petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
TREĆA ONLAJN TRIBINA „HANDKE U SRBIJI”

Genije jezika u filmu postaje genije odsustva jezika

Vendersovi obožavaoci to nerado priznaju, ali Handke je uobličio neke od stvaralačkih vrhunaca ovog reditelja, čulo se na tribini o filmskom stvaralaštvu nobelovca
Петер Хандке (Фото Р. Крстинић)

Serijal onlajn tribina pod naslovom „Handke u Srbiji”, koji Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u republičkoj vladi, nastavljen je preksinoć trećom sesijom, održanom u sedištu UKPS-a, u Francuskoj 7. Ovoga puta fokus je prebačen na filmsko stvaralaštvo Petera Handkea, ali ipak je to bio samo segment zanimljive priče kojoj su tonove davali arhitekta Bojan Kovačević, novinar Tatjana Nježić i filmski kritičar Miroljub Miki Stojanović.

Kad govorimo o Handkeu kao sineasti, prvo pomislimo na njegovu plodnu saradnju s Vimom Vendersom...

– Peter Handke je jedan od ljudi koji su oblikovali Vendersov rediteljski potpis – kaže Miki Stojanović. – Vendersovi fanovi to nerado priznaju, ali upravo je Handke uobličio neke od Vendersovih stvaralačkih vrhunaca. Venders se i sam često pozivao na Handkea kao svog pomoćnika, ekranizovao je njegov roman „Golmanov strah od jedanaesterca”, a Handke mu je zauzvrat podario nekoliko kapitalnih filmova. Ovaj tandem stekao je svetske zasluge obeleživši najplodotvorniju fazu pokreta Novi nemački film, donevši jednu sasvim novu poetiku. Nemojmo zaboraviti da je ovaj tandem delovao u vreme najradikalnijih evropskim filmskih eksperimenata. Kasnije je ta saradnja nastavljena filmom „Nebo nad Berlinom”, za koji je Handke napisao scenario.

Stojanović naglašava da je Handke, mimo saradnje s Vendersom, sâm režirao četiri filma, kao scenarista potpisao 21 ostvarenje, a i kao glumac se pojavio u nekoliko filmova. Sarađivao je na pozorišnim adaptacijama svojih sopstvenih dela, a i dela drugih autora. „Malo je ovakvih gromada koje su obeležile i književnu i filmsku umetnost”, zaključio je ugledni srpski filmski kritičar.

Tanja Nježić je u više navrata intervjuisala Handkea, i ovako sumira svoja iskustva:

– Mi novinari imamo jedan žargonski izraz kad opisujemo sagovornike, kažemo da je neko „frendli”. Handke je kao sabesednik vrlo „frendli”, naravno, dok ga neko ne iznervira. Kao svi veliki ljudi, jednostavan je i prijemčiv.

Sa tribine održane u Udruženju književnih prevodilaca Srbije (Foto: Jovana Mrkić)

Prema rečima Mikija Stojanovića, „za nas je pitanje koliko je Handke dao filmu podjednako relevantno kao i pitanje koliko je film dao Handkeu”.

– Ako pažljivo pogledate strukturu Handkeovih književnih dela, videćete te velike slike u tekstualnosti, velike sekvencijalne nizove, to gotovo montažno stvaranje prostora u tekstu. Kao pisac, Handke je genije jezika. Handke kao filmadžija je pak genije odsustva jezika. U filmu on ispoljava potrebu da se jezik potpuno istisne kao način govora o svetu i da se težište prebaci u taj prostor tišine.

Tanja Nježić ovako doživljava polarizaciju javnog prostora do koje je došlo kad je Handke dobio Nobelovu nagradu, kad su se jasno odelili oni koji su Handkeu majka od onih koji su Handkeu hajka:

– Stvari nisu samo crne ili bele, što i on sam podvlači. Ja lično nisam pristalica političkih poteza Petera Handkea, ali vi jednostavno ne možete a da ne osetite divljenje pred takvim opusom. Polarizacije je bilo i kod nas i u svetu, ali zanimljivo bi bilo kad bismo mogli da prebrojimo koliko je ko od Handkea pročitao iz cele te mase ljudi koja je imala neko svoje mišljenje . Što bi sam Handke rekao: „Ja bih, da mogu, dodao jedanaestu Božju zapovest: Ne žuri.”

Arhitekta i publicista Bojan Kovačević, opisujući svoj odnos prema Handkeovom delu, govori o „ogromnom respektu na granici nekritičkog obožavanja”. On apostrofira da je Handke Nobelovu nagradu dobio za sve ono što je radio minulih decenija.

– Kad bih sve atribute koje pripisujem Handkeu morao da svedem na jednu reč, ta reč bila bi – pronicljivost. Opisi u njegovim knjigama nisu oni dosadni, naturalistički, školski opisi. A suzdržanost njegova nipošto nije oklevanje, to je moralna suzdržanost u donošenju krupnih zaključaka. On ne želi da bude sudija. On ljude moli da dobro razmisle, da ne donose previše jednostavne i brzoplete sudove – rekao je Kovačević, kome smo onda postavili pitanje: kada bi, kao arhitekta, uporedio Handkea s građevinom, šta bi rekao – da li je Handke oblakoder, dvorac, ili neka kućica na selu?

– U istoriji arhitekture posebno mesto zauzima otac naš, Vitruvije, koji navodi tri elementa koji svaka građevina mora da ima. To su funkcionalnost, lepota i solidnost. Ja Handkea doživljavam kao predstavnika velike manjine, ali kad ga vidite, odmah vam je jasno da mu ne možete ništa. Handke je kao jedna solidna građevina ‒ zaključio je Kovačević.

Komеntari3
96bfd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Елевтерије
Дивно да се сећамо и спомињемо тако велику личност и писца, коме много дугујемо. Наравно коментара нема јер овај чланак није терен за политикантска иживљавања балканског типа. ХВАЛА Политици на преношењу атмосфере ... Инспирација за даље читање ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja