Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NINOSLAV STOJADINOVIĆ,

SANU sada stanuje i na jugoistoku Srbije

Svesni smo da je u Srbiji, a posebno u ovom delu naše zemlje, prisutan veliki odliv kvalitetnih kadrova u inostranstvo, što dramatično smanjuje naš kapacitet za integraciju u svetske trendove i tokove nauke i umetnosti
Нинослав Стојадиновић (Фото архива Огранка САНУ у Нишу)

Redovni član Odeljenja tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) prof. dr Ninoslav Stojadinović (1950) iz Niša 22. oktobra ponovo je izabran za predsednika Ogranka SANU u Nišu. Od njegovog formiranja 2016. godine, prerastanjem Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu u Ogranak SANU, tokom četvorogodišnjeg postojanja, rad ogranka obeležile su brojne aktivnosti: naučni skupovi, okrugli stolovi, tribine, predavanja, gostovanja umetnika akademika, realizacija samostalnih i zajedničkih projekata sa SANU, koncerti, izložbe. Deo aktivnosti ogranka je i uspostavljanje veza sa naučnim, obrazovnim, javnim i kulturnim ustanovama u Nišu i gradovima i opštinama na području jugoistočne Srbije.

Šest godina, od 1991. do 1996. godine, bili ste zamenik upravnika Centra za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, koji je ispunjenjem uslova da ima najmanje pet članova SANU prerastao u njen ogranak sa sedam članova. Koje pogodnosti je doneo novi status?

Ogranak SANU u Nišu osnovan je 2016. godine – značajne godine za SANU, jer se tada navršilo 175 godina od osnivanja Društva srpske slovesnosti. Time je prestao sa radom Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu, osnovan 1990. godine, i obezbeđen je organski prelazak na novi, viši organizacioni nivo i nove oblike rada i standarde predviđene Statutom SANU i Pravilima ogranka SANU u Nišu. Osnivanjem ogranka postiglo se širenje i snaženje duha i misije SANU u jugoistočnoj Srbiji i dat je neophodan zamah unapređivanju naučnih istraživanja i umetničkog stvaralaštva od vitalnog interesa za društveni, ekonomski, kulturni razvoj ovoga dela naše zemlje.

Osnivanje ogranka SANU u Nišu podrazumeva i veće angažovanje akademskih snaga iz regiona u projektima SANU.

Najvažnija aktivnost ogranka bila je pokretanje i realizacija brojnih naučnih i istraživačkih projekata, iz oblasti prirodnomatematičkih, biomedicinskih, tehničkih, društvenih i humanističkih nauka, koji su ostvarivani u okviru SANU ili samostalno. Tako se u 2017. godini krenulo sa 12 projekata, da bi se taj broj u 2020. godini povećao čak na 26. Da bi se obezbedila uspešna realizacija ovih projekata, pored sedam članova ogranka SANU, okupljeni su i brojni članovi SANU u ulozi koordinatora, kao i najiskusniji i najtalentovaniji naučni i umetnički stvaraoci iz naučnih i obrazovnih ustanova i ustanova kulture i umetnosti iz Niša i jugoistočne Srbije.

Ogranak je bio domaćin i međunarodnih naučnih skupova?

Aktivnosti ogranka se ostvaruju i kroz međunarodnu naučnu i umetničku saradnju, pre svega u trouglu Niš–Sofija–Skoplje, ali i sa naučnim i obrazovnim ustanovama i ustanovama iz polja kulture i umetnosti drugih zemalja iz celog sveta. Tu, pre svega, treba istaći predavanja renomiranih svetskih naučnika u okviru programa Gost Ogranka, međunarodne naučne skupove iz oblasti mikroelektronike, urologije i nefrologije, umetnosti i kulture, regionalnog razvoja, kao i koncerte sa vrsnim solistima iz inostranstva.

Konferencije, okrugli stolovi, predavanja, ozbiljni umetnički sadržaji jesu i dragoceno podsećanje samozvanaca u nauci i umetnosti i njihovih promotera u manjim sredinama na ozbiljnost i jedne i druge i profesije i dug put do rađanja i sazrevanja naučnika i umetnika?

Svesni smo da je u Srbiji, a posebno u ovom delu naše zemlje, prisutan veliki odliv kvalitetnih kadrova u inostranstvo, što dramatično smanjuje naš kapacitet za integraciju u svetske trendove i tokove nauke i umetnosti. Zbog toga je jedan od najvažnijih zadataka ogranka okupljanje najiskusnijih i najtalentovanijih naučnih i umetničkih stvaralaca i njihov rad na različitim aktivnostima ogranka, ali i razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, u čemu imamo dosta uspeha.

Nedavno ste i sami u Leskovcu reagovali na diletantizam koji na mala vrata ulazi u istorijsku nauku i opasno poigravanje revizijom istorijskih činjenica?

Što se tiče pomenutog nastupa koji je izazvao veliku medijsku pažnju, radi se o delu pozdravnog govora na naučnom skupu gde je jedna od tema bila posvećena Drugom svetskom ratu i oslobođenju Leskovca. Ova tema je važna, između ostalog, i zbog preispitivanja novih izvora i literature o prelamanju ovog rata u našoj sredini, konkretno u Leskovcu, i novih tumačenja ratnih zbivanja, a posebno u vreme revizija istorije, ne samo naučno motivisanih i činjenično utemeljenih već i mnogih ideološki motivisanih i naučnoneutemeljenih pseudoistoriografija i različitih vidova minimiziranja značaja i dometa antifašističkih vrednosti i „povampirenja” nekih vidova fašizma. S obzirom na to da je baš u to vreme došlo do upada desničara na izložbu u Beogradu, osudio sam taj događaj i komentarisao jačanje desnih partija na političkom spektru u Srbiji.

Potpisivanje protokola o saradnji sa gradovima i opštinama sa teritorije jugoistoka Srbije, otvara mogućnost i za saradnju sa lokalnim naučnim i umetničkim snagama?

Naša osnovna ideja nije bilo potpisivanje protokola o saradnji sa gradonačelnicima i predsednicima opština iz jugoistočne Srbije već uspostavljanje saradnje sa ustanovama, pre svega iz oblasti kulture i umetnosti, sa ovog područja. Realizaciju te ideje smo započeli sastankom sa direktorima muzeja, arhiva i biblioteka iz ovog dela Srbije, kome je prisustvovao i potpredsednik SANU za oblast društveno-humanističkih nauka, akademik Ljubomir Maksimović. U međuvremenu je razvijena plodna saradnja sa brojnim ustanovama kulture iz Niša, Prokuplja, Leskovca, Aleksinca i naravno Pirota. Međutim, samo sa gradonačelnikom Pirota – mr Vladanom Vasićem –  potpisan je protokol o saradnji, juna ove godine. Ostali protokoli ove vrste potpisani su sa čelnicima ustanova kulture.

Potpisivanju protokola sa gradonačelnikom Pirota 17. juna ove godine prethodio je februarski susret sa direktorima kulturnih ustanova. Koja je bila tema razgovora, a koji cilj?

Saradnja sa Pirotom uspostavljena još 2017. godine, kada smo prvi put uspešno organizovali međunarodnu konferenciju o regionalnom razvoju i prekograničnoj saradnji. U međuvremenu smo zajednički organizovali još dve konferencije na ovu temu i izložbu posvećenu Borivoju Popoviću (rođen u selu Krupac), muzičkom umetniku i pedagogu, a posle toga i Svečanu akademiju i naučni skup povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Dragoljuba Jovanovića (rođen u selu Gnjilan), naučnika i političara.

Da li razmišljate ili već imate u vidu nove aktivnosti u cilju popularizacije nauke, znanja i kompetencije, kao uslova potencijalne revitalizacije jugoistoka Srbije u narednom četvorogodišnjem periodu?

Tokom dosadašnjeg postojanja i rada učvršćeno je mišljenje da je ogranak svojim radom i značenjem postao nezaobilazni činilac i generator naučnog i umetničkog rada u ovom delu zemlje, koji značajno utiče na oblikovanje njegove naučne i umetničke javnosti i kritičke svesti. Sa sigurnošću se može reći da će ogranak u svom daljem radu, okupljanjem najiskusnijih i najtalentovanijih naučnih i umetničkih stvaralaca, sopstvenim kadrovskim širenjem i jačanjem, poboljšavanjem prostornih i ostalih uslova za rad, opravdati poverenje koje mu je osnivanjem ukazano i odigrati ključnu ulogu u emancipaciji i razvitku južne i istočne Srbije. Ogranak će posebnu pažnju posvetiti istraživanju demografskih kretanja u jugoistočnoj Srbiji, kao naučnoj bazi koncipiranja, izrade i primene političkih, ekonomskih, obrazovnih, kulturalnih programa revitalizacije juga Srbije.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
U SANU ne postoji nijedan clan is Srpske diaspore iako u njoj zivi 52% ( vecinski deo Srba ). SANU je znaci manjinska Srpska organizacia.
Sreten Bozic -Wongar
Kazu da sam ucinio nemoguce - pisem price i romana na jeziku koji nije moj maternji .U Australiju sam dosao 196O kao bezimeni izbeglica bez reci Engleskog. Pod radnim ljemom nosio sam listu reci Engleskog koju je trebapo upamtiti. Posle 10g. kasnije -196O dobio sam Knjizevnu nagradu Australije za najbolju pripovetku. Neznajuci, time sam oformio novi zanre pisanja zvani " postolonializam" koji se javlja u Americi 1980 sa stampanjem moga pisanja.
Zoran
Lepo Ninoslav Stojadinovic i SANU mora preuzeti odgovornost za razvoj juga Srbije (što na našu radovt vidim pocinje raditi) Ocekujem i njegovo cesce pojavljivanje u javnosti Takođe ocekujem da pokuša stupi u kontakt i s umetnicims i naucnicima sa Kosmeta bez obzira na nacionalnost (ipak je to nasa pokraina)
komentar
Jugoistok Srbije je u svakom pogledu bio utisan i zanemaren zadnjih decenija ! Zato SANU ima ogroman zadatak da se to menja, i to brzo, da se zaustavi odlazak ljudi i pospesi razvoj u svakom smislu ! Potencijal je veliki, bogatstvo takodje, ali su i zadaci i obaveze takodje ogromne ! Vredece da svi pomognemo u ovom neophodnom poslu i to odmah !
sima nikolić
Da, broj akademika na jugu relativno raste, a prosečna plata relativno opada.
Petar
Divan komentar.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.