Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rimsko nasleđe čačanskog kraja

Žitelji kasnoantičkog naselja pored Zapadne Morave još u četvrtom veku naše ere imali su dve javne banje, sa bojlerima i zagrejanim podom i zidovima
Основа терми, данас (Фото: Народни музеј Чачак)

Čačak – U četvrtom veku naše ere Čačak je imao dva javna kupatila čiji ostaci danas svedoče o navikama i običajima naših dalekih preteča. Ostaci jednog („Rimske terme”) otkriveni su 1970. godine kopanjem temelja za lučnu stambenu zgradu pored hotela „Beograd” podignutog 1990. (prvotno „Kren”), koji je i danas jedan od najznačajnijih toponima ovog mesta, dok je drugo u isto vreme postojalo u naselju Beljina, malo severozapadno od današnjeg grada.

Nedavno je, na pola stoleća od iskopavanja ostataka banje u središtu Čačka, Narodni muzej u ovom mestu priredio stručni skup da bi učeni ljudi još jednom osvetlili te trenutke naše daleke povesti.

„Rimske terme” u središnom delu Čačka, koji je tada bio istočna oblast rimske provincije Dalmacije na granici sa Gornjom Mezijom, jesu kasnorimsko kupatilo podignuto najverovatnije krajem 3. i početkom sledećeg veka našeg doba. Žitelji su je koristili do 378. godine i napada zapadnih Gota.

‒ Podanici ovih delova Rimskog carstva često su se kupali, uglavnom u popodnevnim satima i završenog posla, pre večere. Ovakva, rimska kupatila bila su posebno otvorena za muškarce i žene. Prema jednom sačuvanom ugovoru postojala je razlika u radnom vremenu tokom leta i zime. Žene su tu dolazile pre podneva, muškarci kasnije, do večeri – kaže za „Politiku” Aleksandra Gojgić, kustos Narodnog muzeja u Čačku.

Način kojim je kupaonica u Čačku podignuta karakterističan je za ovu vrstu građevina. Podovi zagrevanih prostorija počivali su na stubićima od opeka, dok su zidovi imali šuplje keramičke cevi da bi propuštale topao vazduh. Iz ložišta su istovremeno zagrevani i pod i zidovi kao i voda u zidanom bojleru iznad, sa spoljašnje strane građevine. Vrela voda je kroz kupatilo sprovođena olovnim cevima, dok su za odvod korišćene keramičke cevi i zidani kanali.

Maketa kupatila

Tokom iskopavanja, pre pola stoleća, pronađeni su brojni delovi keramičkih i staklenih sudova, nakita, razni predmeti za upotrebu. I jedna ostava novca, pohranjena oko 245/246. godine koja je verovatno bila deo ušteđevine nekog meštanina, moguće vlasnika poljskog imanja. Nad ruševinama termi u središtu čačanskom podignuta je i grobnica koja se uvodi u 12. vek.

‒ O kupališnim, higijenskim navikama stanovništva posredno govore i pokretni nalazi, kozmetički i medicinski, otkriveni uglavnom u kasnoantičkim grobnicama – ističe u svom radu Gordana Jeremić iz Arheološkog instituta u Beogradu.

Pokrovitelji ovog učenog skupa koji nas vraća u prastaro doba bili su Ministarstvo kulture države Srbije i grad Čačak, a direktor Narodnog muzeja u ovom gradu, Delfina Rajić, naglašava:

‒ Te, sada i nama već davne 1970. godine, pred našim očima oživelo je bogato rimsko nasleđe čačanskog kraja i na taj način svakom namerniku izdaleka možemo da pokažemo ko smo i šta smo.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Novinar Otasevic je precutao ono sto mi Cacani pamtimo iz vremena kada su pronadjene terme prilikom gradnje lucne zgrade . Tada su radnici na sveze otkopan lokalitet bacali gradjevinski materijal , malter i katran smatrajuci to mesto najpodesnijim za otpad. I tako zapusten lokalitet je 30 godina bio bez ikakve posebne zastite,, natkrovljavanja i daljeg konzerviranja. Eto i to je deo te price.
Simonida
Da je sreće da ovo nasleđe umemo da cenimo. Toliko mala, toliko bogata država, ova naša Srbija. A toliko je blate, ponižavaju...A mi se nje stidimo...Baš tužno....
Ucenuk
... a profesori recitatori do skoro nas ucili da je covek nastao od majmuna... Deci se sve pomesalo pa nit cene proslost a sadasnjosti se stide. Mislim ja ipak da smo dobri profesoka u kakvoj smo drzavi odrastali gde je jedan mislio a drugi kao papagaj ponavljao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.