nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 12.11.2020. u 15:20 Branka Vasiljević
U VINČI

Nastavljena arheološka iskopavanja na lokalitetu Belo brdo

Iskopavanja se obavljaju u delu koji je neposredno ugrožen klizištem. – Vlada Republike Srbije proglasila je ovaj lokalitet kapitalnim projektom od izuzetnog značaja, a Ambasadorov fond Vlade SAD opredelio 475.000 dolara za saniranje klizišta
(Фото Т. Јањић)

Na praistorijskom lokalitetu Vinča – Belo brdo nadomak Beograda nastavljena su arheološka iskopavanja u organizaciji Muzeja grada. Ona su deo dugoročnog projekta zaštite lokaliteta i obavljaju se na sektoru koji je neposredno ugrožen delovanjem aktivnog klizišta u Vinči.

– Ovogodišnja iskopavanja su deo poslova na ugroženom sektoru u sklopu priprema za izvođenje projekta sanacije. Istraživanja će trajati tri meseca, pod rukovodstvom Nenada Tasića, profesora odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – rekli su u Muzeju grada Beograda.

Vlada Republike Srbije proglasila je ove godine, na inicijativu premijerke Ane Brnabić, ovaj lokalitet kapitalnim projektom od izuzetnog značaja. A pre nekoliko meseci Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine Vlade SAD (AFCP) opredelio je čak 475.000 dolara za saniranje klizišta ispod dela lokaliteta.

Vinča – Belo brdo predstavlja izuzetan lokalitet po kome je cela fascinantna kultura mlađeg kamenog doba dobila ime – vinčanska kultura. Ova kultura prostirala se na najvećem delu Balkana i dobrim delom centralne Evrope, gde su najseverniji lokaliteti kulture zabeleženi oko jezera Balaton. Samo u Srbiji do sada je zabeleženo više od 600 lokaliteta vinčanske kulture. Vinčanska kultura predstavlja jedan od bisera praistorije, gde su se još pre sedam i po hiljada godina razvijali proto-gradovi, sa po više hiljada stanovnika, vrhunska umetnost i arhitektura, kao i najranije topljenje metala na svetu.

– Lokalitet Vinča – Belo brdo otkriven je početkom 20. veka kada je na preporuke Jovana Žujovića, osnivača geologije u Srbiji, prvi školovani srpski arheolog Miloje Vasić posetio Belo brdo u selu Vinča, gde je primetio ostatke posuda i alata, i shvatio da se radi o do tada nepoznatoj praistorijskoj civilizaciji. Značaj lokaliteta Belo brdo je ogroman, zahvaljujući istraživanjima koja traju duže od 100 godina. On je postao svojevrsni reper za poznavanje mlađeg kamenog doba Evrope – objašnjavaju u Muzeju.

Lokalitet je, nažalost, godinama bio neuređen što je dovelo do pojave divlje gradnje na i oko lokaliteta, poput izgradnje kuća i vidikovca, kao i ispuštanja otpadnih voda. One su aktivirale klizište koje je mirovalo još od četrdesetih godina prošlog veka, kada je deo lokaliteta otklizao na pojedinim mestima i više od sedam metara. Veća klizišta pojavila su se u toku 2006. i 2010. godine kada se odronilo više stotina kubnih metara arheoloških slojeva sa sekcije vertikalnog profila nalazišta.

Komеntari4
7c00a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Лепенски вир, Старчево, Винча, и тд.представљају цивилизацију градова-државица, различитих племена припадника хомо сапијенс кромањонца, који никад није имао пребивалиште у пећинама, већ на обалама тада бистрог Дунава, и то у пероду од пре 10.000.година до 5.000.година,са својим писмом (резама, знаковима, графемама). За стара хеленска племена иза "Гвоздене капије на Дунаву " односно Ђердапа, са своја два планинска врха, представљала су Херкулове стубове иза којих се налази Атлантида.
Нико
Ех, да је још више пара... и још више археолога...! Ту код ушћа Тамиша, али на десној обали Дунава налази се подручје где су Келти направили СВОЈ град-утврђење Сингидунум! Подаци су записани у књигама староставним. Шта би све ту могло да се открије, али полако; доћи ће и то на ред.
Lepenac
"Локалитет је, нажалост, годинама био неуређен што је довело до појаве дивље градње на и око локалитета" - ma da li je to moguce? Da prosto kao ako nesto ne ogradis onda je normalno da se pojavi divlja gradnja? Da li su protiv ljudi podnete krivicne prijave - zbog divlje gradnje i ugrozavanja nalazista? Da li su podnete krivicne prijave protiv nadleznih koji nisu podneli krivicne prijave zbog nesavesnog obavljanja duznosti?
Minja
E, kad bi se krivične prijave podnosile kad i gde treba i kad bi postojao minimum odgovornosti kod ljudi ne bismo bili tu gde jesmo--na žalost!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja