Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto neke manjine nisu zadovoljne kao Mađari

Kada deo manjinskih poslanika priča o sistemu, oni zamenjuju teze, jer manjine u Srbiji imaju prava kakva nigde u svetu nemaju, kaže Dragomir Anđelković
Народна скупштина Републике Србије (Фото А. Васиљевић)

Još se nikada nije dogodilo da Savez vojvođanskih Mađara ima potpredsednika Skupštine Srbije, istakao je nedavno Ištvan Pastor, lider SVM i predsednik Skupštine AP Vojvodina treći put zaredom, izražavajući zadovoljstvo pozicijama koje je ova stranka dobila u organima vlasti posle junskih izbora. Osim Elvire Kovač iz SVM-a, među šest potpredsednika republičkog parlamenta aktuelnog saziva je još jedan predstavnik manjinske liste, Muamer Zukorlić, lider bošnjačke Stranke pravde i pomirenja. Ipak, kao „zvezda” parlamenta istakao se Šaip Kamberi, predsednik jedine opozicione poslaničke grupe „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka”, koji kritikuje vlast da je totalitarna i da se loše odnosi prema Albancima i uopšte manjinama u Srbiji. Jedna od većih zamerki mu je to što nijedna manjinska lista nije dobila ministarsko mesto u novoj vladi.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je prošle nedelje od Vlade Srbije da, osim za predstavnike SVM-a kao tradicionalne koalicione pratnere, obezbedi veći broj mesta u državnoj administraciji na republičkom i pokrajinskom nivou za pripadnika drugih nacionalnih manjina. Apostrofirao je Rome, Bošnjake, Hrvate i Albance. Za ove poslednje je rekao – ako se ne može razgovarati sa onima koji rade protiv svoje zemlje, ima Albanaca sa kojima se može razgovarati o participaciji u vlasti.

Sa Kemberijem izgleda ne može. Dok je Vučić njegovoj listi nudio mesto državnog sekretara (što nije prihvaćeno), u lokalnoj vlasti u Bujanovcu, odakle je Kamberi, prvi put posle ovih izbora nema predstavnika Srba, iako je SNS osvojio 42 odsto glasova. Partije Albanaca su same formirale vladajuću većinu, a to se nedavno desilo i u Preševu, gde je glasovima albanskih odbornika smenjen zamenik predsednika lokalne skupštine, takođe iz SNS-a.

Kada deo manjinskih poslanika priča o sistemu – zapravo zamenjuju teze, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković. „Sistem svakako treba da bude bolji, ali to je pre svega pitanje većine. Kao građani Srbije imaju pravo da se bave i funkcionisanjem sistema, ali to je pitanje svih nas i to stvarno nema nikakve veze sa manjinskim pravima. To što su neki od njih opozicija nema veze sa manjinskim pravima. Ni neki njihovi zahtevi, koji su, posebno kod Albanaca, na granici separatizma, takođe nemaju nikakve veze s manjinskim pravima”, ocenjuje on.

Kako kaže, manjine u Srbiji imaju prava kakva nigde u svetu nemaju – jezike u službenoj upotrebi, osnovne škole, a neke manjine imaju nastavu u srednjim školama i na fakultetima na svom jeziku... „Taj nivo zaštite manjinskih prava nigde u Evropi ne postoji kao što je slučaj u Srbiji. To se najbolje vidi po stavu mađarske manjine i mađarske države koji stalno ističu Srbiju kao primer zemlje gde Mađari imaju sva prava – a Mađari žive u nizu država”, ističe Anđelković.

Naprednjaci su na poslednjim izborima osvojili apsolutnu većinu svuda osim u nekoliko manjih opština i partneri im nisu neophodni. Ipak, SVM ima više državnih sekretara, značajne pozicije u pokrajinskoj vladi, kao i u Subotici i u drugim lokalnim samoupravama u Vojvodini. U pokrajinskoj vladi su i predstavnici Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, na mestima zamenika i pomoćnika u nekoliko sekretarijata, iako je DSHV na izbore izašao na opozicionoj listi „Vojvođanski front”, koju je predvodio LSV. Zukorlićeva SPP nije do kraja definisao odnos prema vlasti i tražiće „treće rešenje između vlasti i opozicije”, ali svakako ne deluje toliko nezadovoljno kao što su to (i dalje) predstavnici Hrvata, koji insistiraju na garantovanom mestu u Narodnoj skupštini Srbije.

Na pitanje „Politike” o mogućnosti političke zastupljenosti nacionalnih manjina, Muamer Zukorlić kaže da je ustavni i zakonski okvir za participaciju predstavnika nacionalnih manjina u političkom životu Srbije „solidan”. Neke detalje kod izbornog zakona, kako kaže, treba unaprediti (na primer, cenzus za nacionalne zajednice je snižen, ali broj potpisa za predaju izborne liste nije, a trebalo bi omogućiti sličnu olakšicu kod formiranja poslaničkih klubova, kod kojih je prag od pet poslanika isti za sve) i to bi onda mogao biti jedan veoma dobar zakonski okvir za učešće stranaka nacionalnih manjina u političkom životu. „U praksi, međutim, imamo nešto nepovoljniju situaciju”, ističe lider SPP-a i ukazuje na raskorak između procenta manjinskog stanovništav u Srbiji i procenta njegove zastupljenosti u parlamentu. To ipak ukazuje da postoji neka smetnja da nacionalne zajednice ravnopravno učestvuju u političkom životu, dodaje on.

„Mislim da je tu u pitanju praksa i opšti ambijent nasleđen od ranije. Vrlo često neke velike stranke imaju značajan uticaj na nacionalne manjine, uglavnom iz uskopolitičkih interesa. S druge strane je i osećaj inferiornosti kod pojedinih nacionalnih manjina koji takođe utiče na slobodan izbor njihovih predstavnika u organe vlasti. Dakle, treba da doradimo zakonsku regulativu, ali je još značajnije da zajedno radimo na opštem ambijentu u kome će se svi pripadnici manjinskih zajednica osećati građanima prvog reda u ovoj zemlji”, ističe Zukorlić. I on kaže da „nije dobro” što prilikom formiranja vlade nije bilo ministarske pozicije za predstavnike nacionalnih manjina, ali je, kako dodaje, čuo i da Mađari nisu bili zainteresovani za to. „Ipak, iako vlada nije predstavnički već izvršni organ, ako imamo nameru da dalje unapređujemo ambijent afirmacije nacionalnih zajednica, onda je i ovo bila jedna dobra šansa”, dodaje Zukorlić.

Srđan Graovac, analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, smatra da je manjinama uvek mesto uz vlast i da je ispravno i to što su naprednjaci prihvatili i predstavnike Hrvata, iako su bili na listi sa LSV-om. Kako ističe, Srbija je ispunila najviše standarde kada je u pitanju zaštita prava nacionalnih manjina, ne samo kada je reč o regulativi, nego i u praksi. I on za primer navodi mađarsku zajednicu u Srbiji, navodeći da je njenom položaju dosta doprinelo i to što je Mađarska mnogo učinila na popravljanju položaja srpske manjine u toj zemlji. Na njihovom primeru pokazuje koliko je za manjine važno da stranke koje ih predstavljaju uvek budu u vlasti, a SVM je to bio i pre i posle 2012. godine. „Dok se vode pregovori o vlasti, treba da se drže po strani, da ne budu jezičak na vagi i da time sebe troše u političkoj borbi. Kad neka opcija obezbedi većinu i bez njih, onda treba da joj se priklone”, kaže Graovac.

Na pitanje zašto Albanci, deo Bošnjaka, pa i Hrvati, nikako ne mogu da budu zadovoljni ni približno kao Mađari, i Graovac i Anđelković navode da razlozi nemaju veze sa njihovim položajem nacionalne manjine. Primera radi, DSHV je, redovno se svrstavajući uz DS ili LSV, izgubio identitet kao politička opcija koja okuplja Hrvate u Srbiji i navikao ih je da glasaju za ove dve stranke. Svesni toga, boje se da samostalno izađu na izbore, iako su, shodno broju Hrvata po poslednjem popisu, mogli da osvoje možda i četiri mandata na poslednjim izborima. Zato im više odgovara garantovano mesto. „Naravno, to za sobom povlači temeljnu reformu našeg izbornog zakonodavstva, što zahteva ne samo ozbiljno promišljanje budući da imamo više od 20 nacionalnih zajednica, nego i ozbiljnu saglasnost unutar našeg političkog života za tako nešto”, dodaje Graovac.

Kada je reč o Bošnjacima, njihovo nezadovoljstvo se ne odnosi na stečena prava i na ono što garantuju ustav i zakoni, nego na to što jedan deo njihovih predstavnika traži teritorijalnu autonomiju. „Možda ne treba isključiti mogućnost da neko na tome radi pod uticajem spolja”, ukazuje Graovac. Anđelković podseća da su Bošnjaci zastupljeni u vlasti na centralnom nivou i ukazuje da je Ugljanin konkurent sa drugim bošnjačkim partijama. „Kao što nisu u nekim periodima ni sve srpske partije koje su u parlamentu bile na vlasti, svakako se ne može očekivati da budu ni sve manjinske. Sada Ugljanin to što je u opoziciji predstavlja kao manjinsko pitanje, što je manipulacija, jer drugi Bošnjaci jesu u vlasti. Da je i on u vlasti odjednom bi sve bilo u redu”, kaže Anđelković.

Kod Albanaca je tek specifična situacija. Oni sa svojim zahtevima idu u krajnosti, poistovećuju se sa Kosovom, nastupaju kao advokati Prištine i prilično su nekooperativni, kaže Anđelković. Dodaje da sama priča o „preševskoj dolini” predstavlja političku zloupotrebu geografije, jer takav termin nikada nije postojao. „Pokušavaju da izjednače svoj status sa statusom Srba na KiM , što je nemoguće – oni su manjina, dok su Srbi na KiM konstitutivni narod. Otuda Albanci sami sebe guraju iz vlasti, inače bi imali sve mogućnosti da učestvuju da hoće”, zaključuje on.

Zukorlić: Zakon o nacionalnim savetima je izum ove zemlje

Odgovarajući na pitanje koju bi zemlju ili sistem uzeo za primer na koji Srbija treba da se ugleda, Muamer Zukorlić kaže da nema nekih bogzna kako razvijenih modela kada su u pitanju nacionalne zajednice, pogotovo one slične našima u Srbiji. Ne možemo, objašnjava, koristiti iskustva onih čije su manjine u stvari doseljenici, jer Srbija u značajnoj meri ima autohtone zajednice, poput Bošnjaka, Albanaca, Mađara... „To nas tera da gradimo svoj model. Mislim da je to i bila orijentacija ne samo sada nego i ranije i zato je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina izum ove zemlje. Nemamo ga u drugim zemljama. Iako uz određene kontroverze, on predstavlja veliki iskorak i to treba priznati”, kaže Zukorlić. Primećuje da su se sve zemlje bivše Jugoslavije prvi put posle njenog raspada suočile sa ovim pitanjem, budući da je ono bilo sasvim drugačije postavljeno i rešeno. Zato sve one grade svoj model. „Bilo bi veoma važno usvojiti princip – ono što želim svojoj manjini u drugoj zemlji, daću drugim manjinama u svojoj zemlji. Ukoliko krenemo od tog principa koji je i etički i pravni, sigurno ćemo doći do pravih rezultata”, kaže lider SPP-a.

Graovac: Tirana je jedina adresa za razgovore o statusu albanske manjine

Govoreći o zahtevu Albanaca vezanom za status, Srđan Graovac kaže da je to nonsens i najbolji pokazatelj da oni ovde služe kao faktor ucenjivanja Srbije kada je u pitanju rešavanje statusa KiM. „Oni su bukvalno pod kontrolom određenih struktura u Prištini koje preko njih vrše dodatni pritisak na Vladu Srbije”, kaže on i podseća da Albanci uživaju sva prava kao i sve druge nacionalne zajednice u Srbiji. Dodaje da je potpuno pogrešno povlačiti paralelu između južne srpske pokrajine i tri opštine koje se nalaze u sastavu centralne Srbije, od kojih samo u Preševu Albanci imaju apsolutnu većinu. Graovac ističe: „Ako bismo išli na dogovor s nekim oko statusa albanske nacionalne manjine, jedina adresa bi trebalo da bude Tirana. Ali to im ne ide u prilog jer bi se onda otvorilo pitanje položaja Srba u Albaniji, kojima su čak i imena prevođena na albanski.”

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
Ако би неки Србин православац постао муслиман да ли би он престао нити Србин и постао Бошњак иако нема никакве везе са њима? То питам јер су у БиХ Бошњаци искључиво муслимани. Има ли неки Бошњак интелектуалац да то објасни? И може ли Бошњак бити а да није муслиман?
Luis
Možda Kusturica znade odgovore na vaša pitanja.
dejan
Poznavao sam neke Madjare,saradjivao i shvatio sam da su oni sada jedna civilizacijska manjina koja priznaje drzavu Srbiju ali cuvaju svoje poreklo.Dakle sustina je u shvatanju manjina da im drzava u kojoj zive nije neprijateljska nego omogucuje opstanak,rad i prava.
Luis
Odnos prema manjinama se očito preklapa s odnosom prema njihovim matičnim zemljama. Obrnut je slučaj u Hrvatskoj, gdje, ako izuzmemo srpsku manjinu, sve ostale imaju stabilnu podršku javnosti i države. Danas vidimo da se odnos prema vladajućoj garnituri u Srbiji smatra testom lojalnosti za manjine, što je potpuno pogrešno. Zahtjevi manjina nikada se ne mogu odbijati parolom kako već imaju najveća prava u svijetu. Da imaju ne bi tražili, zar ne?
Boba CH
Luis, moje zaposlenje i rad u Hrvatskoj. Moja koleginica je Mađarica, do 7 godina nije ni riječ hrvatskog znala, a onda morala krenuti u hrvatsku školu i zaboravila mađarski. Takođe i moj šogor Nandor i sudbina njegove porodice iz Hrvatske. Izmiješani sa Srbina su se preselili u Vojvodinu, jer nisu htjeli biti Hrvati niti Srbi u Hr. Oni koji su ostali, oni su Hrvati. Iskaznice i ploče, gdje nađoste? Stožer Bela, ko je on?
Luis
Ne znam otkud vam to. Pa ima učenje mađarskog jezika u mnogim školama, za oko 3000 djece, a imaju i škole s nastavom na madžarskom. Bilo je čak i primjedbi na novčani poticaj koji dobivaju za pohađanje škole na mađarskom. Osobne iskazice na svom jeziku, ploče na javnim mjestima,... Čudno je i vaše poimanje prezimena. Prezime može imati izvor u bilo čemu, ne određuje uvijek onog tko ga nosi.
Prikaži još odgovora
Muradin Rebronja
Što se sandžačkih Bošnjaka tiče, pouzdano znam zašto? Zato što ih narod ne bira da ih predstavlja u Beogradu nego ih bira Beograd da ih "predstavlja" u Sandžaku. Znate vi to dobro. Još od Sejda Bajramovica i Rahmana Morine na Kosovu pa vam se to obilo oglavi. Istina, sada po prvi put imamo deo koji predstavlja sandžačke Bošnjake. Važan deo koji ce pokazati kako treba predstavljati svoj narod. Ona dva druga dela, jedni klimoglavci a drugi galamđije su na nizbrdici, do sledecih izbora. Ako Bog da.
Драган П.
Мурадине, тек ће се видети коме ће се обити о главу. Није још судија одсвирао крај.
dr Slobodan Devic
Dragi moj Muradine, nas problem (izmedju Muslimana i Pravoslavaca u Srbiji) je sto Muslimani veruju da su narod. Kao sto i sam vidis, vrlo dobro komuniciramo istim jezikom. E sad, da li cemo se svi zvati Srbi ili Bosnjaci ili Juzni Sloveni meni je svejedno. Samo da se vise ne tamanimo, zarad tudjih interesa ...
Prikaži još odgovora
Петар
Већински народ исто тако има своја права која треба да користи. Већински народ треба да пише својим писмом. Јел то некога угрожава?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.