Pravi autoritet ne traži potvrdu, hvalospev ili aplauz

Ogromna je vrednost onoga što profesor Marjanović ostavlja za sobom. Bio je redovni profesor AUNS i FDU u Beogradu. Autor knjiga, udžbenika i monografija iz oblasti teatrologije, istorije pozorišta i teorijske dramaturgije. Dugogodišnji urednik časopisa „Scena”, dramaturg SNP-a u Novom Sadu, kritičar „Politike”, trostruki dobitnik Sterijine nagrade za teatrologiju, Lovorovog venca Pozorišnog muzeja Vojvodine, Zlatne plakete za životno delo Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.

Ali čak i ne govoreći o nemerljivom doprinosu nauci o pozorištu, teatrografiji, dramaturgiji, desetinama knjiga, udžbenika i monografija, stotinama članaka i kritika koje su obeležile ili definisale trenutke u životu našeg pozorišta, presudnom uticaju na razvoj Akademije umetnosti u Novom Sadu i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu; najdragocenija njegova zaostavština su svakako njegovi studenti. Stotine njih.

Nenametljiva, ali konstantna, potpuno nesebična, puna poštovanja i mudrosti, profesorova ljubav prema studentima i mlađim kolegama, njegova topla dobrodošlica u akademski svet, u svet neporecivih etičkih normi, oblikovala je ne samo studente već i čitav naš pozorišni svet. Profesor od koga naučite da moral prethodi znanju, da sumnja prethodi razumevanju, da humor prethodi pobedi nad nedaćama, da je najvažije biti u miru sa sobom, naučio vas je svemu vrednom. Ostalo je učenje i ponavljanje.

Uz profesora smo naučili da autoritet proizlazi iz znanja, da pravi autoritet ne traži potvrdu, hvalospev ili aplauz. Njemu je bilo lako da bude veliki, jer to nije ni pokušavao.

Nebrojeni naši zajednički povraci sa predavanja sada izgledaju kao one peripatetičke šetnje, pune odmerenih, duhovitih i preciznih misli, sve do trenutka dok se kao tema ne bi nametnuli Ljuba, Smilja, Stefan ili Dunja; tada, i samo tada, njegova bi skromnost konačno polagala oružje pred ponosom i ljubavlju. Sedeo sam pored srećnog čoveka.

Zbogom, dragi profesore. Vole vas vaša akademska deca.