Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Pet bukovih rezervata

Bukva je najrasprostranjenija i najznačajnija vrsta drveća za Srbiju i njeno šumarstvo
Тара, Клисура Раче (Фото Милан Јанковић)

Bukvi naš narod ne pridaje važnost, kao na primer hrastu ili grabu, mada se prva slova sriču iz bukvara, a na dimu od bukovog drveta suši meso. Ipak će bukove prašume biti prva dobra na listi Svetske prirodne baštine, sudeći po utiscima koje su na strane eksperte ostavili lokaliteti predloženi 2018 godine.

Tara, klisura Rače (Foto S. Stuparušić)

Početkom novembra eksperti iz inostranstva obišli su nacionalne parkove (NP), odnosno nominovane bukove šume u režimu stroge zaštite – Papratski do i Ravni u NP „Fruška gora”, Zvezdu i Klisuru Rače u NP „Tara” i Kozje stene u NP „Kopaonik” da bi procenili vrednost bukovih šuma koje su nominovane za naredno proširenje liste Svetske prirodne baštine.

Na Popis svetske baštine prve su upisane šume Slovačke i Ukrajine 

– Na listi Svetske prirodne baštine nalazi se dobro pod nazivom „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, koje trenutno čini gotovo 80 bukovih šuma u 12 evropskih država kojim međunarodna zajednica teži da očuva ove šumske ekosisteme veoma značajne za evropski kontinent. Nakon poslednjeg proširenja ovog dobra u 2017, januara ove godine 10 zemalja, među kojima je i Srbija, podnelo je zajedničku nominaciju novog proširenja u kojem se predlaže dodavanje novih 30 rezervata bukovih šuma, od kojih se pet nalazi u Srbiji, u okvirima tri naša Nacionalna parka, – rekao je povodom nominacije za upis prvog prirodnog dobra u Srbiji na listu Svetske baštine direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije mr Aleksandar Dragišić.

Zvezda u NP Tara (Foto Milan Janković) 

Bukva je najrasprostranjenija i najznačajnija vrsta drveća za Srbiju i njeno šumarstvo. U čistim i mešovitim sastojinama po drvnoj zapremini zastupljena je sa oko 60 odsto.

U prvoj polovini 19. veka krčene su hrastove šume, za poljoprivredno zemljište, a u planinskim predelima četinarske, za povećanje pašnjačka. Tako je došlo do povećanja površina pod bukovim šumama koje su izbegle sekiru i testeru. Pored toga, bukovo drvo ima malu trajnost i vrednost pa je sve do druge polovine 20 veka manje korišćeno. Tek sa razvojem tehnologije zaštite bukovo drvo postaje vredna sirovina.

Bukovo područje Republike Srbije predstavlja, zbog povećane šumovitosti, prirodni rezervoar vode (Foto M. Janković)

Na bukovo drvo, kao sirovinu, danas se oslanja veliki deo drvne industrije, industrije papira i celuloze, a posebno veliku primenu nalazi u proizvodnji rezane građe, pragova, za izradu nameštaja, šperovanog drveta i furnira. Takođe, zbog velike kalorične vrednosti, bukovo drvo se koristi kao ogrev i za dimljenje mesa i ribe, jer im daje poseban ukus.

Bukvar je prva školska knjiga. Iz bukvara, zna se, đaci prvaci uče slova, uče da čitaju i pišu. U jeziku naših predaka reč bukva nije značila samo vrstu drveta nego pisani znak – slovo. Po tome je i knjiga iz koje se uče slova, ili bukve, dobila naziv – bukvar, objasnio je svojevremeno lingvista Milan Šipka.

Ideja da se drevne šume bukve zaštite i stave na Popis svetske baštine rodila se 2007. godine. (Foto M. Janković)

Mlad list i plod poznati kao „bukvica” ili bukov žir su jestivi. Žir se koristio kao zamena za kafu, dodatak hlebnom brašnu, ceđen kao ulje.

„Celo je nebo u nju stalo. Senke joj kao provalije”, zabeležio je u pesmi „Bukva” Jovan Dučić, dok je monografija „Bukva u Srbiji” delo 27 autora i koautora.

U našim prašumama bukve imaju oko 350-400 godova, a koliko godova toliko i godina. A ta mezijska bukva priznata kao posebna vrsta, koja raste na Balkanskom poluostrvu, po mnogim osobinama razlikuje se od srodnih koja rastu u zapadnoj Evropi.

Bukove šume u Srbiji značajan su faktor životne sredine. „Godišnje vežu 12,71 miliona tona ugljendioksida i oslobode 10,75 miliona tona kiseonika, a mogu da zadrže 65,36 miliona tona prašine,” zapisano je u monografiji o bukvi.

Kozje stene u NP „Kopaonik” (Foto Zavod za zaštitu prirode Srbije)

Srbija ima više bukovih prašuma. Lokaliteti Papratski do i Ravni do sada su se nalazili u prvom stepenu režima zaštite. Predstavljaju najlepše očuvane bukove šume Fruške gore. Značajne su su jer pripadaju Panonskom delu Republike Srbije,” navodi direktor JP „Nacionalni park Fruška gora” Radoslav Krunić.

Rezervat Zvezda značajan je zbog jedne od retkih preostalih populacija Pančićeve omorike u kanjonu reke Drine u reliktnoj šumskoj zajednici bukve, jele i smrče, dok Klisura Rače obuhvata reliktnu šumu bukve i oraha, objašnjava direktor NP „Tara” Dragić Karaklić u nadi da će Tara pored stećaka koji su na listi Svetske kulturne baštine uskoro moći da se pohvali drevnim bukovim šumama na listi Svetske prirodne baštine.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

моравац
vinotavaca ????? nje nema
Козјера
Добар текст, све тачно речено. Додао бих једино да су букове шуме преживеле и данас преовладавају у односу на храстове и зато што буква расте у засени и на лошим плитким земљиштима, која нису погодна за пољопривреду. Из истога разлога данас од свих храстова највише има китњака (уз цер - који се користи само за огрев).
Снежана Добросављевић
@Saša :ретко кад сам се вратила са планине Буковик, а да нисам нешто од пластике покупила. Ценим да сте доста у праву према ономе што написасте.
Joca Dobric
Da dobar tekst za pohvalu I sjecanje, na podsjecanjne na Majku Prirodu, na prosla vremena na mladost I zdrava srecna vremena, sjecanje na okolinu na planine sume livade potocice, duboko poznata I urezana nezaboravna slika mnogih pa I mene licno, provedena I prohujala mladost pored Bukove sume I cistih zivih rijecica I dobrih razumnih Ljudi, tamo danas nema divne zelene sume niti cistih rijecica a nema ni dobrih razumnih ljudi, Prirodu su unakazili,,
Srba
Bukva znaci slovo.Na nasem jeziku.Na zalost staro srpski jezik vise su sacuvali Bugari nego mi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.