Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JEVGENIJ MALIGIN, direktor Opere Sankt Peterburga

Publika ne može bez pozorišta

U Peterburgu nismo igrali predstave gotovo pet meseci, a za ovaj naš dolazak u Srbiju najteže je bilo za obe strane usaglasiti sve tačke realizacije projekta
Јевгениј Малигин (Фото: Опера Санкт Петербург press office)

Jedno od najboljih muzičkih pozorišta Rusije: Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburg” ponovo gostuje u Beogradu. Gostovanje je bilo planirano tokom maja, ali je otkazano zbog novonastalih okolnosti. Renomirani ruski operski umetnici nastupiće sa dve predstave: opera „Nasilje nad Lukrecijom” Bendžamina Britna biće izvedena večeras i sutra uveče na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 20 časova, dok će opera „Otmica iz saraja” Volfganga Amadeusa Mocarta biti pred poklonicima ove vrste umetnosti 15. i 16. novembra u zemunskom Madlenianumu od 19. 30 sati.

Jevgenij Maligin, direktor „Opere Sankt Peterburga” u razgovoru za „Politiku” govorio je koliko je u ovim okolnostima bilo delikatno organizovati ovaj susret sa srpskom publikom.

‒ Naše gostovanje u okviru obeležavanja 75-godišnjice pobede nad fašizmom koje je planirano za maj 2020. godine bezuslovno je moralo biti realizovano. Zbog pandemije virusa korona u maju je naš projekat bio odložen na neodređeno vreme. Danas smo neizmerno srećni jer smo na korak do realizacije ovog projekta! Međutim, i za Rusiju i za Srbiju to je veoma kompleksno pitanje, imajući u vidu da do 1. novembra nije bilo letova iz Peterburga za Beograd. Naši domaćini, a naročito gospodin Eduard Ile, odlično su shvatili datu situaciju i planirali posetu u skladu sa dobijanjem posebne dozvole za realizaciju ovog gostovanja, budući da smo pregovore počeli u vreme kada su granice još bile zatvorene. Čim je obnovljen vazdušni saobraćaj između Rusije i Srbije, bio je to jasan znak: krećemo ka vama! Pa ipak, čekao nas je čitav niz prepreka u realizaciji ovog, po svim parametrima jedinstvenog projekta. Još ima mnogo problema sa avionskim saobraćajem, jer letovi nisu tako česti kao ranije. Zato smo morali da organizujemo čarter let kojim su doputovali samo članovi našeg pozorišta. Pored toga, kao što znate, svi učesnici ovog, za obe strane izuzetno važnog gostovanja, morali su biti testirani i, naravno, imati negativan test. To je veoma važno zbog bezbednosti kako naših domaćina tako i svih članova našeg ansambla.

Kakve ste sve korake morali da preduzmete da bi ovo gostovanje moglo da se realizuje?

Za obe strane je najteže bilo usaglasiti sve tačke realizacije projekta. Morali smo da usaglasimo nekoliko stvari od kojih je zavisio polazak iz Rusije za Srbiju. Pre svega, bila nam je potrebna podrška rukovodstva, zatim je trebalo organizovati let i, kao što sam već rekao, ljudi su morali ostati zdravi da bi mogli da uđu u avion! Znam da je srpska strana usaglašavala našu posetu na najvišem nivou. Mi smo se o svemu dogovarali sa gradskim čelnicima Peterburga kako bi nas uputili na gostovanje u Srbiju. Na sreću, svi su nam izašli u susret! Ovo gostovanje je veoma važno za naše obe zemlje, jer obeležavanje 75-godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, po mišljenju našeg predsednika Vladimira Putina i vašeg predsednika Aleksandra Vučića, spada u najznačajnije datume celokupne svetske istorije.

Ovoga puta ćemo gledati opere „Nasilje nad Lukrecijom” i „Otmica iz saraja”. Zašto ste izabrali baš ove dve opere iz vašeg bogatog repertoara? Kakve su specifičnosti vašeg scenskog izvođenja ovih dela?

„Nasilje nad Lukrecijom” je svojevrsna vizit-karta našeg pozorišta. To je veoma kompleksna predstava. Britn je operu napisao ubrzo po završetku Drugog svetskog rata i ona je bila kompozitorova reakcija na nedavne ratne strahote...  Naše pozorište je ovu operu izvelo prvi put u Rusiji. Takođe, do sada smo ostali jedino pozorište na čijem je redovnom repertoaru. Potpisali smo ugovor sa Britnovim fondom koji nam je dao dozvolu za izvođenje. Ova opera je zanimljiva i mlađoj i starijoj publici. Sa uspehom smo je izvodili više puta na festivalima u Moskvi i drugim evropskim gradovima. Operu uvek izvodimo u režiji Jurija Aleksandrova, umetničkog direktora i osnivača našeg pozorišta. Izvođenja su uvek bila izuzetno uspešna. Na primer, predstavi u Varšavi su prisustvovali najviši zvaničnici Poljske koji su dugo aplaudirali Aleksandrovu. „Otmica iz saraja” je nedavno premijerno izvedena u našem pozorištu. To je Mocart, to je unikalna opera ‒ zingšpil na nemačkom jeziku, divno delo koje se retko izvodi. U našem pozorištu sve opere, pa i ovu, izvodi nekoliko ansambala solista na najvišem umetničkom nivou.

Koliko je, prema vašem mišljenju, važna razmena umetničke energije u ovim pandemijskim uslovima?

Naravno, takva razmena je neophodna. Nedavno smo se vratili sa gostovanja u Turskoj. Osetili smo koliko je turska strana bila zainteresovana za naš dolazak. Iskreno govoreći, tamo ima dosta profesionalnih pozorišta i ne može se reći da publici nedostaje opera. Pa ipak, u gradu Denizli bili su prijatno iznađeni mogućnošću da ugoste jednu rusku pozorišnu trupu. Publika je bila oduševljena nastupom naših solista. Taj projekat je veoma uspešno realizovan. Uspeli smo da pokažemo da su peterburški umetnici izvan politike, da umemo da poštujemo drugu kulturu i religiju, a turska publika je otvorena za umetnost. U današnjim uslovima to je veoma važno. Ovaj primer još jednom jasno potvrđuje da je muzika univerzalni jezik čitavog sveta. Upravo muzika i umetnost pomažu uspostavljanju međunarodnih prijateljskih veza. Gostovanja otvaraju nove mogućnosti jačanja kulturne saradnje. Siguran sam da se slažete sa mnom da umetnost ne zna za granice i doprinosi razvoju svetske kulture…

Kako u Sankt Peterburgu uspevate da koordinirate rad pozorišta i kontakte sa publikom?

U Peterburgu nismo igrali predstave gotovo pet meseci. Taj period je pokazao da publika ne može bez pozorišta, a pozorište ne može bez publike. Ponovni susret umetnika sa publikom bio je dugo očekivan i veoma dirljiv. Bez obzira na mnoga ograničenja, sada ipak možemo da igramo predstave i to je velika sreća.

Kakvi su vaši budući planovi?

Planiramo da radimo, da postavljamo nove predstave i odlazimo na gostovanja.Tokom 2020. godine planirali smo realizaciju 13 gostovanja širom sveta. Mnoga od tih gostovanja nisu bila moguća, ali nadamo se da će 2021. godina biti produktivnija, da će se ponovo pokrenuti impuls koji nas je vodio prethodnih godina.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Steva
Jos manje moze pozoriste bez publike.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.