Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri istine o Dejtonu

Srbi bi da se BiH vrati na originalni tekst mirovnog ugovora, Bošnjaci bi ustavnu reformu, a Hrvati veća prava
И ова годишњица подсећа да мир није донео и помирење (Фото EPA/Janek Skarzynski)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pre dvadeset i pet godina, 21. novembra 1995, tri zaraćene strane odložile su oružje. Politički predstavnici potpisali su Dejtonski mirovni sporazum, koji je doneo mir i novo uređenje zemlje. Međunarodnim ugovorom potvrđena su dva visokodecentralizovana entiteta – Republika Srpska i Federacija BiH. Ali, i četvrt veka kasnije, tri naroda u BiH i dalje različito tumače ovaj međunarodni ugovor i oprečno gledaju na njegovo sprovođenje. I ova, kao i svaka prethodna godišnjica Dejtona, sem podsećanja na dan kad je potpisan mir, posluži kao prilika da se javnost u BiH, ali i regionu, podseti da uz mir nije došlo i pomirenje, te da postoje bar tri istine, ali i tri vizije budućnosti zemlje.

Predstavnici srpskog naroda smatraju nepravednim to što je entitet u kojem su većina ostao bez mnogih ingerencija, za šta krive bošnjačke predstavnike i međunarodnu zajednicu. Hrvati se godinama žale na majorizaciju, tvrdeći da su obespravljeni od strane bošnjačkih politika i da su im potrebne jače institucionalne garancije. Bošnjaci, pak, zagovaraju što snažniju zemlju i centralizaciju, tvrdeći da samo na taj način zemlja može da odgovori izazovima, te da je kroz ustavnu reformu potrebno ojačavati i prava građana, a ne samo konstitutivnih naroda, što drugi smatraju udarom na nacionalni identitet zarad jačanja bosanskog.

Safet Softić, potpredsednik Izetbegovićevog SDA, rekao je da se, sem mira, nije mnogo dobilo Dejtonskim sporazumom, zato što je on u mnogim segmentima ugrozio postojanje države BiH i njenih osnovnih funkcija, „pa je potrebna jedna revizija Dejtona”, uz međunarodno, a pogotovo učešće SAD.

Dan kad je potpisan sporazum u RS se obeležava kao državni praznik. I dok bošnjački političari s manje ili više otvorenosti govore da su RS i njene ingerencije glavna prepreka za „normalno funkcionisanje”, zvaničnicima u Banjaluci glavna kočnica za razvoj tog entiteta leži u sabotažama koje dolaze iz Sarajeva.

„Bili bismo uspešniji da nije bilo ovakvog prekrajanja našeg unutrašnjeg poretka”, izjavila je Željka Cvijanović, predsednica RS.

Analitičari neretko komentarišu da su međusobna trvenja tek dobar izgovor za nerad i da stalne optužbe i etnička previranja zgodno dođu za političke ciljeve, ali da ceh plaćaju građani koji masovno napuštaju zemlju.

„Niti je Federaciji pravi problem Srpska, niti obratno”, konstatuje za „Al Džaziru” politikolog iz Banjaluke Velizar Antić.

Član Predsedništva BiH iz RS Milorad Dodik kaže da je Dejtonski sporazum znatno urušen intervencijom visokih predstavnika. „Niko ovde nije zadovoljan, a neodrživo je da imate visokog predstavnika i strane sudije u Ustavnom sudu BiH 25 godina od potpisivanja sporazuma”, rekao je i naglasio da BiH mora biti visokodecentralizovana.

Met Fild, britanski ambasador u BiH, smatra da Dejton nije uklesan u kamenu i da se mora menjati, a na zahteve za vraćanje na originalni sporazum kaže kako „ne postoji vremeplov”.

Smatra da se mehanizam zaštite vitalnog interesa zloupotrebljava u političke svrhe, te navodi da bi izmene Ustava na putu BiH ka EU i NATO-u morale da budu obezbeđene konsenzusom i kompromisom. U međuvremenu se federalni mediji pozivaju na izvore iz SAD navodeći da bi Džozef Bajden mogao da inicira ustavne promene u BiH, ali da u očekivanjima ne treba biti nerealan. Marinko Čavara, predsednik Federacije BiH i visoki funkcioner HDZ-a BiH, kaže: „Mislim da je krajnje vreme da svi koji smatraju da bi neko drugo rešenje njima i njihovom narodu više odgovaralo napokon shvate da je najvažnije dogovarati napredak u BiH, a da nas negiranje svih potpisa, sporazuma i dogovora koji su zaustavili rat ne vodi nigde”.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Rokočki
One podele u Bosni od 92 , kada su neki odbili već potpisan Lisabonski sporazum, ostale su i do Dejtona , i posle Dejtona, niko nešto veliko tim prljavim ratom nije dobio, a žrtve su bile ogromne.I sada je država podeljena, ogromna administracija, čitav život trpi zbog tih podela, koje traju i trajaće. I 92 se pričalo o kantonima, ali balkanski način rešavanja problema je glavom kroza zid,puca glava a zidu ništa. Neki još uvek glavom lupaju u taj zid.
Boris
@Nikola Kobac To za uskraćenu pobjedu 1995., ako si slučajno bio u vojsci, znao bi da je mit. Odbranjen je Prijedor - vojno, propala hrvatska ofanziva preko Une, 5. korpus zaustavljen na Manjači i potisnut nazad prema S.Mostu i Mrkonjiću. U Mrkonjić, Jajce, Sanski Most, ste ušli samo uz puškaranje sa zaštiticom. Opasna i po vas i po nas je ta priča o "uskraćenoj" pobjedi. Naravno NATO udare tri mjeseca zaboravljate pomenuti. Te vaše pobjede iz 1995. su uglavnom dio dogovora. Sorry.
nikola andric
Izraz ''tri istine'' je metaforicki. Teorija saznanja i logika razlikuje dve ''istinonosne vrednosti": istina ili neistina (tertium non datur). Vrednosni iskazi ne zadovoljavaju kriteriume istine. Otuda zabuna. Vrednosti od kojih se polazi su nacionalne ili kulturne. Svaka kultura ima sopstven sistem vrednosti ''ugradjen'' u socijanim pravilima ponasanja koji se uce zajedno sa jezikom. Ljudi su , da tako kazemo, njima ''programirani''. Otuda cudjenje tudjim posto se svoja vide kao normalna.
tvrtko
Da su hteli mirnim putem da se razidju to bi i uradili. Treci entitet (muslimanski) u BiH postoji samo ako postoje druga dva. Ako bi se podelili fizicki, verujem da i nema neku svrhu vise da postoji, za generaciju dve bi sam od sebe nestao, kao i svaki titov eksperiment. Nacelno bi postojao kao bosnjacki(ili bosanski) sa tudjim jezikom ko zna cijom istorijom a po svoj prilici pod uticajem Turske, S. Arabije i blisko istocnih islamskih drzava, a posto ne bi bilo Bosne....
Viperovski
Neće biti da je Bosna ili Jugoslavija baš Titov eksperiment.Jugoslavija je nastala 1918. za vreme kralja Petra 1 a Bosna je postojala mnogo pre toga,zato ostavite se Tita nije on baš za sve kriv.
Filip Cosopt
Tri pogleda na prošlost, sadašnjost i budućnost. Daytonski sporazum jedni vide kao rješenje, drugi kao problem, a treći kao proces.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.