sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 11.11.2020. u 10:39 S.P.S.

Cvet na reveru - Natalijina ramonda, simbol pobede

(Фото Завод за заштиту природе Србије)

Dan kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, Srbija od 2012. godine obeležava kao državni praznik, a određen je i amblem - dve zelene trake i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Natalijina ramonda – cvet koji se nosi na reveru govori o srpskom narodu, iskušenjima koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.

U tom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trećinu ukupnog srpskog stanovništva.

Natalijina ramanoda  poznata kao „cvet feniks” postala je simbol srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu, kada je poginulo oko 1,3 miliona građana, gotovo trećina ukupnog stanovništva, budući da ima osobinu da se kada nastupi sušni period, pritaji i osuši, da bi sa pojavom vode „vaskrsnula” i ponovo ozelenela. Ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da „stane na noge”, nakon iscrpne borbe.

– Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) pripada familiji Gesneriaceae, koja uglavnom obuhvata biljne vrste rasprostranjene u tropskim i subtropskim oblastima. Natalijina ramonda je visoka do 10 cm. Tamnozeleni i eliptični listovi obrazuju rozetu koja leži na kamenitoj podlozi. Na vrhu stabljike nalazi se po nekoliko ljubičastih cvetova. Cveta u periodu od aprila do juna. Tokom sušnih perioda biljka je sasušena, smežurana i braonkaste boje, navode se u saopštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Ramonde su relikti tercijera, vremena kada je klima u Evropi bila toplija i vlažnija. Za vreme ledenog doba one su našle skrovište u klisurama i kanjonima gde ih danas najčešće i nalazimo. Ove biljke, „živi fosili”, nepovoljne uticaje spoljašne sredine u velikoj meri preživljavaju zahvaljujući poikilohidričnosti, pa se još i nazivaju „biljke koje vaskrsavaju”, navodi se u saopštenju Zavoda.

Naime, kada nastupe nepovoljni uslovi na staništu, kao što su nedostatak vlage, niske ili visoke temperature, dolazi do usporavanja fiziološke aktivnosti i biljka ulazi u tzv. anabiozu, fiziološko stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju. Nakon što se povoljni vlažni uslovi ponovo uspostave, biljka se postepeno oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.

Ovu jedinstvenu pojavu, prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski, koji je slučajno prosuo vodu po jednom herbarskom primerku R. nathaliae. Kada je sutradan otvorio herbarijum ugledao je zelenu biljku.

Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je poznati srpski lekar i botaničar, dr Sava Petrović. Bio dvorski lekar Kralja Milana Obrenovića koji je u to vreme svoju funkciju obavljao iz Niša. Iako je prvenstveno želeo da novotkrivenoj vrsti da ime niška ramonda, odlučuje da u čast Kraljice Natalije vrsti da ime Natalijina ramonda.

Natalijina ramonda je treća i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramodni, posle srpske ramonde nađene na Rtnju od strane Josifa Pančića, i Ramonda myconi, koja je endemit Pirinejskog poluostrva.

Natalijina ramonda osim u Srbiji raste i u Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori, na severozapadu Bugarske.

Natalijina ramonda je endemo-reliktna vrsta, u Srbiji je u grupi Zakonom strogo zaštićenih vrsta, što znači da je njeno sakupljanje i narušavanje staništa strogo zabranjeno i kažnjivo. Opstanak ove vrste ugrožava narušavanje povoljnih uslova na njenom staništu usled mikroklimatskih promena, infrastrukturna urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje jedinki u hortikulturne svrhe.

Zavod za zaštitu prirode radi na očuvanju vrste, pa su područja na kojima ona raste proglašena za zaštićena područja – Park prirode „Sićevačka klisura”, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura”, Specijalni rezervat prirode „Suva planina”, Nacionalni park „Šar planina”.

Komеntari7
9ca4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovanka
Sledeci ovu logiku ni 9. maj nije Dan pobede, nego Dan prekida vatre.
Гегула
Док се Србин не окрене себи пратиће га ова тужна судбина. Како рече @Драган доле - победа какво примирје! А за државни празник би ставио и Колубару, Цер, Кајмакчалан. И не чисто нерадан дан већ дан сећања и поштовања дедова који нам сачуваше слободу. Читанке, дневници, емисије, екскурзије, предавања...
komentar
Zasto se vec nekoliko godina ne moze naci bedz Natalijina ramonda ? Ocekivala sam da ce se naci na svakoj ulicnoj tezgi, ali uzalud ! I tako samo gledamo na daljinu one privilegovane sa znackicom ! Gde ste trgovci?
Dragiša Živković
Зашто сте то само очекивали? Па зар све треба да уради неко други?
Зоран Маторац
Истине ради, 11. новембра није потписано примирје, него је Немачка потписала капитулацију. Касније је тај датум проглашен за празник у целој Европи и добио је, због Немаца, еуфемистички назив Дан Примирја.
milenko popić- etnoseljak
Tzv. njemački spomenik, od 2004. godine oštećen, i spomenik srpskim herojima, podignut protivniku po naređenju njemačkog zapovjednika Makenzena, oba iz 1915, tihuju na vratima Košutnjaka, zapušteni. Poneka ruka okači jesenje šumsko cvijeće...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja