Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Suđenje Tačiju počeće do septembra 2021, odlaganje rizik za svedoke

Хашим Тачи (Фото Танјуг)

HAG/BEOGRAD – Tužioci suda za zločine OVK zatražili su da suđenje bivšem zapovedniku OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji počne idućeg leta, a „najkasnije u septembru 2021”.U danas objavljenom podnesku pretprocesnom sudiji Nikoli Gijuu, glavni tužilac Džek Smit zahtevao je da sud odbaci kao neosnovan zahtev odbrane optuženih da suđenje ne počne pre juna 2022. ili čak do januara 2023.

Tužilac je naglasio da se protivi dugom odlaganju procesa, između ostalog, i „zato što jednostavno nije u pitanju da će svedoci biti pod ozbiljnim rizikom od pritisaka i zastrašivanja tokom tog perioda”.

Dugo odlaganje suđenja, upozorio je Smit, „moglo bi učiniti nemogućim da pravda uopšte bude zadovoljena”, prenosi Beta.

Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, od marta 1998. do septembra 1999, opuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba te paravojske Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

„Značajno odlaganje koje traži odbrana, niti je opravdano, niti je u interesu brzog procesa ili prava koja svedoci i žrtve u ovom predmetu imaju po zakonu”, naglasio je glavni tužilac.

Po Smitu, odbrana, na nedavnoj statusnoj konferenciji, nije dokazima potkrepila zahtev za dugo odlaganje, „bilo do juna 2022, bilo do januara 2023,” a od pomoći nije bio ni „često emotivan i nepotrebno ličan govor koji su branioci upotrebili kada su ga postavljali”.

Tužilaštvo tvrdi i da branioci - naročito Veseljijev zastupnik Ben Emerson, koji je to učinio izričito - zahtev za neopravdano dugo odlaganje suđenja koriste kao sredstvo da izdejstvuju privremeno oslobađanje Tačija i saoptuženih do početka procesa.

„Zato je, od početka, opravdano sa značajnim skepticizmom prići tvrdnji odbrane da su joj potrebne skoro dve godine da se pripremi za suđenje. Postoji sumnja da bi ... odbrana iznenada našla način da se mnogo brže pripremi, ako bi sud odlučio da optuženima produži pritvor do suđenja, kao što tražimo”, podvukao je tužilac Smit.

Podsećajući da je tužilaštvo sprovodilo istragu na Kosovu „u atmosferi koja je često bila neprijateljska ... suočeno sa otporom i aktivnim naporima da se istraga potkopa”, glavni tužilac sugerisao je da će branioci na Kosovu biti prihvaćeni na potpuno suprotan način i da im, stoga, neće za istragu biti potrebno vreme koje traže od suda.

Optuženi su, po Smitu, „mesecima” bili svesni da su pod sumnjom, a Tači i Veselji su od juna znali da je protiv njih podnet predlog optužnice.

„Postoje dokazi da je bar jedan od optuženih aktivno pratio istražne aktivnosti tužilaštva”, tvrdi glavni tužilac.

Kao dokaz da je odbrana optuženih već pripremljena, Smit je naveo činjenicu da je Veseljijev advokat Emerson - koji je najglasniji zagovornik odlaganja suđenja - na statusnoj konferenciji 18. novembra bez poteškoća izložio osnove na kojima će braniti svog klijenta.

„Isto tako, Tači je tokom razgovora sa tužilaštvom porekao bilo kakvu odgovornost za zločine koje su počinili pripadnici OVK, tvrdeći više puta da ni u jednom trenutku 1998-99. ni on, ni bilo koji član Glavnog štaba nisu imali bilo kakva ovlašćenja nad OVK”, naznačio je glavni tužilac.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) negirali su krivicu i kada su od 9. do 11. novembra bili prvi put izvedeni pred sudiju Gijua u Hagu.

Osim Krasnićija, koji je na Kosovu uhapšen 4. novembra, svi optuženi su se 5. novembra u Prištini dobrovoljno predali sudu, pošto su im službenici haškog tužilaštva stavili do znanja da će, u suprotnom, biti uhapšeni.

Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Ti zločini počinjeni su nad najmanje 407 zarobljenika OVK, od kojih je bar 98 bilo ubijeno.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.