Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SVETLANA DIMČOVIĆ, reditelj

Mi smo danas svi pomalo nomadi

Različitost mišljenja nas čini ljudima i to mene inspiriše, iako istorija nije uvek bila milostiva prema pojedincima
Светлана Димчовић (Фото: Нина Бутковић Буден)

Rediteljka zavidne internacionalne karijere Svetlana Dimčović kani se da svoj scenski rukopis „overi” na sceni Bitef teatra gde će narednog proleća režirati delo „U čeljusti medveda” Dejvida Kruka. Iza ove rođene Beograđanke je blistava karijera: diplomirala je dramske umetnosti i englesku književnost na Univerzitetu u Birmingemu 1997, četiri godine kasnije izabrana je kao član rediteljskog programa Rojal našenel pozorišta u Londonu. Režira i gostuje u Finskoj, Rusiji, Litvaniji, Indiji, Sloveniji, Mađarskoj, Austriji... I pored brojnih porodičnih i profesionalnih obaveza naša sagovornica, kako kaže, svakodnevno „na daljinu” čita „Politiku”.

Svako vreme je dobro za novo čitanje dela „U čeljusti medveda” Dejvida Kruka. Šta je presudilo da se vratite u naš scenski milje?

Moja saradnja sa Bitefom je počela odavno, dolazila sam na festival, prevodila u okviru okruglog stola. Onda sam prošle godine radila radionicu sa Bitef dens kompanijom sa stranim umetnicama koje sam dovela u Beograd. Kolege iz Bitefa su me spontano pitale šta sam novo pročitala, šta sledeće želim da radim. Vrlo brzo smo shvatili da Dejvidov komad direktno apeluje na današnju beogradsku publiku. Da li je moguće biti dobar čovek? Ima li nas? U našoj državi, u nekoj drugoj, bilo gde? I da li možemo da dođemo do reči? Samim tim, aktuelnost pitanja u Srbiji danas je presudila da je radim u našem miljeu.

Dejvid Kruk stavlja u kontekst svog literarnog obraćanja svetu nemogućnost čovečanstva, od Hrista do naših dana, da prihvati dobrotu kao ključni princip trajanja. Kakvu je zapitanost vama ova priča donela?

Nije samo važno biti dobar već svako od nas stalno pravi male korekcije ponašanja, to nas čini društvenim bićima. Kao reditelja, mene zanima, golica i provocira pitanje do koje mere smo u mogućnosti da budemo dobri, ili toliko dobri koliko možemo biti. Ova predstava se između ostalog bavi tematikom kapaciteta ljudi, kroz glavni lik Valenberga koji je imao ogroman kapacitet, a loše završio od strane jedne tada velike svetske sile. Naime, spasio je desetine hiljada Jevreja u Drugom svetskom ratu, omogućio im prelazak u Švedsku iz Mađarske, a na kraju od blistavog diplomate završio kao zaboravljeni zatvorenik. Kao državljanin jedne napredne evropske zemlje. Šta nam to govori? To je jedan životni dijalog, koji traje, stalno se menja, preispituje nas, kao ples… Da li ste vi izdali državu, ili je država izdala vas? I ima li dobrih, nesebičnih ljudi? I sa jedne i sa druge strane? Na nama je, sa publikom, da dramatizujemo i pozabavimo se tim pitanjem. Kako unaprediti čovečanstvo i njegovu (ja mislim) urođenu dobrotu, da opstane i danas, i u toku ratova, kriza, pandemije, a i u miru, i blagostanju.

Jezik drame „U čeljusti medveda” je precizan, u odnosu na koncept, i dinamičan. Kojim scenskim rešenjima ćete osnažiti predstavu?

Za ovu predstavu su najvažniji glumci. Imamo dva lika, u ograničenom prostoru, nijedan scenski efekat ne može to da unapredi ili nešto da sakrije, ulepša. Ali mi kao trupa u Škotskoj već godinama radimo sa digitalnim elementima na sceni, i to publika može da očekuje i u ovoj predstavi, jedan moderan pristup s obzirom na to da radnja počinje 2018.

Rođeni ste i odrasli u Beogradu. Koliko vam znači rad u Beogradu? Koliko ima nostalgije? Šta je to osobeno u ovom podneblju?

Ja volim Beograd, moj rodni grad, koji u sebi nosi i lepu a i tužnu istoriju. To nas Beograđane oblikuje, mene kao reditelja sigurno jeste. Poštujem istoriju svog grada, želim da je sačuvam i na neki način režija u njemu, ovakve teme, jeste moj doprinos tome. Mi smo danas svi pomalo nomadi, idemo, putujemo, vraćamo se, i to je potpis vremena u kome živimo. Naše podneblje, a tu računam i ostale zemlje u regionu, prepuno je talenta, baš zbog istorije koja stoji iza nas. I lepo je raditi na maternjem jeziku, kao neka divna muzika koja se ipak čuje na drugačiji način.

Iza vas je zavidna inostrana karijera. Svih proteklih godina radili ste u kontinuitetu. Kako je iz vaše vizure živeti na relaciji Britanija-Srbija?

Živeti između dve ili više zemalja je privilegija našeg vremena, samo ako ste aktuelno svesni svoje uloge u tome. Kao i mnogi drugi umetnici, to je moja realnost ali nosi i određenu odgovornost. Ako vidimo nešto što može biti bolje, na nama je da to kažemo. Ja to radim kroz pozorište, kroz umetnost.

Koliko je za reditelja važna razmena kulturne, odnosno scenske energije? Koja je vaša životna, a koja profesionalna „mera za meru”?

Razmena je najvažnija, izuzetno poštujem saradnike, pažljivo ih biram zato što zajedno, sa glumcima, scenografima, kostimografima, producentima, reditelji prave predstave. Taj susret pristupa, mišljenja, ideja na probama nas vodi pravim putem do premijere, do publike.Usavršavala sam se, između ostalog, u Kraljevskoj Šekspirovoj trupi u Britaniji (Royal Shakespeare Company), te pitanje šta je moja „mera za meru” ima poseban značaj u ovom momentu: ta tema pravde i milostivog pristupa istoj kojom se Šekspir bavi je nešto što u komadu „U čeljusti Medveda” ima posebno mesto. Agent KGB-a se pita, na kraju drame, pri kraju svog života, da li je bilo surovo ili pravedno postupiti sa Valenbergom na jedan način. Nećemo odati koji, dođite na predstavu! Ali različitost mišljenja nas čini ljudima i to mene inspiriše, iako istorija nije uvek bila milostiva prema pojedincima. Dužnost modernog čoveka je da slavi i ceni sve naše sadašnje i buduće različitosti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.