ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: MIODRAG TABAČKI, scenograf i kostimograf

Pozorišta će biti dok bude života

Najteže su mi pali prored u publici i maske na licima gledalaca, kao da je neka opasna bodljikava žica postavljena između publike i izvođača
(Фото Небојша Пилиповић)

Galeriju Haos smatram prestižnim mestom za izlaganje i to je uticalo da postavka bude upravo tamo. Dogovor sa Borkom Božović i planiranje izložbe pali su još pre dve-tri godine. Galerija je orijentisana i bavi se crtežom, a crtež je veoma prisutan u mom scenografskom, kostimografskom i slikarskom radu,  objašnjava Miodrag Tabački zašto je odabrao da postavkom baš u ovoj poznatoj beogradskoj galeriji počne proslavljanje pet decenija postojanja na javnoj sceni, a što će zvanično obeležiti tokom 2023. godine.

Ovaj diplomirani arhitekta i scenograf, nekadašnji profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i nosilac titule doctor honoris causa na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (koji je i kao predavač i kao nagrađivan autor radio često i van naše zemlje) na retrospektivnoj postavci koja traje do 27. novembra publici prikazuje radove koji posmatrača provode ne samo kroz poznate pozorišne, baletske i operske scene već i kroz raznorodna sredstva koja koristi – olovku, tuš, akvarel, pastel ili ulje... Za njih je, znalački analizirajući njegov opus, Gordana Popović Vasić napisala da otkrivaju pravu prirodu njihovog autora, koju odlikuje „maštovitost, kultura i smelost”.

Po kom ste ključu birali radove koje ste predstavili publici?

Eksponate je birala je Borka Božović, koja je takođe autor postavke. Ja sam jedino, uz pomoć Luke Pilipovića, pripremio video-prezentaciju, koja je prateći segment izložbe i prikazuje snimke realizovanih scenografija i kostimografija. Neki od tih priloga nastali su po crtežima koji su izloženi. Smatrali smo da će to zanimati kako profesionalno zainteresovane, tako i ostale posetioce postavke.

Na otvaranju izložbe moglo se čuti kako su vas drugi videli, a kako biste vi sami opisali svoj pristup predstavama, šta su bile vaše ideje vodilje pri radu na projektima?

Bez obzira na žanr predstave koju radim, tekst je moje polazište. Odmah iza toga, a za muzičke predstave – to je muzika. Moje ideje su različite u zavisnosti od čitanja teksta i samog komada. Bez obzira na to da li sam ga pročitao isto kao reditelj. Čak i ako ga drugačije doživim, trudim se da ga pratim iz vizure reditelja. Rado ga pre čitanja teksta saslušam i čujem njegovo mišljenje, dok mi se veoma retko dešavalo da tekst doživim dijametralno drugačije od reditelja sa kojim radim. U radu na predstavi ideja mi je da vizuelnom komponentom kažem što više i odgovorim na više pitanja, kao, na primer, gde se radnja dešava, kada se dešava, kome se dešava... Posebno mi je intrigantno da prikažem kako se dešava. Da li vedro i veselo ili dramatično i tužno... Prostor koji je metaforičan me jako zanima i time se rado bavim.

Šta je tokom godina bivalo veći stvaralački izazov, rad na scenografijama ili kostimima?

Teško je to reći kad se učestvuje u kolektivnom činu. Čisto profesionalni izazov vezan za vizuelni identitet i likovnost predstave usko je povezan i sa realizacijom. Realizacija jako zavisi od spretnosti izvođača u radionicama. Nekada je sama realizacija izazovnija od samog zadatka. Rad na kostimu zna da bude veoma izazovan jer realizovani kostimi treba da budu prihvaćeni i od strane glumaca, koji često imaju drugačije kriterijume i razmišljanja od nas koji kostim kreiramo.

Postoji li predstava za koju ste želeli da radite, ali vam se iz nekog razloga nije dalo i da li vam je neka saradnja posebno ostala u pamćenju?

Nikada nisam poželeo da radim na nekoj predstavi pre nego što mi je to ponuđeno. Nemam viđenje neke predstave unapred. Znam da je to čudno, ali je tako. Teško mi je da zamislim da radim bilo koji komad, a da ne znam sa kim radim, gde i za koga. Ako se radi, na primer o Ruju Blazu Viktora Igoa, morao bih da znam i zamislim glumca koji ga igra, reditelja sa kojim ću deliti posao, pozorište u kom će se igrati... Jer smatram da nije svako pozorište za svaki komad.  Publika je takođe različita i ja imam svest o tome da za različitu publiku različito mislim i radim. Ostala mi je u sećanju saradnja sa koreografom Stašom Zurovcem u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, što i nije teško jer je bilo pre nekoliko godina. Na muziku Marjana Nećaka, balet „Modrobradi” (Po zamku Plavobradog). Kostime je radila moja draga koleginica Bjanka Adžić Ursulov, sa kojom sam se sreo u poslu posle punih trideset godina, a važno je reći da je bitan sklad između scenografa i kostimografa (to ukoliko ne radim sam oba posla) i uzajamno razumevanje. Baš sam se dobro i kreativno osećao, kao i ceo tim, uostalom.

Kako doživljavate našu stvarnost obojenu epidemijom i činjenicu da jubilej počinjete da obeležavate baš u ovo nezgodno, izazovno i turbulentno vreme?

Slučajnost je da je ova izložba bezbedno otvorena u vreme pandemije. Čvrsto verujem da će se do 2023.  situacija stabilizovati.  Pandemija je naravno pogodila i pozorište, ali ne može ga uništiti i pozorišta će biti dok god bude ljudi i života. Mnoge stvari ne mogu se uraditi onlajn, a ni sa distancom. Trudimo se da se zaštitimo i snalazimo se – dovikivanjem, koreografijom, projekcijom... Imam sveže iskustvo sa predstavom „Vasa Železnova” u Narodnom pozorištu koja je u vreme pandemija prva izašla pred publiku. Bilo je veoma teško i rizično. Lično meni je najteže pao prored u publici i maske na gledaocima. Imao sam osećaj kao da je neka opasna mreža od bodljikave žice postavljena između publike i izvođača. Nešto kao giljotina što visi u portalu, klati se i preti padanjem.

Komеntari0
98d6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja