Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT GRADSKIH KAFANA

„Poslednja šansa” za još po jedno, možda i flert

Kultni lokal na rubu Tašmajdanskog parka bio je omiljeno mesto bez fajronta, a priča se da su tu začete ozbiljne ljubavne veze, pa i brakovi
„Шанса” данас чека судске пресуде (Фото А. Васиљевић)

„Poslednja šansa” ‒ bilo je zaista jedino preostalo utočište za mnoge boeme, raznolike zgubidane, poklonike noćnog života, mlade i one starije, rečju za sve one koji bi se tih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u kasnim, noćnim satima zaticali u centru grada, a nije im padalo na pamet da idu kućama. Bila je to jedna od malobrojnih kafana, ali baš kafana, koja je radila od jutra do sutra, u kojoj je čuveni ugostiteljski izraz fajront izgubio smisao...

„Poslednja šansa” je u stvari prava preteča današnjih takozvanih after parti (u slobodnom prevodu: ajmo na još po jedno) klubova, onih čuvenih mesta na koja se ide da bi se koliko-toliko dozvalo svesti posle naporne pijanke ili, mnogo češće, da bi se stavila tačka na još jednu ludu, besanu i burnu noć. Preko dana odmorište za tašmajdanske šetače, penzionere i mame sa decom u kolicima, „Poslednja šansa” je uveče postajala centralno mesto okupljanja gradske mladeži ‒ tu se ostajalo do poslednje kapi naručenog pića, do poslednjeg dinara u džepu ili do dalje neodržive netrpeljivosti sa konobarima kojima je preko glave bilo da uslužuju isuviše „vesele” beogradske mladiće i devojke.

„Poslednja šansa” (Foto N. Marjanović)

‒ „Šansa” je bilo top mesto za sve nas koji nismo baš mnogo voleli diskoteke, a nije nam se sviđalo ni da jurimo za poslednjim autobusom. Bila je to kafana u kojoj su se rađale nove ljubavi, a idealno locirana pružala je bezbroj mogućnosti da se sa izabranicom neometano odšeta do nekog skrovitog dela Tašmajdana i da se, bez mnogo izlaganja sumnjičavim pogledima, vrati i dovrši piće. Znam momke i devojke koji su se nakon upoznavanja u „Šansi” i venčali. Tu smo se mi s Novog Beograda sretali sa društvom sa Konjarnika, tu su se viđali mladi iz najudaljenijih krajeva grada ‒ priča Miroslav Stanojević, sada sredovečni pravnik, osamdesetih godina redovni posetilac „Šanse”, i primećuje da danas nema takvih mesta ili mu se barem tako čini.

Desi mu se da igrom slučaja uđe u večernjim satima u neku kafanu i uoči da za stolovima sedi „istopolno” društvo ‒ na jednoj strani su devojke, na drugoj muškarci, svi zablenuti u svoje mobilne telefone. Prema njegovom sećanju, ono je bilo vreme kada se unapred znalo da će se čitavo društvo u kasnim noćnim satima okupiti baš tu, u „Poslednjoj šansi”, nije ni bilo potrebe za nekim komplikovanim prethodnim dogovorima za susrete koji se danas ugovaraju na društvenim mrežama.

‒ Dolazila je skoro svako veče jedna plavuša, očijukali smo, flertovali onako preko flaša i čaša, da bismo se posle nekoliko večeri upoznali, onda sedeli zajedno za stolom, i na kraju smo krenuli da se zabavljamo. Šta je dalje bilo, ne bih baš o tome ‒ priča kroz osmeh Miroslav, ali dodaje da nije tajna da su neki brakovi ponikli baš u tom skrovitom mraku Tašmajdanskog parka.

Koliko je bila popularna govori i podatak da su već sedamdesetih godina u „Poslednjoj šansi” snimane neke epizode serijala „Grlom u jagode”, u veoma specifičnoj atmosferi, uz toplotu iz „bubnjare” i svirku Ike, violiniste, i Žike, harmonikaša.

