ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.11.2020. u 08:25 Biljana Mitrinović

Beloruska struja pod političkim naponom

Dok EU uvodi sankcije Lukašenku, Litvanija je obustavila kupovinu električne energije od Minska navodno zato što je nuklearna elektrana nebezbedna
Први реактор нуклеарне електране „Астравец“ покренут је прошле седмице (Фото ЕПА-ЕФЕ/Николај Петров)

Struja koja se proizvodi u nuklearnoj elektrani u Belorusiji, čiji je prvi reaktor pokrenut u utorak, postala je tema pod političkim naponom koji potiskuje ekonomske interese. Tako se odnosi između Litvanije i Belorusije intenzivno komplikuju nakon što je kandidatkinja na prošlim predsedničkim izborima Svetlana Tihanovska dobila političko utočište u Vilnjusu i bazu za opoziciono delovanje.

Litvanija – čiji se glavni grad nalazi 40 kilometara od kompleksa „Astravec” u Belorusiji – protivila se gradnji elektrane smatrajući je nebezbednom i gledajući na nju kao na geopolitički projekat Rusije u Belorusiji. Zvanični Minsk, suočen s litvanskim otkazivanjem kupovine električne energije – u ovom potezu vidi politički pritisak, pogotovo u trenutku kada EU donosi set sankcija Aleksandra Lukašenka, njegovog sina i savetnika Viktora, kao i još 14 zvaničnika koje smatraju odgovornim za represiju nad demonstrantima posle izbora.

Dosad su glavni kupci beloruske električne energije bile baltičke zemlje i Ukrajina, a najviše je kupovala Litvanija. Zasad je samo ona odbila da kupuje struju i nepoznato je da li će joj se pridružiti Letonija i Estonija.

Nuklearna elektrana je izgrađena uz pomoć ruskog kredita od 10 milijardi dolara. U međuvremenu su baltičke zemlje planirale da napuste energetski prsten bivšeg Sovjetskog Saveza do 2025. godine, dokad bi trebalo da bude izgrađena infrastruktura za povezivanje sa evropskim energetskim sistemom, u kome su troškovi po kilovat-času mnogo veći. Odgovor na pitanje od koga će sada Litvanija kupovati električnu energiju: od susednih baltičkih zemalja ili Rusije – takođe može da ima ekonomski i politički ugao.

Ako posle Litvanije ceo baltički region odbije belorusku električnu energiju, Belorusija će imati dve mogućnosti. Prva je isporuka Rusiji, koja bi mogla da postane energetski most između Belorusije i baltičkih država, što je takođe pod znakom pitanja političke prirode. Može se dogoditi da ostale dve države ne uđu u blokadu, a onda bi se mogle pojaviti i kao posrednici u prodaji.

Ako ne uspe da proda struju, Belorusija bi energiju proizvedenu u novoj elektrani mogla da usmerava na domaće tržište, čime bi bila u stanju da potisne energiju iz gasa. Ovo nije povoljno po ruski „Gasprom”, pogotovo ne u vreme spora između Moskve i Minska oko cene.

Litvanija smatra da je elektrana pretnja za nacionalnu bezbednost, javno zdravlje i životnu sredinu, a jedno od ključnih pitanja je izbor lokacije, jer je podignuta nadomak litvanske granice, 140 kilometara od Minska. Viljnus u tome vidi plan Kremlja da zadrži dominaciju na evropskom energetskom tržištu i poveća zavisnost kontinenta od snabdevanja ruskim energentima. Javnost u Litvaniji je upozoravana i da se lako može dogoditi novi „Černobilj” ili „Fukušima”, pa su stanovnicima uz granicu na dan puštanja u rad reaktora podeljene tablete joda, koji umanjuje taloženje radijacije u tiroidnoj žlezdi.

Izgradnju nuklearke su pratile i optužbe da su se tokom nje dešavali akcidenti, da se krao materijal i da su radnici loše tretirani. Pojedini mediji su zamerali zbog tajnovitosti jer novinarima nije bilo dozvoljeno da obiđu elektranu tokom izgradnje, što je pravdano bezbednosnim uslovima.

„Rosatom”, čija je podružnica izvodila radove, saopštio je da postrojenje ima treću generaciju reaktora sa vodom pod pritiskom, koji se razlikuje od onih u Japanu i Ukrajini, i da je opremljeno bezbednosnim merama kojima je cilj da spreče nesreće kakve su se tamo dogodile.

To podrazumeva ne samo „pasivni zaštitni sistem”, koji dovodi do automatskog isključivanja, već i uređaj koji se ugrađuje u betonski rezervoar ispod reaktora tako da, u slučaju pregrevanja, zadržava otopljeno nuklearno gorivo i onemogućava dospevanje radijacije u životnu sredinu. Navedeno je i da se tip reaktora u „Astravjecu” koristi i u drugim državama, uključujući Finsku, u kojoj „Rosatom” gradi još jednu nuklearnu elektranu.

Na to zvanični Viljnus odgovara da su finske regulatorne agencije nametnule stroge bezbednosne kriterijume pre odobravanja projekta, a da Belorusija pušta u rad prvi reaktor bez završetka svih neophodnih faza testova opterećenja. To su testovi EU za procenu sposobnosti nuklearne elektrane da izdrži oštećenja prilikom eventualnih katastrofa.

Zagovornici projekta kažu da, s obzirom na to da Belorusija nije članica EU, nije obavezna da prođe te testove, a ruska državna nuklearna korporacija tvrdi da je nuklearka izgrađena po najvišim međunarodnim standardima koje je potvrdilo i nadzorno telo UN, kao i Svetska asocijacija nuklearnih operatera i Evropska grupa regulatora nuklearne bezbednosti, čije misije su više puta potvrdile da nema nedostataka u gradnji. Spor je pogoršanjem odnosa Belorusije i EU, ali i EU i Rusije, izašao iz sfere realnih tehničkih i ekonomskih oblasti i postao sredstvo političkog obračuna.

Komеntari1
00185
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Смешно и апсурдно јер Русија има најнапредније технологије нуклеарне енергије на свету. Рус. Електране су поуздане и доказане. То је изјавио је један од водећих светс. стручњака у тој области, бивши председник Специјалног комитета Доњег дома Парламента Велике Британије за енергију и климатс. промене Тим Џио: „Русија има напредније нуклеар. реакторе у поређењу са другим добављачима и она је водећи извозник својих нуклеарних технологија и заузима више од 50 % светског тржишта.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja