Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: IGOR MIROVIĆ, predsednik Vlade AP Vojvodine

Princip zajedništva najvažniji za opstanak društva

U prethodne četiri godine ostvaren je značajan privredni i industrijski rast, postavljeni su dobri temelji u svim oblastima, pre svega, u zdravstvu, privredi i ekonomiji
(Фото Марија Ердељи)

Specijalno za Politiku
Većinom glasova poslanika u Skupštini Vojvodine, Igor Mirović izabran je za predsednika Vlade Vojvodine. Predsednik Mirović predstavio je program vlade, za koji je naveo da će doprineti boljem ekonomskom položaju građana i uspešnom prevazilaženju velike globalne krize izazvane pandemijom kovida 19.

„Biće ovo vlada kontinuiteta sa programom koji je zasnovan na principima postavljenim u protekle četiri godine, ali i onim prioritetima koji se pojavljuju u našem društvu i celom svetu. Optimizam temeljim na rezultatima koje smo postigli, jer Vojvodina prednjači kada je reč o smanjenju nezaposlenosti”, rekao je Mirović u razgovoru za „Politiku”. Prema njegovim rečima, u prethodne četiri godine ostvaren je značajan privredni i industrijski rast, postavljeni su dobri temelji u svim oblastima, pre svega, u zdravstvu, privredi i ekonomiji.

Svedoci smo činjenice da su danas ekonomski interesi u prvom planu. Propagira se materijalistička kultura, koja je usmerena samo na lično blagostanje, a na štetu zajednice i siromašnih, koji postaju sve siromašniji. Kakav doprinos pokrajinska vlada može da pruži napretku pojedinaca i različitih naroda koji žive u Vojvodini?

Pokrajinska vlada sprovodi programe koji doprinose boljem ekonomskom položaju građana. U načelu, možemo da govorimo o dva pravca osnaživanja pojedinih segmenata u ekonomskom razvoju. Pre svega, programi pokrajinske vlade omogućavaju razvijanje sopstvenog biznisa i kreiranje drugačijeg poslovnog okruženja, čak i u uslovima ovog velikog globalnog izazova sa kojim se suočavamo. Druga vrsta programa usmerena je na jačanje položaja najugroženijih slojeva stanovništva. Sve izdašniji budžet izdvaja se za mere pomoći porodicama u oblasti demografskog razvoja.

Kao premijer, za koje prioritete se opredeljujete i kojim se motivima rukovodite u odlučivanju?

Najvažnija karika u lancu društvenog života svake zemlje i oblasti jeste ekonomija, to jest ekonomski razvoj, održanje i unapređenje privrednih aktivnosti. Od ekonomskog razvoja zavisi i razvoj svih drugih oblasti života. Ukoliko organizujemo, podstaknemo i usmerimo pojedince i privredna društva na put sopstvenog jačanja, to će uticati i na jačanje same države, kao i na to da druge oblasti imaju mnogo više finansijskog i svakog drugog potencijala. ​Svi smo iskusili posledice pandemije kovida 19.

Odakle crpite optimizam da ćemo se spasti samo ako budemo imali hrabrosti da radimo zajedno? Šta će vaša vlada ponuditi kao put da, nakon ovog iskustva, društvo bude bolje i zdravije?

Princip zajedništva sam naznačio kao najvažniji za opstanak društva. Godine 2016. promovisao sam princip okupljanja oko projekata kao model za prevazilaženje ranije nagomilanih razlika u nacionalnoj i pokrajinskoj administraciji. U suštini, to je model koji u prvi plan postavlja zahtev građana prema konkretnom delovanju kada govorimo o politici, a manje ka politikantstvu i neprestanim razmiricama i svađama. Pomoći će nam zajedništvo, timski rad Vlade Srbije, pokrajinske vlade i lokalnih samouprava. Kada govorimo o zdravstvu, zajedništvom celog zdravstvenog sistema, klinika, njihovih uprava, kliničkih centara, distribucijom resursa kojima raspolažemo, savremenih aparata, dijagnostičke opreme i zaštitnih sredstava – uspešno ćemo prevazići ovu veliku globalnu krizu. Vojvodina je u tome postigla veoma značajne rezultate. Bili smo ažurni, spremni i našem zdravstvenom sistemu je i predsednik Vučić odao javno priznanje. Optimizam temeljim na dobroj višegodišnjoj pripremi za ovaj veliki izazov. Rekonstruisali smo veliki broj klinika i nabavili najsavremeniju opremu, država je učinila i mnogo više da osnaži zaposlene kroz rast zarada. Svakako, u narednoj godini, izlazeći iz suočavanja sa kovidom, zdravstvo moramo postaviti kao prioritetnu oblast za ulaganja.

„Sukobi se ne rešavaju zaboravom, već dijalogom”, poručio je papa u intervjuu za „Politiku”. Da li ova njegova poruka može imati odjeka u Briselu kada je reč o kosovskom pitanju?

Srbija i njeni pregovarači insistiraju na dijalogu i na kompromisu. Ipak, očigledno je da i dalje postoje veoma snažni politički uticaji koji idu ka tome da jedna strana, u ovom slučaju Republika Srbija, treba da uradi sve, a da druga strana ne uradi ništa. Takav kompromis gotovo da i nema smisla. Važno je očuvati dijalog na principima koji će dovesti ne samo do pomirenja u bliskoj budućnosti već i do rešenja u kojem niko neće biti poražen i posramljen. Pojedine političke strukture koje učestvuju kao mentori privremenih vlasti u Prištini moraju da razumeju da je Srbija stara evropska država, da u njenom biću postoji tolerancija i želja za dobrim međunacionalnim odnosima, ali da postoje i principi opstanka države i održanja narodnih vrednosti. Uveren sam da samo na osnovu uvažavanja tih principa i uz korigovanje stavova koje mentorske zemlje imaju u odnosu na prištinsku vlast možemo doći do odgovarajućeg rešenja. Svaki drugi put predstavlja ćorsokak.

U Evropi dugo postoje dva snažna procesa. S jedne strane, ponovno rađanje lokalnog nacionalizma, uz opasnost od unutrašnjeg raspada nacija i same Evrope, koja trenutno proživljava snažnu krizu identiteta, a s druge strane, opažamo gubitak hrišćanskog, kulturnog, pa i ličnog identiteta, izazvan fenomenom globalizacije. Kako očuvati svoj nacionalni identitet, a pritom ne pasti u nacionalizam, što dovodi do podele i gubitka univerzalnih vrednosti? Šta je to što krasi vojvođansku multinacionalnost u zajedničkom životu?

Moramo imati više razumevanja za druge i tražiti od drugih da bez predrasuda i bez nametnutih okvira gledaju na nas. Moramo razumeti da prošlost ne možemo vratiti, ne možemo je ispravljati, ali iz nje možemo izvući pouke i važne zajedničke imenitelje koji povezuju srpski narod i nacionalne manjine u Srbiji. Isti princip treba da važi i kada govorimo o odnosu našeg naroda i drugih naroda sa kojima živimo na prostoru Balkana. Nacionalizam nije negativna pojava ukoliko nedvosmisleno istaknemo princip uvažavanja, poštovanja i iskrenog osećanja prema zajedničkom životu, ne samo u jednoj zemlji već i u čitavom svetu. Mi smo u Vojvodini radili na zajedništvu – jačali smo srpske nacionalne institucije, reafirmisali smo njihovu ulogu u našem društvu, ali smo istovremeno jačali i institucije nacionalnih manjina. ​Vojvođansko podneblje iznedrilo je mnogobrojne značajne ličnosti koje su ostavile trag u nauci i umetnosti, ne samo u Srbiji već i u svetu: Mileva Ajnštajn, Miloš Marić, Mihajlo Pupin, Dositej Obradović, J. J. Zmaj, Laza Kostić, Branko Radičević, Miloš Crnjanski, Paja Jovanović, Uroš Predić...

Imajući u vidu ovakve temelje, kakva je vaša vizija unapređenja tehnološkog i kulturno-naučnog razvoja pokrajine?

Vojvodina je još u 18. veku bila kulturni obrazac za opštu modernizaciju Srbije. Vojvodina ima i ulogu i odgovornost da nastavi sa takvom misijom. Najznačajnije kulturne institucije Srba smeštene su u Vojvodini – Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, a u poslednje vreme i veoma značajne naučne institucije. Od kraja šezdesetih godina imamo snažan brzorastući Univerzitet u Novom Sadu sa veoma modernom koncepcijom razvoja, koja uključuje i novi naučnotehnološki park, brojne laboratorije, istraživačke centre. Odnedavno su tu i razvojni centri brojnih svetskih kompanija, a verujem da će ih biti sve više. Modernizacija Srbije, modernizacija Vojvodine i naučnotehnološki razvoj jesu nešto što moramo brže da usvajamo, više da subvencionišemo i da kroz rast novih industrija držimo korak sa celim svetom.

Kojim mehanizmima ste se služili u prethodnom mandatu da stabilizujete budžet Vojvodine i usmerite razvoj ekonomije?

Nasledili smo velike dugove od prethodne administracije. Ukupan dug bio je oko 10 milijardi dinara i iznosio je 17,5 procenata u odnosu na tekuće prihode. Zahvaljujući pomoći vlade na nacionalnom nivou, uspeli smo da stabilizujemo javne finansije projektima refinansiranja.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јурај
Прво равноправност а затим заједништво је слатки санак, пошто верујем да се у Војводини друштвена заједница одавно организује племенски, а сада, чини ми се све више.
Budimir Milutinović
Ovo je više pristup jednog levičara ili komuniste, a ne Naprednjaka

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.