Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OGLEDI O SRPSKOJ MUZICI

Čija je ovo pesma? Naša!

Melodiju pesme „Ruse kose curo imaš” u Srbiju su doneli Vranjanci koji su učestvovali u Krimskom tursko-ruskom ratu. Kada pitate u sedam država čija je ovo pesma, svi kažu naša, naravno ‒ ističe Dragan Mlađenović
Драган Млађеновић (Фото: принтскрин)

Na jednom nezvaničnom sastanku PEN kluba u Stokholmu na takmičenju ko će da izgovori lepše stihove, pobedio je naš pesnik Jovan Dučić. Pesničku pobedu nije ostvario sopstvenim stihovima, nego je recitovao poznatu sevdalinku „A što mi se Travnik zamaglio”.

O dertu sevdalinki, starom srpskom pojanju, Vuku Karadžiću i srpskoj muzici pisao je Dragan Mlađenović, vokalni i instrumentalni solista rane muzike, dirigent i muzički publicista, u svojoj knjizi „Ogledi o srpskoj muzici”, koju je nedavno objavio RTS.

‒ Knjiga je podeljena na dva dela: u prvom je pet ogleda o srpskoj crkvenoj, odnosno duhovnoj muzici („Musica divina”), a drugi deo sadrži devet ogleda o srpskoj svetovnoj, odnosno narodnoj muzičkoj umetnosti („Musica mundana”). Prvih pet ogleda se bave sledećim temama: „Psaltir kod pravoslavnih Srba”, „Staro srpsko pojanje”, „Osam vekova hilandarskog pojanja”, „Sveti Sava, Srbljak i srpsko crkveno pojanje” i „Srpsko crkveno narodno pojanje”. Sve ove teme pripadaju muzikološkoj arheologiji, koja je utoliko zanimljivija jer su istraživanja u ovoj oblasti takoreći tek započela, pa građe za proučavanje ima na pretek. Ogled koji se izdvaja nosi naslov „Sveti Sava, Srbljak i srpsko crkveno pojanje”, a pisan je u spomen 800. godišnjice samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i ustoličenja Svetog Save za njenog prvog poglavara (1219‒2019) ‒ kaže Dragan Mlađenović.

U knjizi ovaj autor piše i o pesmama sa Kosova koje je zabeležio Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914).

‒ Najznačajniji srpski kompozitor nacionalnog smera uživao je dvanaest dana gostoprimstva u Prištini kod Branislava Nušića. Mokranjac je posetio Nušića u zimu 1896, od 22. januara do 3. februara, kada je njegov pobratim, poznat po nadimku Ben Akiba, bio srpski konzul u Prištini, tada sedištu Kosovskog vilajeta. Za ovih dvanaest dana Mokranjac je u note stavio oko 160 pesama i napeva kosovskih Srba. Nekoliko pesama iz Prizrena Mokranjac je zabeležio po pevanju Nušićevog terdžumana (što na turskom znači „tumač”, danas bismo rekli „simultani prevodilac”), rodom iz Prizrena, čije ime Mokranjac, nažalost, nije zabeležio ‒ ističe Mlađenović.

Pažnju je posvetio i muzičkom životu Beograda pre osnivanja Narodnog pozorišta, o čemu kaže sledeće:

‒ Rodonačelnik i pionir srpske muzike u prvoj polovini 19. veka bio je Josif Šlezinger (1794‒1870), dirigent Knjažeske bande Miloša Velikog. „Sa svojom bandom i sa pomoći nekoliko ovdašnjih diletanata”, ovaj samouki, daroviti muzičar izveo je prvi javni koncert za Beograđane 4. januara 1842. u zgradi Đumruka (turska „carinarnica”) u današnjoj Karađorđevoj ulici na Savi. Važan datum u muzičkom životu Beograda i Srbije bio je praznik Sv. Vasilija, 1. januar 1853. godine. Tada je samouki dirigent Milan Milovuk (1825‒1883), sa nekoliko oduševljenih pevača-horista osnovao Prvo beogradsko pevačko društvo. Oni su prvih deset godina pevali isključivo tzv. kosmopolitski repertoar na nemačkom i francuskom. Zaokret u programskoj orijentaciji društva nastaje 1863. kada je za dirigenta došao Kornelije Stanković, prvi temeljno školovani srpski muzičar. Kornelije je pripadao nacional-romantičarskom krugu koji se sastajao u Vukovom domu u Beču. Tu je Kornelije objavio četiri knjige svojih kompozicija na narodne teme pod naslovom „Srbske narodne pesme” (1858‒1863), i one su postale osnova koncertnog repertoara Prvog beogradskog društva. U to vreme (1860‒1868) stalni posetilac koncerata društva i Kornelijevih klavirskih solističkih nastupa bio je knez Mihailo sa knjeginjom Julijom. Srpskom vladaru se pripisuje autorstvo stihova pesme „Što se bore misli moje”, koja je tada bila, i ostala, najpopularnija pesma beogradskih salona.

A kada je reč o tome čija je pesma „Ruse kose curo imaš”, naš sagovornik naglašava da su melodiju ove pesme, ili tačnije igre s pevanjem, u Srbiju doneli momci Vranjanci koji su učestvovali u Krimskom tursko-ruskom ratu (1853‒1856). Pesma se prvi put mogla čuti u Carigradu neposredno posle Krimskog rata, gde je naprečac osvojila sve kafane turske prestonice.

‒ Ona ima ljubavni sadržaj, i izvorno na turskom peva o „mom pisaru”, koji je na kiši ukaljao rukave i frak. Ovu tursku pesmu je krajem prošlog veka u jednoj carigradskoj kafani slušalo malo društvo međunarodnog sastava: domaćin-Turčin, Srbin, Grk, Makedonac i Bugarka. I, „đe me nađe”, svaki je u njoj prepoznao „našu pesmu”. I svi su odmah krenuli da se hvale kako je to, eto, izvorno pesma iz „mog kraja”. Bugarka Adela Peeva (rođena 1947), po zanimanju je autor dokumentarnog filma, pa joj se pitanje „čija je ovo pesma” učinilo zahvalnom i zanimljivom temom za dokumentarni film. Gospođa Peeva je 2003. sa svojom filmskom ekipom preduzela kružno putovanje od Turske, preko Bugarske, Srbije, Bosne, Albanije, Grčke, Makedonije i natrag, i svima je postavila isto pitanje: „Čija je ovo pesma?” Svuda je dobila isti odgovor: „Naša, naravno!” I svi su bili u pravu.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar
Povodom "nasih" pesama o Marku Kraljevicu, podsecam da je jos u 16om veku hvarski plemic Petar Hektorovic stampao dve pesme o Marku Kraljevicu i njegovom bratu Andrijasu. Legendu o Marku dele svi balkanski narodi.
р. баско
Старе песме имају танке границе, усмено се преливаају из краја у крај јер дубоко задиру у истоветну тј сличну душу балканску. Пресудно је где је први пут записана. Мокрањац је 9 записао од певача из косовске Мораве, мада има више. За Борину Коштану песме су дошле из Гњилана, каже В. Недић, а Врање је присвојило гњиланску песму Када Коца као Кара Коца. Косово и Гњилане је извор најбољих српских лирских песама, види мапу у књизи Народно стваралаштво и одатле зраче мноштво песама, свуда су наше.
Draskone
Lep i zanimljiv prikaz naše etnomuzikologije i ostalih događaja koji su prethodili modernom prikazu razvoja i tradicije muzike u Srba. Odavno znam puno legendi o nastanku pesama, te tako pesma "Tri put ti ćukna " ispevana lepoj beogradskoj učiteljici - izvedeno sa grčkog -daskalica, koja je službovala u Vranju. Ali lepa daskalica nije orvorila vrata ni hadži Stojanu niti hadži Tomi. Ovakvih divnih priča imamo na stotine. Rznicu poznaju samo muzikolozi i to delimično. A to je prava je šteta .
Боро
Песма је јеврејског порекла, тј сефардског. Ето то је права истина, као и 90% ткз "староградске" музике. Јевреји-Сефарди, су извршили огроман утицај на Јужнословенске земље, после изгона из Шпаније, 1492-е година, и прихвата од стране Турака, и насељавања по Босни, Херцеговини, Србији, Косову и Македонији. Наћи ћете много мелодија, које потиче са југа Србије, или из Босне, ткз севдалинке, које су заправо 100% сефардског, тј јеврејског порекла.
Lune
Pre nekoliko godina sam slušao mali orkestar koji je u parku Guelj u Barseloni svirao sefardsku muziku, i između ostalog i ovu melodiju. Tako da mi sefardsko poreklo ove melodije izgleda sasvim izvesno. Uzgred, umetnici nisu znali za film koji je napravljen o ovoj pesmi, kao ni za njene balkanske varijante.
"Pola pije -pola Šarcu daje"?!
Tek ćemo mi imati "evropski problem"sa Bugarima. Kada se snimi najavljeni film" Marko Kraljević "(iz grada Prilepa -SM?) pojaviće se Bugari možda i sa Akademijom nauka i umetnosti kao u XX veku ?!Ona se "meša (za razliku od naše koja se ne meša) u svoj posao". SANU ćuti po čitavom nizu pitanja -npr , poljskih slova ,mekih"Ž"i "Š" iz XIII veka uvedenih u novo pismo u CG i za "tako ( dodatno) opismenjene i Srbe"?!,Za Bugare je "Krali Marko"nedvosmisleno Bugarin.Čiji je on?Valjda je naš?!
Dragomir Olujić Oluja
… i Rumuni pretenduju na Kraljevića Marka! Početkom 70-ih na nekoj naučnoj konferenciji u Sofiji posvađaju se Bugarin i Rumun i traže od prof. Mićunovića da presudi: "Čiji je Marko Kraljević?" "Pa, naš!" - bio je odgovor prof. Mićunovića!
Алекса
Већ постоји документарац националне телевизије о српским средњовековним јунацима, где су Краљевићу Марку посвећене 2 епизоде.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.