 „Bosna” jedna od kultnih kafana koja je bila osuđena na propast (Foto: Ž.Sinobad)

A „kafanolog” Miloš Lazić priseća se da se „Poslednja šansa” ipak nešto kasnije pridružila veselom jatu beogradskih noćobdijskih birtija.

‒ Svu noć je radio i „Aleksinački podrum” nasred Slavije, ali to nije bila kafana već podrum vina i rakije gde je nešto iz ponude moglo da se sjuri s nogu, na eks, da se vlast ne doseti. Nekada su noću goste dočekivali i stari „Vardar”, na uglu Beogradske i Njegoševe, kao i „Složna braća” u komšiluku, ali kako je jedan od većih akcionara one prve bio kralj Aleksandar, to joj je radno vreme upriličeno ugledu suverena, pa su se i gosti složno preselili kod braće, tristotinak metara niže ‒ pripoveda Lazić.

No, stara dobra „Šansa” više ne stanuje ovde, preselila se u neki drugi svet, svet kafanskih „olupina” i kultnih restorana iz nepoznatih razloga osuđenih na propast, svet za koji su odavno već vizu izvadili „Šumatovac”, „Bosna”, „Lipa”...

A slučaj kultnog sastajališta na obodu Tašmajdanskog parka odnedavno je na sudu. Sve ukazuje na to da vlasnik ovog prostora, a to je u stvari grad, ne želi više da sarađuje sa višedecenijskim zakupcem popularnog restorana. Pokušali smo da od nadležnih dobijemo više informacija o daljoj sudbini „Šanse”, ali bez uspeha. Na nekoliko naših pitanja stigao je šturi odgovor: ‒ Sportski centar „Tašmajdan” vodi sudski spor protiv bivšeg zakupca restorana „Šansa”, preduzeća „Adino”, koje je još uvek u poslovnom prostoru. Do okončanja sudskog spora nećemo komentarisati ovaj slučaj. Hvala na razumevanju ‒ navodi se u i-mejlu direktora sektora za ekonomske i pravne poslove „Tašmajdana”.

Pričalo se da je „Poslednja šansa” suviše često bila mesto intervencija policijskih patrola zbog remećenja javnog reda i mira, o čemu potpisnik ovih redova baš i ne može da posvedoči iako je bio gotovo redovan gost. Konačno, pokoja grublja reč i povišen ton, čak i prekomerna upotreba snage pesnica, nisu bili ništa što se nije moglo očekivati od lokala koji radi do zore.

Dugo je takav glas važio i za restoran „Beli grad”, smešten na međuspratu „komandne” zgrade ondašnjeg Zelenog venca, tamo gde se sada prodaje kozmetika. Izuzetan geografski položaj ‒ poslednja i početna stanica većine linija gradskog prevoza ‒ jednostavno mu je garantovao uspeh i opredelio da mu radno vreme bude 24 sata. Ali, o tome drugom prilikom...

„Tri šešira” (Foto lična arhiva)

„Kafanolog” Miša Lazić

Autoru ovog i sledećih tekstova o noćnom životu beogradskih kafana nesebično i drugarski je pomogao kolega iz kuće „Politika” Miloš Miša Lazić, novinar u penziji i publicista, autor nebrojenih novinskih naslova, ali i knjiga o hrani, piću, ljudima, jednostavno, o kafanama, majstor pisane reči koji jednako dobro poznaje život s obe strane šanka... Boljeg sagovornika i „savetnika” gotovo da nismo ni mogli da nađemo i uopšte nije slučajno što prijatelji i svi koji ga poznaju njegovom imenu često dodaju odrednicu „kafanolog”, aludirajući na njegovo poznavanje gradskog ugostiteljstva.

Slavlja u „Krsmancu”

Noćnim provodom dičile su se i neke takoreći pristojnije kafane kao što su „Skadarlija”, „Resava”, „Zona Zamfirova”, pa „Kovač” i „Kalemegdanska terasa”, „Madera”, „Tri šešira”, „Mihajlovac”... mada su dveri sklapale najkasnije u dva posle ponoći, kada pravi noćnici tek hvataju zalet. A možda je najčudniji bio slučaj kluba Akademskog društva „Krsmanac” u Balkanskoj ulici, sprat ispod redakcije „Studenta”, gde je naša buduća intelektualna elita svake noći nešto slavila, nekog ispraćala ili nešto dočekivala. Ali, za razliku od drugih, njihov umetnički program je zaista bio umetnički, pa su odatle ponikli mnogi slavni pregaoci naše muzičke scene.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

straja
Svako vreme ima SVOJE "PREFERENCIJE"....Meni se ni najmanje ne dopada kada se neko sa setom priseca NECEGA ...ne shvatajuci da je PREVAZIDJEN i da je "umro" pre smrti. Isao sam po kafanama i danju i "nocom"..a sada sedim za RACUNAROM...i jedno i drugo mi je lepo!Lepo mi je sto sam zivi sto....da ne detaljisam.....TREBA COVEK DA BUDE ZADOVOLJAN ONIM STO IMA A DA NE ZALI ZA ONIM STO NEMA...cini mi se Dusko Radovic!!!
Ljiljana Ilic
I ja sam jedna sredovacna pravnica koja je svracala u "Sansu "i danju , pre ispita i nocu, posle izlazaka...Prica je prelepa ali ste zaboravili "Domovinu" ;"11 " preko puta biblioteke "Svetozara Markovica" "Vltava" kod Kalenica ... A jos uvek danas postoji cuvena kafana "Lep izgled" na Senjaku. Pronadjite je ...Duh vremena u bivsem i sadasnjem vremenu ...
Боро
Занимљиво како су ове животне вредности, некада омражене у Србском народу, придобиле наклоност нове државе после 1945? Опијање сваке врсте, и ленствовање се кажњавало изопштавањем из друштва, а онда је постало пожељно.
Зоран Канађанин
Бифеи и кафане су имале своје сталне госте и били су место где се одвијао друштвени живот. Ко је од нас имао места у стану да му свакодневно дође по десетак пријатеља!? Није то била потреба за алкохолом, често би то била кафа или воћни сок, већ да се сретнеш са пријатељима. Сваки пут, кад би се после неколико година враћао из иностранства, пошто би спустио пртљаг и поздравио се са родитељима, упутио бих се у оближњу кафану да видим пријатеље.Од тада је прошло 50 година и остале су само успомене.
Саша Микић
Е, Боро, па ви не знате историјат српскога народа и српског живота кад тако пишете. Многа велика имена из српске културне историје су били боеми и живот су проводили по кафанама. Велики би био списак да сада почнем да и ређам. Такође је и у том неком времену пре 1945 било много кафана. Ет на пример у ''Политици'' је својевремено објављен приказ књига Боривоја Лукића ''Старе лесковачке кафане'' у коима је аутор дао приказ о 107 кафана и хотела који су постојали у Лесковцу 30-тих година прошлог ве
LaCosta
Steta je sto nadlezni u gradu ne razumeju da su u pitanju stvari koje bi u buducnosti donosile profit i davale sarm Beogradu koji bi privlacio turiste. Bez tog sarma svaki grad gubi dusu i postaje gomila betona i asfalta. Englezi recimo ljubomorno cuvaju svoje pabove pa mnogi od onih koji su radili pre 300 ili 400 godina rade do danasnjeg dana i predstavljaju vazan centar socijalne interakcije. A neki ovde tvrde kako smo mi primitivni a Englezi su im vrhunac kulture. Kompleksi.
Panonski mornar
Zgubidani. Divan izraz koji je koristio moj deda. A ono vreme je, ipak bilo mnogo lepse od ovog danas. Cak je i lopovluk bio romanticniji-) . A ono sto mu daje sjaj, to je neko drugo vreme. S vremena na vreme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.