Nastavljena arheološka iskopavanja na lokalitetu Belo brdo

Na praistorijskom lokalitetu Vinča – Belo brdo nadomak Beograda nastavljena su arheološka iskopavanja u organizaciji Muzeja grada. Ona su deo dugoročnog projekta zaštite lokaliteta i obavljaju se na sektoru koji je neposredno ugrožen delovanjem aktivnog klizišta u Vinči.

– Ovogodišnja iskopavanja su deo poslova na ugroženom sektoru u sklopu priprema za izvođenje projekta sanacije. Istraživanja će trajati tri meseca, pod rukovodstvom Nenada Tasića, profesora odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – rekli su u Muzeju grada Beograda.

Vlada Republike Srbije proglasila je ove godine, na inicijativu premijerke Ane Brnabić, ovaj lokalitet kapitalnim projektom od izuzetnog značaja. A pre nekoliko meseci Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine Vlade SAD (AFCP) opredelio je čak 475.000 dolara za saniranje klizišta ispod dela lokaliteta.

Vinča – Belo brdo predstavlja izuzetan lokalitet po kome je cela fascinantna kultura mlađeg kamenog doba dobila ime – vinčanska kultura. Ova kultura prostirala se na najvećem delu Balkana i dobrim delom centralne Evrope, gde su najseverniji lokaliteti kulture zabeleženi oko jezera Balaton. Samo u Srbiji do sada je zabeleženo više od 600 lokaliteta vinčanske kulture. Vinčanska kultura predstavlja jedan od bisera praistorije, gde su se još pre sedam i po hiljada godina razvijali proto-gradovi, sa po više hiljada stanovnika, vrhunska umetnost i arhitektura, kao i najranije topljenje metala na svetu.

– Lokalitet Vinča – Belo brdo otkriven je početkom 20. veka kada je na preporuke Jovana Žujovića, osnivača geologije u Srbiji, prvi školovani srpski arheolog Miloje Vasić posetio Belo brdo u selu Vinča, gde je primetio ostatke posuda i alata, i shvatio da se radi o do tada nepoznatoj praistorijskoj civilizaciji. Značaj lokaliteta Belo brdo je ogroman, zahvaljujući istraživanjima koja traju duže od 100 godina. On je postao svojevrsni reper za poznavanje mlađeg kamenog doba Evrope – objašnjavaju u Muzeju.

Lokalitet je, nažalost, godinama bio neuređen što je dovelo do pojave divlje gradnje na i oko lokaliteta, poput izgradnje kuća i vidikovca, kao i ispuštanja otpadnih voda. One su aktivirale klizište koje je mirovalo još od četrdesetih godina prošlog veka, kada je deo lokaliteta otklizao na pojedinim mestima i više od sedam metara. Veća klizišta pojavila su se u toku 2006. i 2010. godine kada se odronilo više stotina kubnih metara arheoloških slojeva sa sekcije vertikalnog profila nalazišta.