U traganju za skladom višeznačnih svetova

Kragujevac – Narodni muzej u Kragujevcu je priredio retrospektivnu izložbu slikara, crtača i vajara Zorana Ignjatovića, koji ove godine obeležava tri decenije rada na neprekinutoj umetničkoj nisci koja vremenom poprima različite izraze i forme, ali uvek zadržava i pleni jedinstvenom duhovnom samosvojnošću ovog izuzetnog stvaraoca. Izložba pod nazivom „In continuum” – a kako drugačije kad je reč o ovom upornom tragaocu za svetlim duhom u čoveku i mističnim svetom koji odgovara takvom biću – sadrži po 30 slika, crteža i skulptura raspoređenih što u Konaku kneza Mihaila, što u dvorištu muzeja.

‒ Umetnik čitavog života pravi različita dela, izraz se menja u zavisnosti od trenutne opredeljenosti za jednu ili drugu formu, ali u sebi uvek nosi jednu istu viziju vremena i prostora. Pokušavajući da spojim tren sa večnošću, tragam za svetlosnim odnosom koji miri unutrašnje i spoljašnje, koji možda počiva na zagubljenom prvobitnom skladu čoveka i sveta koji ga okružeje ili ka kojem stremi – kaže Ignjatović.

Kako i da li uopšte treba definisati umetnički opus koji 30 godina karakteriše sklonost i potreba autora da se izražava u više različitih likovnih disciplina, pita se muzejska savetnica Narodnog muzeja u Kragujevcu Tatjana Milosavljević, kustos izložbe „In continuum”, koju će ljubitelji umetnosti moći da pogledaju do 14. novembra.

‒ Multimedijalnost Zorana Ignjatovića u jednom trenutku je već prerasla samu sebe i izrasla u jedan jedinstven izraz, u nešto što predstavlja njegovu umetnost, odnosno, njega samog. Nemoguće je pronaći referencu koja bi ga, makar i prenosno, povezivala sa nečim viđenim. Ignjatović je onaj tip renesansnog umetnika koji barata i perom i kistom i alatom za obradu metala ili drveta u onoj meri u kojoj je potrebno da ostvari svoju zamisao, menjajući i kontekst i smisao, gradeći svoje svetove, nenametljivo višeznačne – navodi ova istoričarka umetnosti.

Zoran Ignjatović je rođen 1961. godine, u Ljubljani. Na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, u klasi profesora Milivoja Unkovića, diplomirao je 1990. godine. Član je ULUS-a od 1992. Živi i radi u Kragujevcu, gde se bavi i pedagoškim radom. Autor je više školskih udžbenika za likovnu umetnost. Do sada je ostvario šezdesetak samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.