Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kraj zajedničkog života u Paviljonu „E”

Priština donela odluku da iseli stanare iz zgrade u centru grada. – Među nevoljnicima je i Leposava Stojanović (86)
Бака Лепосава јуче испред Павиљона „Е” (Фото Ж.Р.)

„Deca nam se nisu posvađala!”, ponavlja Leposava Stojanović i objašnjava sebi i drugima kako je i zašto ostala u centru Prištine. Samo su retki i upućeni znali gde je osamdesetšestogodišnja gospođa Leposava, a onda je priča o njoj počela da se širi nakon odluke Opštine Priština da je, zajedno s ostalima, iseli iz stanova u kojima su proveli život. Sve je počelo kad se jedna velika zemlja delila po etničkim šavovima, a unutrašnje linije koje su nacrtali komunisti dobijale obrise tvrdih budućih granica i podela. U centru Prištine formirala se mala naseobina različitih ljudi: Srba, Albanaca, Turaka, Roma. Paviljon E, prizemna zgrada sklopljena od betonskih elemenata, odlukom Saveta Studentskog centra postala je 1973. godine dom Ruži, Leposavi, Draginji, Krstinji, Radmili, Sevdiji, Taibi, Muminu, Samiju, Ramadanu...

Dokument je, za sedamnaest nezbrinutih porodica, potpisao predsednik Komisije Sahit Miftari. Formirala se zajednica, smeštena između Rektorata, Radio Prištine, Filozofskog i Filološkog fakulteta, Univerzitetske biblioteke, od devedesetih godina tu je pravoslavni Hram Hrista Spasa, a od 1999. katolička crkva posvećena Majci Terezi. Sve ove institucije gledaju u jadne, zapuštene zgradice, u kojima se još održavaju tragovi života nekadašnjeg grada. Nijedna od njih nema ono što čuva, održava i krije ova beda.

Kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić razgovarao je s gradonačelnikom Prištine Špendom Ahmetijem, nekadašnjim prvakom pokreta „Samoopredeljenje”, i zaključio da su se „negde složili i da niko neće biti prinudno iseljen dok se ne nađe trajno rešenje”. Da li je tako i ima li uopšte smisla razdvojiti ove ljude?

Zvoni zvono pustog, lepo okrečenog i uređenog Hrama Majke Tereze. Crkva Hrista Spasa zaključana je katancima albanske Opštine Priština, a ispred glavnih vrata je smeće – u nju ne može ni vernik, ni sveštenik. Ulaz u Univerzitetsku biblioteku, koja se nekad zvala „Ivo Andrić”, a sada je „Petar Bogdani”, pokrio je portret Skenderbega. Ispred fakulteta prazno – na mestu gde je bio spomenik Vuku Karadžiću građevinska rupa, kod srušenog Njegoša izraslo veliko drveće. Ispred Rektorata, umesto Dositeja Obradovića, stoji Hasan Priština s maskom protiv kovida 19 na bronzanom licu. Na Radio Prištini zastava Republike Albanije.

Sve što bi trebalo da čuvaju pomenute institucije nalazi se u ovim barakama. U njima se čuva grad, u njima je preteklo njegovo gospodstvo i potreba da čovek čuva čoveka, u njima su dobri obziri i poštovanje, u toj sirotinji živi poslednja Priština.

Jedan od etnički najčistijih gradova u Evropi odlučio je da ukloni život koji ga je sagradio. Preksinoć je u Paviljonu E izbio požar. Pomoćna prostorija kod stana Draginje Stamenković je izgorela, vatrogasci su intervenisali, došla je policija, zvali su Opštinu – niko se nije javljao. „Ovo je usmereno ili protiv nas ili protiv Opštine. Kako se do sada nikad ništa nije zapalilo?”, kaže Leposava Stojanović.

„Došao je jedan komšija i lupao po vratima: ’Zapalili su nas, zapalili su nas! Bežite!’ Ona je stara žena, neće da otvori vrata svakome, treba da čuje glas nekoga koga zna i kome veruje”, kaže Azra Latifi, koja brine o baki Leposavi, i dodaje: „Sve u svemu, ako ne govorim o sebi, hoću da govorim o njoj. Žao mi je što ovo moram da kažem, ali Leposava nema godište, da misli da će još pet godina da živi.

Nemaš reči...” Azra, kao i većina stanara ove zgrade, zna samo jedno – da vlasti hoće da ih izbace iz sirotinjskih stanova koje su dobili, zaradili i zaslužili. Nema nikakvih garancija, niti sigurnosti da će im imovina biti nadoknađena. Rečeno je da će im Opština plaćati kiriju u narednih pet godina i da sami nađu smeštaj. Azra je završila psihologiju, mlada je, savršeno govori srpski jezik.

„Ja sam se s Ivanom igrala advokata, tako smo učile jezik – ja srpski, a ona albanski. Kad se posvađam sa svojim bratom, onda je Ivana advokat, a kad ona ima svađu sa svojima – ja sam advokat.”

Danas pravi advokati sležu ramenima dok im objašnjavaju šta se ovde dešava i ko je u pravu. Na zaključak da imaju još tri dana da se isele, baka Leposava gotovo viče: „Bože, ne daj! Ne idemo ni živi ni mrtvi odavde. Ne tražimo njihovo, a oni nama traže naše stanove. Kad mi traži stan, neka mi obezbedi stan.”

Neki stanari Paviljona E ovde su došli posle sukoba 1999. Međunarodne organizacije su ih izbacivale jer su se tu nelegalno useljavali, dok su se neki dogovorili s vlasnicima i ostali da tu žive. Aziz Pajazitović dospeo je u Paviljon iz Medveđe i uselio se u stan Ruže Mladenović. U međuvremenu je čuo da je ona umrla i sada moli njenu ćerku, za koju ne zna kako se zove i gde živi, da dođe i da sačuva svoju imovinu.

U vrevi pomešanih osećanja, sirotinjskog stida i bede, ispod kreča na zidovima izbijaju neki stari grafiti. Trag o sebi ostavili su: Ljuba, Vuka, Toni, Daić. Danas ni ta prošlost nema smisla. Sistem je ovim ljudima jasno poručio: Ne možete više da se krijete, od vas je potrebnija garaža za novu elitu, koja druge ne poznaje i ne želi da ih vidi – raselićemo vas i daćemo vam novac za kirije. Ovim se završava jedan grad i njegov, dvadeset godina, tajni i odbačeni život. Gde će se obnoviti ideje koje su ovde preživele?

Tu gde se, u kućnim papučama, bez struje, po mrklom mraku trese baka Leposava uskoro će biti skupoceni automobili onih koji upravljaju ovim ustanovama i gradom. Bez obzira na njihovu moć, ostaće svedočanstvo da su uništili poslednji trag grada, ali – što reče Džoni Štulić – „točak ’mercedesa’ nije točak istorije”. Jedan običan spisak stanara i njihovih lepih imena: Ruža, Leposava, Draginja, Krstinja, Radmila, Azra, Sevdija, Taiba, Mumin, Sami, Ramadan..., postao je dokument i čitulja ubijenom gradu.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

damjan
A mi ponovo i opet ponovo sa njima neke sengene,puteve,dozvolili im da se ponasaju siledjijski jer vide da mi uprkos svega zelimo njima dobro,a oni sa nama nece i ne sto nece nego otese sve nase.Nema ko da kaze ne moze to vise tako,nema plana ,samo se njima ugadja.
Jela
Svaka čast za tekst! Bravo za Politiku što ima ovako kvalitetne novinare i što odobrava tekstove koje drugi ne bi. Tužna priča posle koje se ja kao običan građanin osećam bespomoćno jer čitam u šta se pretvorila Priština i kako nema nikoga da zaštiti ni imovinu ni poštene ljude koji tamo žive,ma koje vere bili.
Суверена
Хееј ..Срби!? Где сте? Ако не чувате баке кога ћете чувати? Албанска застава усред срца Србије? Преименили наше библиотеке, наше грађевине... ма шта треба још нда ураде, да пошнемо да спашавамо?
Filip Cosopt
Ovo je strašno! Jedan od razloga zbog kojeg Albanija, kao jedina država koja nije potpisala završni akt helsinškog summita 1975. godine, na kojem su definirane granice postratne Europe, upravo Kosovo. Enver Hoxha: "Ne treba žaliti sredstva za Kosovo jer će se to kad-tad isplatiti u budućnosti" - zaključio je albanski diktator. Stoga je 1978. godine u strukturi CK APR osnovan Ured inozemne propagande koji se nazivao Ured za Kosovo.
Slavica Krsmanovic,glumica
Evropo, sram te bilo ,ako uopste znas sta je to ! Dogodine u Prizrenu .
Vera Sobat
Slavica Krsmanovic, glumica, EU -zemlje NE ZNAJU za - SRAM!!! Jedino sto EU-NATO zemlje interesuje to je sopstveni - interesi, a to ih sjedinjuje sa SAD!!! U istoriji zapada lako mozete da vidite da SRAMOTE oni - nikada nisu imali niti ce imati!!!
Vladimir
Slavice ne morako da cekamo sledecu godinu mozemo i ove da odemo do Prizrena turisticki

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.