanje, a ne svrha reformskih aktivnosti vlade ‒ navodi potpredsednica vlade.

Indeks Duing biznis ocenjuje poslovno okruženje u 190 zemalja i rangira ih po tome koliko su privlačne za strane investitore. Taj indeks je bio globalni signal za njih, a ocenjivani su uslovi za pokretanje biznisa, građevinske dozvole, pristup struji i kreditima, registracija nekretnina, porezi, prekogranična trgovina. Međutim, Svetska banka je posumljala u napredak pojedinih zemalja.

U poslednjem izveštaju među zemljama koje su najviše popravile poslovno okruženje su Indija, Nigerija i Saudijska Arabija, a zemlje poput Nemačke, Švajcarske i Holandije našle su se na listi ispod Gruzije, Severne Makedonije i Letonije. Na rang listama naglo su napredovali Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Azerbejdžan, Rusija...

Helmut Rajzen, bivši šef istraživanja razvojnog centra OECD-a, u tekstu u onlajn magazinu „Međunarodna politika i društvo”, pre nekoliko dana je ocenio da je i bilo vreme da se prestane sa izradom Duing biznisa, jer se tim indeksom manipulisalo radi guranja neoliberalnih politika, prenosi agencija Beta.

Navodi se primer Čilea, gde se indeksom politički manipulisalo na štetu socijalističke predsednice i ta zemlja je padala na globalnoj listi kada su na vlasti socijalisti a rasla pod konzvertivcima.

Vodeći ekonomista Svetska banke Pol Romer je još početkom 2018. rekao za „Volstrit džornal” da je izgubio veru u integritet indeksa Duing biznis. On je dao ostavku i javno se ogradio od nelogičnih rezultata o uspehu Čilea.

‒ Čile međutim nije jedini. Tako se pokazalo da je indijski rast na listi, koji je slavio premijer te zemlje Narendra Modi, rekavši da je Indija najveća demokratija u svetu i najbrže rastuća ekonomija, u najvećoj meri bio rezultat metodoloških promena. Indija je skočila na listi samo zahvaljujući novim indikatorima dok je Saudijska Arabija popravila poziciju u izveštaju Duing biznis 2019. nakon što je kupila dosta oružja od SAD ‒ navodi Rajzen u svom članku, a prenosi Beta.

On kaže i da političare ne interesuju nijanse već koriste međunarodna rangiranja da potkrepe svoje argumente. Posebno štetan indikator usmeren na globalne investitore podstakao je siromašne zemlje da drže poreze niskim i da ih samo neznatno regulišu.

Indeks Duing biznis tako je pokrenuo trku siromašnih zemalja jer je signalizirao da će pobednici dobiti direktne strane investicije, iako su investitorima od poreskih stopa mnogo važniji stabilnost, pouzdanost i jasna regulativa. Duing biznis često stvara pogrešne podsticaje, poput nagrađivanja zemalja koje imaju niske poreze ‒ navodi Rajzen.

Revizija i kontrola

U saopštenju Svetske banke iz avgusta, navodi se da je uočen niz nepravilnosti u izveštajima Dunig biznis 2018. i Dunig biznis 2020. objavljenim u oktobru 2017. i 2019. Promene podataka nisu u skladu sa metodologijom Dunig biznis. Zatražili su da se izvrši revizija procesa prikupljanja i pregleda podataka, kao i kontrola. Postupaće, kako navode, na osnovu nalaza i naknadno će ispravljati podatke zemalja koje su najviše pogođene nepravilnostima. Poslednjih pet izveštaja mora se sistematski pregledati, a dok se nepravilnosti ne isprave, novih izveštaja neće biti, saopštila je Svetska banka.

Komеntari3
188fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Ovo je najbolji dokaz koliko je pandemija svakojakih evaluacija koja je zarazila covecanstvo od trenutka kada se neoliberalizam zacario zapravo besmislena. Ona ne sluzi nicemu drugom osim da podstice privatizacije, destabilizuje drzave i ucvsrscuje njihovu zavisnost od belosvetskih finansijskih elita. U tu svrhu primenjuju ona tri nacela koje je americki pisac Mark Tven svojevremeno oznacio kao najgorim: laz, prokletu laz i - statistike!
Kum
Nikada neću zaboraviti da kad je pala vlast Demokratske stranke i kada su naprednjaci preuzeli istu, u jutarnjem programu na RTS-U kratko provlačila vest kako je svetska banka lagala, po svedočenju jedne njene direktorke o zaduženosti Srbije. Da su objavljivali frizirane podatke koji su Borisu Tadiću išli u prilog. Šta li ćemo tek otkriti kad ovi odu sa vlasti strah me hvata... I po pitanju zaduženosti zemlje, i što se prognoza tiče o penzijama i platama..itd itd
Radmila Mišić
Pa šta bi? Hoćete li da kažete da smo džabe krečili, pardon, trudili se? doduše, u ovom trenutku kad se mnogo biznisa zatvara, nema mnogo smisla praviti listu gde je najbolje za biznis. A treba uvesti i dodatni kriterijum: epidemijsku situaciju. Taman kreneš sa biznisom gde su porezi i plate mali a onda ti se 90% zaposlenih razboli jer nemaju naviku da peru ruke a i preziru nošenje maski.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja