petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.11.2020. u 20:00 Aleksandar Miletić
INTERVJU: NENAD LALOVIĆ, predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja

Beogradski model za teška vremena

„Ukoliko se steknu uslovi da se održi Svetski individualni kup (12–18. decembar), za koji je prijavljeno 524 takmičara iz 55 zemalja, glavni grad Srbije će biti master plan za ostale olimpijske kvalifikacije”, ističe Nenad Lalović
(Фото УВВ)

I pored teške situacije sa pandemijom virusa korona, Beograd nije odustao od organizacije svetskog šampionata u rvanju, samo što će se to takmičenje drugačije zvati. Zbog toga što se nisu prijavili takmičari sa dovoljnog broja kontinenata, prvenstvo je preimenovano u Svetski individualni kup (12–18. decembar) i trebalo bi da bude najveći dvoranski sportski događaj na planeti u ovoj godini. To u intervjuu za „Politiku” najavljuje predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja i član Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Nenad Lalović.

– Morali smo da promenimo naziv takmičenja, jer neće biti dovoljno predstavnika raznih država iz Azije, Okeanije i Amerike, ali smo želeli da se ono održi u Beogradu, iako u promenjenom formatu – kaže Lalović. – Ako uslovi u Srbiji i situacija s pandemijom budu takvi da takmičenje može da se održi – što još uvek nije sigurno, jer vidimo da se situacija menja iz dana u dan –  to bi mogao da bude najveći sportski događaj u zatvorenom u ovoj godini na svetu. U četvrtak je istekao rok za prijavu, a prijavilo se 524 takmičara iz 55 zemalja, što je impresivan broj, imajući u vidu trenutne okolnosti.

Od prvog dana pandemije bili ste jedan od onih koji su isticali da sport i život moraju da nađu način da nastave svojim tokom, u meri u kojoj je to moguće. Šta je svrha ovog šampionata?

U rvanju od marta nismo imali nijedno veliko takmičenje, što je veliki hendikep za sportiste uoči Olimpijskih igara. Svesni smo da su borilački sportovi, koji se zasnivaju na kontaktu i održavaju se u sali, poslednji koji mogu ponovo da se vrate u punom obimu, zato što je tu najveća bojazan od zaraze. Imali smo veliko takmičenje u džudu u Budimpešti pre mesec dana. I šampionat u Beogradu je planiran u „balon sistemu”, gde bi svi učesnici bili izolovani i na borilištu i van njega. Svako bi doputovao sa negativnim testom i zatim se pridržavao protokola koji ćemo postaviti. Naravno, ovakav događaj nije moguće organizovati bez pomoći Vlade Republike Srbije i nacionalnih sportskih i zdravstvenih institucija. Mi u svetskoj federaciji se nadamo da će se takmičenje održati, jer nam je ono veoma bitno… prekjuče je završeno Prvenstvo Evrope u džudu u Pragu, u gradu i zemlji koji su mnogo više od Srbije zdravstveno ugroženi, košarka se igra, često su timovi oslabljeni zbog epidemije… Govorim samo o dvoranskim sportovima.

Pretpostavljamo da na ovo takmičenje gledate kroz prizmu Olimpijskih igara u Tokiju, koje su pomerene za sledeće leto?

Kao što svi znaju, predsednik MOK-a Tomas Bah je najavio da će svakako biti Olimpijskih igara u Tokiju. A ja vam kao član Izvršnog odbora MOK-a potvrđujem da će ih zaista biti, da mi to znamo već tri-četiri meseca i da je to dogovoreno sa japanskim vlastima. Tu više nema pomeranja. Sada je samo pitanje da li će biti obavezna vakcinacija za gledaoce iz inostranstva i još niz detalja koji se razmatraju. Preduslov za to je i da se završi ceo sistem kvalifikacija, a mesta gde se one održavaju nisu tako bezbedna kao Japan. I zato je Beograd važan, jer je zamišljen kao master plan za sva ostala takmičenja. U rvanju se do sada kvalifikovalo 48 odsto takmičara. Oni koji su se kvalifikovali, uradili su to na Svetskom prvenstvu u Nursultanu prošle godine, dok je u Otavi održan kvalifikacioni turnir za Ameriku. Nisu završene kvalifikacije za Evropu, Aziju, Afriku i Okeaniju. Zadržaćemo sve organizatore, jer su već uložili dosta truda i sredstava, samo će se možda korigovati termini, u zavisnosti od situacije sa pandemijom. Beograd je zamišljen kao putokaz za sve njih. Mi smo u saradnji sa MOK-om, Svetskom zdravstvenom organizacijom i našim kriznim štabom razradili sve uslove pod kojima bi to takmičenje moglo da se održi.

Na kojem borilištu bi trebalo da se održi jedan tako zahtevan događaj?

Inicijalno je bilo planirano da to bude Arena, sa 10.000 gledalaca u normalnim uslovima, ali je ona danas kovid bolnica. Takmičenje bismo održali u Hali 1 Beogradskog sajma, dok bi Hala 4 služila za zagrevanje, gde bi na tako velikom prostoru bilo manje fizičkog kontakta nego negde drugde. Tako da je samim tim Beogradski sajam mnogo prikladniji u datim uslovima i bez gledalaca. Imali bismo veće odstojanje između strunjača koje bi bile podeljene paravanima. Borbe na strunjačama odvijale bi se kao i obično, ali bi ponašanje ostalih aktera moralo da se menja, kao što bi, recimo, sudija dizao svoju ruku za pobedu umesto ruke takmičara. Cela scenografija bi se menjala.

Kada će se znati svi detalji vezani za organizaciju šampionata u Beogradu i da li će se održati u predvođenom terminu?

Mogli bismo da imamo konkretnu sliku krajem meseca. Nadamo se da se situacija u Srbiji neće toliko pogoršati da ugrozi organizaciju takmičenja. Naravno, odlaganje je uvek opcija. Već osam meseci gledamo svi zajedno kako nam se snovi ruše, ali sport i život moraju da idu dalje. Svedoci smo da se utakmice ne održavaju zato što je pola tima zaraženo. To su mladi ljudi koji uglavnom prebole virus bez većih problema, samo što ne smeju da se mešaju sa svojim porodicama i ostalima. Zato sportisti žive u dosta teškim uslovima. Pošto su Olimpijske igre sledećeg leta, vrhunski sportisti ne mogu sebi da dopuste pauzu od šest meseci. Zato su im potrebna takmičenja, da bi zadržali mentalni i fizički naboj, da budu naoštreni za takmičenje. Beograd šalje jaku poruku o solidarnosti sa sportom i sportistima širom sveta. Ovo je lep primer kako može da se radi u teškim uslovima. A Srbi su inače navikli da rade u teškim uslovima. Već sada bih zahvalio svim volonterima, jer njihov zadatak ovog puta nije bezopasan. Pošto je maltene sve na volonterskoj bazi, ovo je ogroman doprinos srpske zajednice svetskom sportu i rvanju.

Komеntari0
69d5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja