Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mali: Deficit budžeta posledica borbe sa pandemijom

(Фото Танјуг)

Izgradnja i opremanje kovid bolnica, opšta obnova bolnica i domova zdravlja kao i pomoć zdravstvenim radnicima glavni su razlozi što ovogodišni deficit u budžetu iznosi 8,75 odsto umesto 0,5 odsto koliko je bilo planirano, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je na sednici skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava naveo da iako je deficit na prvi pogled veliki on je manji nego u mnogim razvijenim zemljama. Pomenuo je deficit u Velikoj Britaniji od 16, 5 odsto, te u Francuskoj, Španiji i Italiji, gde je, kaže, veći od 10 odsto.

„Kod drugih je i rast javnog duga u odnosu na BDP ogroman i kreće se i do 157 odsto u Italiji, Amerika je prešla 100, dok kod nas ne prelazi 60 odsto.

Projekcija za 2021. godinu jeste da imamo deficit od tri odsto i da on bude ispod 60 odsto učešća u javnom dugu”, rekao je Mali, javlja Tanjug.

On je ocenio da je ulaganje ove godine bilo ispravno jer se ulagalo u javne investicije, puteve, bolnice i slično i najavio da će i u budžetu za 2021. godinu biti veće javne investicije.

Ukazao je da se država dobro borila sa pandemijom i da je već u aprilu usvojen prvi rebalans budzeta. Kako direktno tako iindirektno je uloženo oko 5,8 milijardi evra ili nesto više od 12 odsto domaćeg bruto proizvoda za pomoć privredi.

To je obezedilo da nemamo crne scenarije u zemlji kojih je bilo u nekim zemljama.

Pomoć se sastojala od uplata minimalnih zarada za više od milion radnika, odlaganju uplata poreza i doprinosa, moratorijumu na otplatu kredita.

Zatim pomoći kroz Fond za razvoj koja je još u toku, kroz garantnu šemu gde je od predviđenih dve milijarde evra utrošena 1,4 milijarde.

Naveo je da projekcija da će rast BDP iznositi minus 1 odsto što je, prema njegovim rečima najbolji rezultat u Evropi.

Mali je izjavio da je rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđeno 1.291 milijardi dinara prihoda, 1.774 milijardi rashoda te će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,75 odsto.

Ministar finansija je rekao i da je u situaciji pandemije malo zemalja radilo na poboljšanju standarda građana a kod nas je u toj oblasti urađeno dosta.

U tom smislu naveo je povećanje plata zdravstvenim radnicima od proletos, jednokratnu pomoć po 10.000 dinara koliko će dobiti do kraja godine, zatim jednokratnu pomoć penzionerima i svim građanima.

Rekao je i da će od 1. januara sledeće penzije biti veće za 5,9 odsto a pošto se inflacija kreće između 1,5 odsto i dva odsto, realno povećanje penzija biće oko 4 odsto.

„Cilj nam jer da plate iz godine u godinu rastu i to i postižemo. I u januaru naredne godine će biti povećanja plata u javnom sektoru a tek ćemo da vidimo za koliko”, rekao je Mali.

Sadašnji rebalans je prema njegovim rečima prelazni korak ka budžetu za sledeću godinu kada će takođe biti velikih izazova jer je korona i dalje tu i uticaće i na našu i na globalnu ekonomiju

Mali je najavio da će se i sledeće godine nastaviti sa ulaganjima u kapitalne investicije i naveo da nijedan strani investitor koji je nameravao da dođe ovde nije odustao.

Podsetio je da je ove godine više od 65 odsto direktnih stranih investicija na Zapadni Balkan došlo u Srbiji, što za prvih devet meseci iznosi 1,9 milijardu evra. Mali je naveo da je u rebalasnu koji je pred poslanicima za dve opremanje dve kovid bolnice namenjeno 2,8 milijardi dinara a za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu 6,1 milijarad dinara pri čemu će bolnica u Beogradu imati 1.000 novih kreveta a ona u Kruševcu 500.  

Rebalansom 500 miliona više za strane direktne investicije

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da država neće odustati od podrške za dolazak stranih direktnih investicija i istakao da je novim rebalansom izdvojeno 500 miliona dinara više u odnosu na rebalans iz aprila.

Na Odboru za finansije, Mali je rekao da ukupna podrška države za stvaranje uslova za dolazak stranih direktnih u ovoj godini iznosi 9,8 milijardi dinara.

„Zahvaljujući podršci za dolazak stranih direktnih investicija na desetine fabrika je otvoreno u našoj zemlji, otvorena su nova radna mesta, stvorena je nova budućnost za ljude koji žive u Srbiji, ali i za generacije koje dolaze i zato od te politike ne odustajemo”, rekao je Mali.

Prema preliminarnim verzijama budžeta za 2021. godinu, ističe Mali, podsticaj za dolazak stranih direktnih investicija iznosiće 14 milijardi dinara.

Mali kaže da interesovanje stranih investitora za Srbiju nije opalo ni u vreme krize izazvane virusom korona, čak su, ističe, još više zaniteresovani za našu zemlju jer se pokazala odgovorno i na krizu odgovorila adekvatnim merama.

Podsetio je da je i MMF rekao da su mere bile pravovremene, sveobuhvatne i na pravi način definisane, prenosi Tanjug.

„Pokazali smo da smo stabilni i odgovorni kao država, jer vodimo računa i o deficitu i o javnom dugu”, rekao je Mali.

Više puta se, ističe, pokazalo da je Srbija pouzdan partner i ukazao da je država i u vreme krize izazvane virusom korona isplatila sve svoje obaveze bez zakašnjenja.

Ukazao je i da iako se u svetu više ne govori o „deficitu i visini javnog duga”, već su sve zemlje fokusirane da privreda „preživi” i da se sačuvaju kompanije i radna mesta, Mali je ponovio da se država „neće igrati ni sa deficitom ni sa javnim dugom”.

Kaže da iako je „kapital nikad jefitiniji” za zaduživanje, Srbija, dodaje Mali, neće time da bude zavarana, već će se zaduživati isključivo za projekte koji će taj novac povratiti, kao i za investiranje u zdravstvo, lekove, medicinsku opremu...

Dodao je i da će Srbija staviti saradnju sa MMF-om, da radi na podizanju kreditnog rejtinga, da postane članica Euroklira kako bi, kaže, naše tržište za strane investitore bilo još otvorenije.

Da države sve manje vode računa o javnom dugu, dodaje Mali, govore i cifre da je javni dug u odnosu na budžet, na primer, Austrije 84,8 odsto, Francuske 118,7 odsto, Nemačke oko 73 odsto, Slovenije oko 81 odsto, Španije 123 odsto, Velike Britanije 108 odsto, Crne Gore 90,8 odsto...

Ističe da će javni dug Srbije ove godine iznositi oko 59 odsto.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Није Лако
За ове што су по статистичким перформансама гори од нас типа Аустрија Француска Немачка Британија за њих се ја не секирам него неће лако бити скупљачима данка за државу да накупе тих 666 хиљада динара по запосленом колико је потребно да би се стигло до 1777 милијарди јер тих 2,8милиона запослених треба још да издвоје за пио и здравство а само мањи део тих који раде прави нову вредност већина ради разно друго тако да није лако скупљачима новца за државу трба наћи где узети још и још...
fensi denser
Verovatno ćemo proizvodnjom pamuka izvući gubitke izazvane koronom kao što je to dr. Mali nekada izučavao u svom doktoratu
Vagar
Da mi prvo sačekamo 31.12.pa da onda pričamo!
Станиша Младеновић
А то значи да ћемо се у овој години задужити за најмање 4 милијарди €, мало ли је.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.