Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ponovo raste uvoz mesa u Srbiju

Dobavlja se uglavnom za preradu, i to iz EU, gde su cene svinjskog mesa pale zbog afričke kuge i blokade nemačkog plasmana u Kinu
(Фото EPA/Olivier Hoslet)

Ostvaruju se prognoze analitičara da će 2020. biti godina pada svetske tražnje za mesom, i to prvi put posle mnogo decenija. Još sredinom godine procene su pokazivale da će u svetu zbog pandemije potrošnja mesa pasti za tri odsto po stanovniku.

Već sada su dokaz tome smanjeni profiti industrije, ali i pad proizvodnje stočne hrane, dok ćemo na konačne rezultate o uticaju virusa korona na jelovnike morati da sačekamo kraj godine i svođenje statističkih podataka o potrošnji.

Evropska federacija proizvođača stočne hrane (FEFAC) objavila je nedavno da će smanjiti proizvodnju krmnih smeša u Evropskoj uniji za 2,2 odsto zbog širenja bolesti životinja, virusa korona i promena u potražnji za životinjskim proizvodima. To će se, kažu, dogoditi zbog pada tražnje za skupljim kategorijama mesa, pa čak i mlečnim proizvodima, jer su stočari smanjili upotrebu smeša kako bi redukovali proizvodnju mleka, ali i usporili rast i tov životinja, prenosi „Agroklub”. Zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata pad tražnje na svetskom nivou najviše je ugrozio govedarstvo, što je slučaj i u Srbiji, i tu će smanjenje proizvodnje hrane biti 2,9 odsto. Svinjarstvo je nešto manje ugroženo jer se u ovom sektoru očekuje pad od 1,1 odsto, a uzrok smanjenja proizvodnje hrane jeste širenje afričke kuge svinja i odluke Kine da blokira uvoz svinjetine iz Nemačke.

Uzgajivači predviđaju smanjenje kupovine svinjskog mesa, gomilanje zaliha i pad tražnje za životinjskom hranom. Proizvodnja hrane za živinu, posle mnogo godina rasta, smanjiće se u 2020. za 2,7 odsto, ne samo zbog kovida 19 već i usled širenje ptičjeg gripa, koji je već registrovan u 15 evropskih država.

Kako je za „Politiku“ rekao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS), potrošnja mesa u Srbiji se jeste smanjila, ali to još nije simptomatično. Delom je ovo i posledica smanjenog obima rada u ugostiteljstvu. Što se tiče samog stanovništva, smatra da te promene nisu toliko velike.

– Industrija je izdržala sve jake udare u poslednjih devet meseci. Održala je proizvodnju i plasman, nismo imali nestašice u radnjama. To zavređuje pažnju. Zato treba shvatiti njen značaj i održati je da ne ide u negativne bilanse. Prvenstveno održati proizvodnju i ne dozvoliti otpuštanja radnika u tom sektoru – kaže Budimović i dodaje da je naša proizvodnja hrane za životinja dobra i u proizvodnji i izvozu, te da nemamo ni velike oscilacije u broju grla u poslednjih godinu dana. Međutim, veliki izazov je spoljnotrgovinska razmena.

– Onog trenutka kada je, zbog afričke kuge svinja, prestao izvoz svinjetine iz Nemačke u Kinu pojavio se tržišni višak u EU i samim tim cena je bila niža. Zato u Srbiji imamo povećan uvoz svinjskog mesa za 10 do 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine – ističe naš sagovornik.

Prema podacima PKS, ukupan izvoz mesa i mesnih prerađevina, u prvih devet meseci 2020. bio je u vrednosti 67,5 miliona evra, a uvoz 116 miliona evra. Zbog raznih okolnosti vezanih za pandemiju u istom periodu izvezli smo svega 570 tona svinjetine (ili za oko milion evra), a uvezli za 44,5 miliona evra (16.600 tona), i to najviše iz Španije, Nemačke, Holandije...

– To je sve veoma značajno za našu industriju. Smanjuje se primarna proizvodnja. Uvozi se meso uglavnom za preradu. Jedino smo u plusu kada je reč o trajnim i polutrajnim proizvodima. Ali dalje uvozimo skuplje, a izvozimo jeftinije proizvode – objašnjava Budimović.

On očekuje da se uvaže neki od predloga koji su nedavno istaknuti na sednici odbora Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije.

Kako kaže, između ostalog potrebno je da se maksimalno aktivira izvoz na daleka tržišta, „bez obzira koliko nam to izgleda apstraktno”.

– Što se EU tiče, da se obnove makar tržišta Italije i Grčke za naš bebibif. Potrebne su i stimulacije za izvoz, samo treba naći sistem i model, i to argumentovano odbraniti – kaže naš sagovornik.

Kako objašnjava, to ne moraju da budu direktna plaćanja, već mogu da budu olakšice kroz, recimo, poreze. Zaključeno je i da treba formirati cenu polutke na liniji klanja po kvalitetu trupova, po procentu mesa jer naši privrednici često kažu da uvoze zato što nema dovoljnih količina dobre robe.

– U svakom slučaju, treba zadržati stočarstvo u primarnoj proizvodnji jer ova pandemija je pokazala da onaj ko može da proizvede taj će i opstati – kaže Nenad Budimović.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gradjanin ovdasnji
Svugde se smanjuje potrosnja mesa, pa i kod nas. A mi, tradicionalni izvoznici, povecavamo uvoz. Blago nama.
mr
@ Muradin Rebronja, Постоји Нобелова награда која је додељена за објашњење развоја ћелија канцера, пре око 80 година, па би било смислено да нас заобиђете са својим бесмисленим теоријама. АЈд што немате појма о ћелијама рака, него немате појма ни о протеинима као ни о болестима крвних судова. Натуцате нешто, нешто сте негде чули, али то је таман за дискусију тамо где сте се сетили да сте чули, али не овде.
Muradin Rebronja
Potrošnja mesa, proteina životinjskog porekla i trans masnoca koja prouzrokuje aterosklerozu, odgovornu za sužavanje krvnih sudova se može sprečiti samo eliminisanjem takvih proteina. Pride, proteini životinjskog porekla prouzrokuju mnoge vrste raka jer istovremeno hrane organizam ali i celije raka. Hrana buducnosti je hrana biljnog porekla sa puno voca, povrca, integralnih žitarica, a proteina iz soje, pasulja i drugih mahunarki i pečurki. To vam je ta hrana po Hipokratovom načelu da bude lek.
dipl. agronom
Porazavajuci ili otreznjujuci podatci...?? Pa za vreme sankcija , od strane Austro-Ugarske monarhije , vise se izvozilo...!! A danas , u Srbiji , i cvarci preko 1200 rsd....!!
Dipl. agrar
Svima treba deliti besplatne ćevape! Kriva država! Što nam ne daju besplatne krkanluke?!
Stevan
Pa Na zapadu se sve manje i manje ide u restorane mnogi su i zatvoreni A ljudi su generaciski vec zaboravili da kuvaju Nedavno sam ovde u Americi gldedao na vestima gde je 5 miliona hektara raznog povca bilo jednostavno zaorano uglavnom namenjeno potrebama restorana
Hobby kuvar
Ali kuvanje kod kuće je visoko popularno. TV je prepuna emisija o kuvanju. Mijesiti hljeb sa kvasvem je obnovljeno, a brašno nikada ovoliko nije prodavano. Tako je to u geo Evropi. Na straom kontinentu je život drugačiji nego u Americi. Ovde se svaki ćošak koristi za uzgoj povrća, nema prostranstva kao u Americi, to je gusto naseljeni kontinent.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.